Podrška povratku u maticu
U organizaciji Nemačkog društva za međunarodnu saradnju (GIZ) i Privredne komore Srbije (PKS) u Minhenu je održan susret i dijalog sa srpskom poslovnom dijasporom u Nemačkoj. Neposredni realizatori su Centar za internacionalne migracije (CIM) i Centar za dijasporu PKS.
Skupu naših privrednika prisustvovalo je dvadesetak predstavnika firmi i uspešnih pojedinaca u raznim sektorima privređivanja, ali i naučnog rada. Cilj okupljanja je da se kroz različite projekte, koje ostvaruju CIM I PKS, ostvari uspešna saradnja nemačkih i srpskih firmi i bolja povezanost i umrežavanje naših uspešnih ljudi sa firmama i institucijama u Srbiji i tako doprinese transferu znanja u raznim oblastima.
Dobri primeri
Posle predstavljanja programa i aktivnosti GIZ-a, CIM-a, PKS-a i Centra za dijasporu, razgovaralo se o tome kako bolje ostvariti kontakte i povezati naše uspešne poslovne ljude u inostranstvu sa odgovarajućim firmama i institucijama u Srbiji i tako doprineti snažnijem podsticaju privrednog razvoja. S druge strane, bilo je dosta reči i o mogućnostima i uslovima da se naši uspešni ljudi u svetu vrate u Srbiju i svoja znanja i iskustva prenesu u maticu. Za obe mogućnosti angažovanja i saradnje dijaspore sa maticom postoje programi CIM-a koji finansiraju razne projekte za koje mogu da konkurišu pojedinci i udruženja iz dijaspore.
SAM neguje tradiciju i pomaže
Među učesnicima razgovora srpske akademske dijaspore i predstavnika CIM-a, kome je prisustvovao i Aleksandar Radovanović, rukovodilac Centra za dijasporu PKS, bila je i Teodora Biočanin, predsednica ogranka OSSI za Nemačku. Miloš Simeunović i Miroslav Marinković, predstavnici Srpske akademske mreže "Nikola Tesla" iz Štutgarta, iskoristili su priliku da upoznaju akademsku i poslovnu dijasporu sa svojim angažovanjem i programima koji neguju kulturu i tradiciju matice, ali i pomažu našim ljudima koji im se obrate za pomoć. Ova organizacija obeležava 10 godina uspešnog rada, što su prepoznali i podržali grad Štutgart i država Nemačka.
Tokom dijaloga sa poslovnom dijasporom istaknuto je više dobrih primera uspešne poslovne saradnje naših ljudi u nemačkim firmama sa odgovarajućim firmama u Srbiji, ali pojedinačnih primera povratka u Srbiju ljudi koji su stekli znanje i iskustvo u inostranstvu. Predstavnici CIM-a i PKS-a obećali su podršku kroz informisanje, međusobno povezivanje, razmenu iskustava i finansiranje konkretnih projekata. Organizatori dijaloga sa srpskom dijasporom dobili su dosta korisnih informacija o načinima podrške, oblastima u kojima bi se sarađivalo, ali i izazovima u toj realizaciji. Dogovoreno je da se sažetak svega rečenog pripremi, a CIM i Centar za dijasporu PKS-a poslaće ih svim učesnicima. Takođe, zaključeno je da bi skupove kao što je održan u Minhenu, trebalo organizovati u više gradova Nemačke, te da bi bar jednom godišnje trebalo da se održavaju susreti sa poslovnom dijasporom.
Učesnici
Sa predstavnicima srpske poslovne dijaspore iz Nemačke razgovarali su Karolina Lerš savetnik GIZ-a, Milica Rebić koordinator CIM-a, Aleksandar Radovanović, rukovodilac Centra za dijasporu PKS, Jugoslav Mišković, rukovodilac Predstavništva PKS-a za Nemačku u Frankfurtu, a moderator je bila Maja Maksimović, docent na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Razgovoru sa predstavnicima srpske poslovne dijaspore prisustvovala je i Jelena Rodić, vicekonzul Generalnog konzulata Srbije u Minhenu.
Preispitati odnos prema mladima
Dan pre dijaloga sa poslovnom dijasporom, CIM je u saradnji sa Organizacijom srpskih studenata u inostranstvu (OSSI) organizovao susret i razgovor sa našim studentima i akademcima iz Nemačke. Aleksandar Ljubimirović, predsednik OSSI je upoznao prisutnih dvadesetak studenata i akademaca da OSSI ima 16 ogranaka po svetu i da povezuje naše studente, doktorante i one koji su već radom angažovani. Njihovo znanje i iskustvo potrebno je Srbiji, istakao je Ljubimirović. Jedan od zaključaka jednodnevnog susreta je i da Vlada Srbije preispita svoj odnos prema mladima. Pogotovo što godišnje Srbiju napusti oko 12.000 mladih ljudi, a u inostranstvu studira oko 20.000 mladih iz Srbije. Prema rečima Aleksandra Ljubimirovića, Srbija je poslednja od 140 država po povratku u maticu svojih studenata posle studija u inostranstvu. To treba da se promeni, a podršku stavu OSSI, pruža i CIM svojim projektima, pa i finansijskim sredstvima za kvalitetne projekte.