Otvorimo vrata deci
Episkop austrijsko-švajcarski i administrator Eparhije frankfurtske i sve Nemačke Andrej dva puta je za kratko vreme boravio u Berlinu. Istovremeno, ovo je bila njegova četvrta poseta srpskim crkvama u Vedingu i Tempelhofu, čime je vladika potvrdio svoju mobilnost i želju da bude što bliže na izvoru dešavanja i u neposrednom kontaktu s vernicima.
Ono što u prethodnoj poseti, početkom marta, kada je učestvovao na Episkopskoj konferenciji pravoslavnih arhijereja u Nemačkoj, nije stigao da kaže zbog toga što je morao da otputuje, vladika Andrej je ispričao uoči zajedničkog koncerta hora Bundestaga i crkvenog hora Serafimi, povodom stogodišnjice od završetka Prvog svetskog rata. Tada je još jednom prokomentarisao i događaje koji su njemu i manastiru Himelstir prethodnih meseci doneli neželjeni publicitet.
Odnos prema nemačkoj državi
Spajamo ljude i narode
Na pitanje da li je imao dovoljno prilika da iznese svoj stav u "Vestima", vladika je pohvalio naš list rekavši da "može da spoji ljude i narode".
- Međutim, ono što je objavljeno od strane pojedinih ljudi me zabolelo i zadalo veliku ranu. Ali, šta je tu je, idemo dalje i nadajmo se da ćemo ubuduće bolje razgovarati o stvarima koje su crkvene prirode - poručio je vladika Andrej.
- Od 2. do 4. marta sam učestvovao na Episkopskoj konferenciji pravoslavnih arhijereja u Nemačkoj, koja se održava dva puta godišnje, u proleće i jesen. Tom prilikom predsedavajući konferencije, grčki mitropolit Agustinos, poziva sve područne episkope u Nemačkoj da zasedaju i razmotre tekuća pitanja. Ovog puta smo razgovarali, pre svega, o našem odnosu prema nemačkoj državi. Mogu da kažem da smo pokušali da pozovemo predstavnike parlamentarnih frakcija na bilateralni dijalog i razgovor, ali jedini razlog zbog čega to nije moglo da se obavi jeste to što nemačka vlada još nije bila izabrana i što su se predstavnici tih frakcija izvinili. Svaka politička frakcija u parlamentu ima svog predstavnika, koji neguje odnose sa verskim zajednicama, a samim tim i sa pravoslavnom crkvom koja broji više od dva miliona članova - objasnio je vladika Andrej.
Na pitanje da li taj odnos prema nemačkoj državi podrazumeva i trajno rešenje položaja srpskih pravoslavnih opština u rasejanju, koje imaju neadekvatni status udruženja, vladika je odgovorio:
- Ovde govorimo o svepravoslavnom konsenzusu u odnosu na nemačku državu, čiju naklonost osećamo, ali koja i od nas očekuje lojalnost, transparentnost i saradnju. Svakako da ja kao srpski vladika prijavljujem interes naše Eparhije frankfurtske i sve Nemačke da se unapredi pitanje javnog priznanja naše crkve, što bi nam donelo mnogo pogodnosti u našem delovanju u društvu, u socijalnom sektoru i uopšte na društvenom planu.
Na Episkopskoj konferenciji se govorilo dosta i o koordinaciji među samim pravoslavnim velikodostojnicima, odnosno među sveštenstvom.
- Jedno od veoma važnih pitanja bilo je da se, svuda gde postoje pravoslavni sveštenici po gradovima Nemačke, polako obrazuju i sveštenički saveti. To znači da ne bi postojala samo Episkopska konferencija, nego da su i sami sveštenici koji deluju na terenu pozvani da razgovaraju o praktičnim iskustvima, što bi bilo korisno za naše sveukupno delanje.
Bliskost sa hrišćanskim crkvama
Veoma bitna tema je bio i odnos sa drugim hrišćanskim crkvama.
- To me je naročito obradovalo, pošto vidim da tu postoji pozitivno uzajamno iskustvo, da jedni od drugih uče, jedni sa drugima korespondiraju i daju mogućnost da se međusobno obogatimo, što je vrlo važno, kao i da ozbiljno vodimo dijalog ovde u Nemačkoj koja je postala veoma značajna, naročito posle obnove države posle Drugog svetskog rata, kada je Nemačka pokazala šta znači parlamentarizam i dijalog koji karakteriše našu epohu. Želimo da što dublje uvedemo veronauku za decu u našim školama, da unapredimo našu službu u socijalnim i drugim ustanovama koje država predviđa. Mislim da je otuda veoma važno da imamo jednu takvu konferenciju gde možemo da razmenjujemo iskustva.
