Za "lažnu" bolest udar po džepu!
Nemački zdravstveni sistem već godinama pokušava da se izbori sa preopterećenošću službi za Hitnu pomoć pri bolnicama (Notaufnahme), prvenstveno zbog toga što prema grubim procenama više od 50 odsto pacijenata hitnu lekarsku pomoć zatraži - potpuno neopravdano!
To ne samo da košta mnogo novca bolesničke kase i klinike već često rešavanje takvih slučajeva sprečava lekare da na vreme pruže adekvatnu pomoć onim pacijentima kojima život zavisi od brze i stručne intervencije.
Zato se ovih dana u javnosti burno raspravlja o predloženoj meri koja bi bar donekle trebalo da pomogne u rešavanju ovog problema: svaki pacijent za koga bi se utvrdilo da je hitnu lekarsku intervenciju zatražio i dobio bez pravog osnova bio bi "kažnjen" sa 50 evra!
- U teoriji to zvuči vrlo dobro i obećavajuće, ali više sam nego siguran da u praksi neće funkcionisati - kaže za portal Njelt dr Peter Fridrih Petersen, šef lekara odeljenja Hitne pomoći u klinici Hehst u Frankfurtu na Majni. - Naime, mi iz prakse znamo da veliki broj pacijenata koji kod nas dođu zbog hitne lekarske intervencije prima neku vrstu državne pomoći i njima taj "kazneni paušal" neće moći da bude naplaćen. Takođe, medicina, po meni, ne sme da zavisi od socijalnog statusa pacijenta. Sa druge strane taj novac će, ako bude naplaćen "pojesti" povećani adminstrativni troškovi obrade podataka, tako da ćemo u finansijskom smislu ponovo biti na nuli - tvrdi ovaj lekar.
Bolja organizacija
Dr Peter Fridrih Petersen kaže da je Hitnu službu kojom rukovodi drugačije organizovao.
- Kada pacijent kod nas dođe njegovo stanje - uz pomoć specijalnog za tu namenu napravljenog kratkog upitnika - ocene za to posebno obučeni medicinska sestra ili brat. Na osnovu toga odmah znamo da li se zaista radi o hitnom slučaju koji zahteva bolničko lečenje ili samo lakšu intervenciju u našoj ambulanti. Koncept se pokazao kao veoma efikasan, drastično smo uspeli da "srežemo" gužve u čekaonicama, a pacijenti ništa ne primete jer ne moraju da napuste kliniku. To nam sa druge strane daje mogućnost da se potpuno posvetimo onima kojima je naša pomoć zaista hitno potrebna - kaže na kraju dr Fridrih Petersen.
On ističe da "može biti opasno ako neki penzioner slabijeg imovnog stanja zbog tih 50 evra prenebregne, recimo, bol u grudnom košu, što može biti prvi signal nadolazećeg infarkta i kasnije se kobno završi po pacijenta".
Na pitanje, zašto se toliko pacijenata uopšte obraća službama hitne pomoći umesto da posećuju svoje lekare u uobičajeno radno vreme ordinacija, dr Fridrih-Petersen odgovara da na to utiče više faktora.
- U osnovi mnogima zbog posla ili drugih obaveza ne odgovara radno vreme lekarskih ordinacija koje se mahom zatvaraju oko 18 sati, a nekim danima već iza podneva. Zato se odlučuju da im je jednostavnije da uveče ili u dane vikenda posete Hitnu pomoć. S druge strane veruju da će u bolnici dobiti bolji i potpuniji tretman nego kod svog lekara - ističe dr Fridrih Petersen.
On dodaje da mnogi pacijenti i nemaju svog kućnog lekara, a neki u hitnu službu dođu samo zbog toga da bi čuli drugo mišljenje o svojoj dijagnozi.
Troškovi
Troškovi pružanja prve pomoći pacijentu u hitnoj službi klinike ako posle toga nije hospitalizovan koštaju oko 140 evra. Klinika od toga dobije samo mali deo, oko 20 evra, kod lakših slučajeva svega 4,73 evra. Ostatak troškova mora da podmiri klinika sama iz svog budžeta.
Slično razmišlja i naša zemljakinja Slađana Preradović koja je kao medicinska sestra zaposlena u hirurškoj sali u gradskoj klinici u Kelnu.
- Smatram da pacijenti radnim danima moraju naći vremena za posetu svom kućnom doktoru. Vikendom hitne službe bolnica budu prepune, jer su i lekarske prakse prepune pacijenata, a ne mogu kao mi da rade 24 sata. Znam, doduše, da je sada česta situacija da mnogi pacijenti čekaju i po dva meseca za termin kod svog lekara, a čim je nešto malo ozbiljnije u pitanju, njihovi lekari im daju uputnice za bolnicu da bi se ogradili i izbegli eventualnu grešku. Tako da je moje mišljenje da te kaznene tarife na kraju neće imati nikakvog efekta - kaže naša sagovornica.
