Harmonika spaja Srbiju i Bavarsku
Pre desetak godina u Minhenu su naša deca imala mogućnost da pohađaju muzičku školu koja je bila u sastavu nekadašnje Politehničke akademije iz Beograda. Njenim gašenjem većina mališana ostala je bez mogućnosti da uči da svira neki instrument, a svojevrsna zamena za školu bili su časovi kod umetnika koji žive i rade u Minhenu.
- U Minhen sam se doselio 2014. i tada sam započeo ono čime sam se bavio dok sam živeo u Republici Srpskoj, to je muzika. S prijateljem Nemcem otvorio sam Muzičku školu koja je u kućnom ambijentu. Sa saradnicima u svom stanu držim časove harmonike, klavira, gitare, violine, flaute i danas imamo 20 učenika. Andreas ima biro u kojem obavlja administraciju i drži časove za neke instrumente. Predajemo klasičnu muziku, eksjugoslovensku narodnu muziku (od Vardara do Triglava), bavarsku muziku - kaže Aleksa Malić.
On tvrdi da je naše muzičko obrazovanje vrlo kvalitetno i da nije imao nikakav problem da se u ovoj sredini prilagodi i jednako dobro svira bavarsku ili našu harmoniku, igra bavarske plesove kao i naše igre i kola. Kako kaže, muzika je univerzalan jezik, pa je angažovan i na nemačkim projektima. Sa dosta radnog iskustva, ali i različitog angažovanja u muzici, bilo da je reč o sviranju, pevanju ili igranju, Aleksa je dolazeći iz Prnjavora u Minhen vrlo brzo uhvatio korak i angažovao se na više strana.
- Škola se zove "Muzika i igra/ples", a vodim i SKU "Rastko" u Minhenu i SPKC Mladost u Landshutu (škola folklora). Deca koja završe Muzičku školu su posle potpuno muzički obrazovana, sviraju našu muziku i lako mogu da nastave muzičko obrazovanje. Najviše učenika svira harmoniku, zatim klavir, nešto manje flautu, poneko violinu, neki dolaze na klasično pevanje ili časove naše narodne i izvorne muzike. To su deca čiji roditelji potiču s raznih prostora nekadašnje Jugoslavije.
Povratak tradiciji
Aleksa iz iskustva govori o vraćanju našoj kulturi i tradiciji, koje su u jednom ranijem periodu bile malo zapostavljene. Sada se ponovo sve više naših ljudi, naročito u dijaspori, okreće tradicionalnim vrednostima, pa mu se sve češće obraćaju roditelji njegovih učenika i pitaju gde mogu da kupe neki od starih narodnih instrumenata ili deo narodne nošnje.
Mario Budimir (13) je dobar učenik sedmog razreda realne škole, svira harmoniku tri meseca. Njegovi roditelji su iz Bugojna.
- Zadovoljan sam u školi, imao sam već jedan javni nastup. Radije sviram narodnu muziku i jednog dana možda zasviram pod šatorom ili u nekom hotelu. Najradije bih svirao negde pod šatorom jer se tu dobro zarađuje - kaže s osmehom Mario.
Sestre Ćetojević su poreklom iz Prnjavora, Tanja svira klavir, a Tina peva i takođe svira klavir.
- Imam 13 godina, učenica sam sedmog razreda gimnazije u kojoj je dosta teško, ali za sada je sve dobro. U Muzičkoj školi sviram klavir oko četiri godine i vežbam pevanje. Lepo mi je ovde, najviše volim da sviram pop muziku. Pevam na španskom, engleskom, nemačkom i našem jeziku, a u julu idem na festival za decu do 14 godina koji će prenositi SAT 1. Pripremam jednu englesku pesmu za učešće u šou programu Ditera Bolena - kaže Tina Ćetojević.
Tanja Ćetojević ima 10 godina, učenica je četvrtog razreda gimnazije.
- Klavir sviram dve godine, zadovoljna sam ovde, imala sam jedan nastup pred publikom i bilo je dobro. I u školi sam dobar učenik a pored muzike volim jezike engleski i španski - kaže kratko Tanja Ćetojević.
Pokazao Banjaluku
Aleksa Malić je bio jedan od učesnika ovogodišnje Evropske smotre srpskog folklora dijaspore koja je održana u Banjaluci. Na Smotri je vodio SKU "Rastko" iz Minhena.
- Sa Smotre nosimo lepe utiske, drago mi je što su Banjaluku posetila i deca poreklom iz Srbije, koja nikada nisu bila u tom gradu. Drago mi je i što sam mogao da pokažem svoj grad, jer je Banjaluka sama po sebi lepa. Bilo je odlično druženje - prenosi utiske iz Banjaluke Aleksa.
Prvi pevao himnu Srpske
- Posle niže i srednje muzičke škole 10 godina sam radio u Muzičkoj školi u Prnjavoru. Vodio sam i Crkveni hor u Laktašima i nekoliko KUD-ova, pevao u Srpskom pevačkom društvu Jedinstvo u Banjaluci. Ponosan sam jer sam kao član hora Jedinstvo učestvovao u prvom izvođenju himne Republike Srpske. Svirao sam 10 godina u etno-grupi Trag, sarađivao sa drugim udruženjima (češkim, ukrajinskim). U međuvremenu sam završio Muzičku akademiju u Banjaluci, odsek za etnomuzikologiju i bavim se izvornom tradicionalnom srpskom muzikom (igranje, sviranje, tradicionalni instrumenti). Trenutno čekam odbranu magistarskog rada, a tema je primena tradicionalne muzike u savremenoj muzici - pojašnjava Malić.