Na drugoj strani, rekao je vladika Andrej, i mi treba da bolje koordiniramo stvari. On je naveo primer Severne Rajne - Vestfalije, u kojoj živi trećina ukupnog pravoslavnog življa u Nemačkoj i gde je od dva i po miliona učenika, 42.000 pravoslavne veroispovesti.
- Od tog broja samo 400 učenika ide na veronauku?! Dakle, mi smo sada pozvani da što više unapredimo stvari, da razgovaramo i imenujemo koordinatore koji bi to vodili i da na taj način pomognemo našoj deci. Nemačka je pravna država i mi se borimo za naša prava ovde, a država rado daje kada smo i mi dobro organizovani.
Eparhiju i dalje vodim iz Beča
- Što se sedišta tiče, to sam rekao još u septembru, kada sam preuzeo Eparhiju, da ću zbog jako lošeg finansijskog stanja koje sam zatekao do daljeg voditi Eparhiju iz Beča - objašnjava vladika Andrej.
- Preko veb-sajta naše eparhije, a i austrijsko-švajcarske, može se videti da sam neprestano prisutan na terenu u Nemačkoj - od Minhena do Hamburga, od Kelna do Berlina, čak sam više u Nemačkoj nego u Austriji i Švajcarskoj, na zadovoljstvo našeg naroda, jer želimo da unapredimo rad naše eparhije. Ujedno razmišljamo zašto se zove naša eparhija frankfurtska i sve Nemačke, da li ja ubuduće treba da uredim sedište Eparhije u Frankfurtu, ili u jednom još zgodnijem gradu ovde u Nemačkoj, kao što su Minhen, Berlin ili Diseldorf? To je razlog zbog čega postoji dilema kod pojedinih ljudi da li je ukinuto sedište u Himelstiru?! Nije ukinuto, tamo imam kancelariju, stavljam pečate na dokumenta, potpisujem, okupljam predstavnike crkvenih vlasti, namesnike, arhijejrejskog zamenika, crkveni sud naše eparhije - sve to funkcioniše. Ali, da bi to čovek razumeo, mora da dođe u poziciju da me traži i da razgovaramo, jer kod mene je sve otvoreno.
Katoličke i evangelističke crkve su sve praznije, a pravoslavne sve punije. Na pitanje da li je trend ili sporadična pojava da se čak poklanjaju crkve pravoslavcima, vladika Andrej je uzvratio:
- Ne, to su plodovi višedecenijskog iskustva koje su stekle zapadne hrišćanske crkve sa pravoslavnima. Ukidane su međusobne predrasude koje su u prošlosti vladale i kroz konstruktivni bogoslovski razgovor, kroz bratsku atmosferu je razotkrivan jedan prisan odnos među nama. To je plod i iz toga proizlaze svi ostali blagoslovi, među njima i ustupanje hramova pravoslavnim crkvama. Ideja je da se mladima zajedno drži veronauka, u kojoj naša pravoslavna deca ne bi bila ni u čemu uskraćivana, tako da radimo zajedno s hrišćanskim crkvama na iznalaženju koncepta kako bi to ubuduće moglo da izgleda.
Osvrnuo se potom, vladika Andrej još jednom i na dešavanja u manastiru Himelstir.
- Mogu da kažem da sam ogorčen na izveštavanje zasnovano na informacijama neodgovornih i onih koji ne dolaze redovno u crkvu. To su ljudi koji izjednačavaju crkvu sa svojim ideološkim, subjektivnim shvatanjima i ne poznaju istoriju crkve. Ali, svakako sam i pun sažaljenja prema tim ljudima koji su izazvali pometnju i koji su huškali druge ljude. I dalje ću, o čemu je, hvala Bogu i Vaš list izveštavao, da stojim na raspolaganju, da sednem sa narodom i razgovaram - rekao je najpre vladika Andrej, a ona istakao:
- Potpuno legitimno sedište u Himelstiru sam ukrasio prisustvom 14 monahinja. To je jedan veliki uspeh za Srpsku pravoslavnu crkvu, jer 14 monahinja iz raznih zemalja dolaze u naš manastir da uče srpski jezik i srpsko bogosluženje. Recimo, one danas tamo pevaju "Gospodi, pomiluj", "Tebi, Gospodi", "Gospodi, vozvah", "Slava tebi, Gospodi"...