Naši zemljaci protiv dodatnog plaćanja
Jagoda Rajter, Frankfurt
- Iskreno čula sam da se često dešava da čitave porodice idu u hitnu pomoć i zbog "sitnice" tamo prave gužvu. Mislim tu prvenstveno na one ljude koji nisu zaposleni i trebalo bi da imaju dovoljno vremena da odu kod lekara u uobičajeno radno vreme. To bi se možda moglo smanjiti uvođenjem tih kaznenih tariha. Mnogo je veći problem, međutim, što je sve teže dobiti termin kod lekara, dugo se čeka na zakazani termin. Radno vreme lekarskih ordinacija bi, po meni, trebalo produžiti, jer ne može svako uzeti slobodan dan da bi išao kod lekara. U takvom slučaju kaznu za odlazak u Hitnu pomoć smatram neopravdanom. Posle toga se ionako treba javiti svom lekaru, pa se lično trudim da odlaske tamo ako stvarno nisu hitni, svakako izbegnem.
Dagobert Rajmpreht, Frankfurt
- Slažem se da treba prvo utvrditi šta je opravdano, a šta ne. Ako si bolestan i ideš recimo uveče u Hitnu pomoć, a gde bi drugo išao? Tvoj kućni doktor ne radi noću. Ali, po meni, teško je reći šta je opravdano, a šta ne. Iako, slažem se, ima slučajeva da ljudi dvaput kinu i odmah doktoru. Takvima i treba naplatiti.
Dragan Jovičić, Manhajm
- Moje mišljenje je da svako ko je uplašen za svoje zdravlje i život treba da ode i zatraži hitan lekarski pregled. Ukoliko neko ovo zaista zloupotrebljava onda treba i da bude kažnjen. Ali u svakom slučaju znam i iz ličnog iskustva da je hitna služba mnogima pomogla i pravovremenom odlukom lekara spasla im život tako da je ovo tema kojoj se ni u kom slučaju ne sme olako pristupati.
Andrijana Lisica, Frankfurt
- Naplatiti odlazak u Hitnu pomoć 50 evra po meni je čisti - bezobrazluk! Pa šta da radi čovek kad njegov kućni lekar ne radi, a on uplašen za svoje zdravlje potraži pomoć. Pa bolje i da pogreši i ode bez razloga, nego da zbog tih 50 evra ostane kod kuće, a to možda bude kobno! Svi plaćamo velike pare za zdravstveno osiguranje ne vidim zaista razlog da i tu uslugu sada moramo da doplaćujemo
Zlata Ikanović, Frankfurt
- Lično se ne sećam kada sam bila na nekom hitnom pregledu, a bolje i da ne dođe do toga. Što se tiče naplate te kaznene tarife čisto sumnjam da će to ikada zaživeti. Ako ja odem u Hitnu pomoć i žalim se, recimo, na jake bolove u leđima kako oni mogu mogu da dokažu da sam bolove izmislila iz ovog ili onog razloga? Lično nisam za to jer i sama radim u staračkom domu sa ljudima kojima je potrebna pomoć na svakom koraku, žale se da ih boli i ako ih ne boli, to ponekad oduzima puno vremena ali opet - to nam je posao.
Borica Đekanović, Štutgart
- Mislim da bi ta mera bila samo kasiranje novca na račun bolesnih. Pa ko ide iz dosade u Hitnu pomoć? Zdrava osoba sigurno ne. Ja sam do sada, na sreću, bila samo jednom u Hitnoj pomoći. Dok sam bila u svom automobilu i čekala zeleno svetlo na semaforu udario me je drugi auto, a posle uviđaja policija me je poslala u Hitnu pomoć radi pregleda jer sam bila malo ugruvana i imala bolove u vratu.
Saša Višnjić, Frankfurt
- Hvala Bogu nisam imao potrebe da lično koristim Notaufnahme
ali sam vozio dva puta druge osobe kojima je bila potrebna hitna lekarska pomoć. Lakarke ordinacije mahom traže zakazivanje termina, a i obično kad su potrebne ne rade. Sa decom sam isto nekoliko puta bio u Hitnoj pomoći jer vikendom doktori ne rade. Mislim da su neke osobe primorane da idu u Hitnu jer se tad sve ispituje, a do termina ne mogu da čekaju. Verujem da ima poneko ko to i zloupotrebljava, ali ne bi trebalo da većina zbog njih ispašta. Bojim se da će se pogrešno utvrditi ko je sa pravim razlogom došao, a ko nije. Mislim da i tako previše plaćamo zdravstveno osiguranje, a to se vidi po njihovim administrativnim troškovima i viškovima koji im ostaju na kraju godine, i zato sam protiv ikakvog dodatnog plaćanja.
Miodrag Stojković, Bad Homburg
- Koliko ja znam na ljude se ovde već nekoliko godina stalno apeluje i putem medija ako osete nešto neprijatno u organizmu, da se odmah obrate lekaru. Ako je vreme bolova ili neprijatnosti nastupilo uveče ili vikendom, znači posle posla, za to je nadležna hitna služba. E, sada je neko i za to pokrenuo pitanje zavlačenja ruke u džep pacijentima, kao što su krenuli svojevremeno da kvartalno za odlazak kod kućnog lekara naplaćuju 10 evra pa je to ubrzo ukinuto. I tada je za to opravdanje bila želja da se smanje gužve u čekaonicama, ali takvih efekata na kraju nije bilo. Mislim da će i ova inicijativa ostati samo mrtvo slovo na papiru.
