Kroti oblake i u osmoj deceniji
Jedan od stotinu članova Aerokluba Ikarus iz Oberšlajshajma kod Minhena je i Dušan Radaković, koji ima 32 godine jedriličarskog staža i pri kraju je osme decenije života, ali i dalje leti. Jedriličarstvom je želeo da se bavi još kao student elektrotehnike u Beogradu. U Nemačku je došao 1962, a u Minhenu je nastavio studije elektrotehnike. Kad je saznao da se u blizini nalazi klub u kome se može leteti jedrilicom, učlanio se 1986. u Ikarus gde je i danas vrlo poštovan član.
- Letimo svakog vikenda i praznicima, ponekad i tokom sedmice. U klubu ima članova i s više staža od mene, ali su neki već prestali da lete. Može da se leti do 80-85 godina, odnosno sve dok lekar koji te pregleda kaže da si zdrav i sposoban za letenje. Svake godine moramo da produžimo licencu - kaže Radaković.
Članovi Ikarusa imaju na raspolaganju osam jedrilica, od kojih su tri privatno vlasništvo, jednu motornu jedrilicu, jedan motorni avion, dva dvoseda, a ostalo su jednosedi. Na proleće sledeće godine treba da stigne još jedna jedrilica dvosed koja u trupu ima ugrađen motor i propeler koji može da se izbaci napolje i startuje iz kabine. Za njeno poletanje neće biti neophodan ni čekrk ni avion.
- Jedriličarstvo je i hobi i sport, u klubu imamo mlade ljude koji lete daljinske letove tamo i nazad ili u trouglu, to se prijavljuje kao neka vrsta takmičenja i dobijaju se bodovi. Svaki klub dobija bodove prema broju kilometara koje su njegovi članovi, ali poene dobija i svaki jedriličar. Mi smo prošle godine napravili oko 40.000 kilometara, skoro da smo jednom obleteli Zemlju. Ja sam 2011. dostigao 2.000 sati letenja na jedrilici i to je zabeleženo u našem stručnom časopisu - priča naš sagovornik.
- Najduže sam u vazduhu sa jedrilicom, duže od sedam sati u Alpima, ali sam prestao da se bavim sportskim delom jedrenja jer teško mi je da sedim dugo kao ranije i sada posle sat-dva hoću da izađem napolje. Ja sam u ovom klubu bio jedan od pionira u bavljenju takmičarskim letenjem, pa sam 2002. preleteo dva velika trougla s više od 400 kilometara. S tim rezultatima sam bio na 22. mestu na Nemačkom prvenstvu u jedriličarstvu, a to je prilično visoko mesto za amatere. U ono vreme je to bio i najbolji klupski rezultat, a danas imamo mlade koji to rade mnogo bolje.
Brojna familija
- Rođen sam 1939. godine u mestu Venčane blizu Aranđelovca. U Minhenu sam diplomirao na Visokoj tehničkoj školi, sada je to Tehnički univerzitet Minhen (TUM). Posle toga sam 27 godina radio u Simensu i sa 59 godina otišao sam u prevremenu penziju. Iz braka sa Nemicom imam sina koji se rodio 1962. i zbog toga sam i došao u Nemačku. On danas živi u Aberzbergu, prema Regenzburgu. Zatim sam se 1965. oženio našom ženom s kojom imam sina rođenog 1970. Nijedan sin se nije oženio tako da sam ostao "kratak" za unuke, ali imam brojnu familiju - kaže Dušan Radaković.
Za ljude koji ne vole letenje ili imaju strah i nelagodu od njega, prva pomisao je mogućnost pada i nečeg nepredviđenog i opasnog. Na svom primeru i statističkim podacima na nivou Nemačke Radaković tvrdi sasvim suprotno.
- Nikada do sada nisam doživeo nešto dramatično. Imao sam jake turbulencije u jedrilici. Često smo odlazili u Francusku gde vetrovi duvaju sa severa prema jugu i stvaraju se takozvani talasi na kojima može da se leti kao na vodi. Oni podižu jedrilicu u visinu, koja se ljulja na sve srane, udara gore-dole, trese se. Naše jedrilice su konstruisane da izdrže velika opterećenja, čak veća nego kod putničkih aviona. U Nemačkoj ima oko 35.000 jedriličara, godišnje se desi tri do pet udesa sa smrtnim slučajevima. Događaju se povrede kad naiđe oluja ili kad jedrilica prilikom sletanja nema dovoljnu brzinu. Obično početnici nemaju iskustva i pri nižim brzinama dešavaju se padovi - ističe Radaković.
Alpi kao raj
Jedrilice lete najčešće na visini oko 600 metara iznad zemlje, ali negde i na 1.500 metara. Najveće visine dostižu u posebnim prostorima, kao što su Alpi u Francuskoj, u šta se uverio lično i Dušan Radaković.
- Tamo mogu da lete do visine od 6.000 do 7.000 metara, ali se tada mora dobiti dozvola od kontrolora leta za velike avione. Na aerodromu u Oberšlajshajmu smo ograničeni na oko 600 metara iznad zemlje, malo južnije možemo da letimo na visini od 900 metara koja ide do 1.500 metara. Nama jedriličarima je ograničena visina na 10.000 stopa, odnosno 3.000 metara iznad morske površine, a u delu Algoja kod Kemptema možemo da letimo na visini od 13.000 stopa jer tu je planinski teren i profesionalci avionima lete na mnogo većim visinama.
