Neprijatno iznenađenje za nemačke penzionere: Uz povišicu stigao i porez
Radost zbog povećanja penzija u prošloj godini je izgleda bila preuranjena, jer su mnogi rentneri prevideli da su odjednom postali poreski obveznici, pošto njihova primanja sada prevazilaze tzv. frajbetrag, odnosno osnovicu oslobođenu od plaćanja poreza. Uz to, nove penzije se i inače od ove godine oporezuju u većem postotku, piše Fokus onlajn.
Ukupno 5,6 miliona seniora moraće da plati poreze u ovoj godini, dok ih je u prošloj bilo 4,4 miliona, glasi prognoza Ministarstva finansija. Ako neko, pored državne, poseduje betribsrente, prihode od iznajmljivanja ili kapitala i slično, moraće da prijavi porez, dok onaj ko ima samo državnu penziju, mora da pazi na godinu penzionisanja, jer se poreska opterećenja povećavaju korak po korak.
Recimo, ko je do 2005. otišao u penziju, njemu se oporezuje 50 odsto penzije, a ovogodišnjim penzionerima će se oporezivati 76 odsto od godišnje bruto penzije. Onima koji idu u penziju 2020. godine, biće oporezovano 80 odsto godišnje bruto penzije.
Na primer: neko ko ove godine ide u penziju i dobija 30.000 evra godišnje, od toga 76 odsto podleže porezu (22.800 evra), a na 7.200 evra se ne plaća porez.
U 2018. godini će biti 157.000 penzionera više koji podležu plaćanju poreza, a za 54.000 njih prvo povećanje penzija od tri procenta najavljeno za 1. jul donosi neočekivano iznenađenje - poreske namete i to ne samo za njih, nego i za njihove bračne partnere koji po zakonu važe kao jedan poreski obveznik.
Podneti poresku prijavu
U slučaju nedoumice da li dati poresku prijavu, Udruženje poreskih obveznika savetuje da se to učini. Nemoguće je sakriti iznos primanja jer penzione kase izveštavaju finansijske službe o visini penzija, a onda fiskus proverava da li treba da se plati porez.
Seniori sa dobrom penzijom mogu da podležu plaćanju poreza, iako to pre nisu morali, jer je dovoljna mala povišica da se to desi, kao i u slučaju udovca ili udovice, koji dobijaju pored sopstvene i penziju umrlog partnera, ali sada postoji samo jedan frajbetrag (osnovica za oslobađanje poreza) umesto dva kao ranije.
Kao što je gore spomenuto, rentnerima će, pored državnih penzija, biti oporezovani prihodi od izdavanja ili najma, kao i dobici od kapitala koji do sada nisu bili oporezovani. Iznos koji je oslobođen poreza iznosi 9.000 evra u 2018. godini (za bračne parove 18.000 evra), koji je u 2017. iznosio 8.820 evra.
Kod dodatnih penzija, kao što je betribsrente, uplata je oslobođena nameta, ali isplata se oporezuje. Kod risterrentedržava subvencioniše uplate poreskim olakšicama, zato su isplate 100 odsto oporezovane, a kod "privatne penzije" finansijske službe oporezuju najmanji deo koji iznosi 18 procenata.
Troškovi se odbijaju
Međutim, i penzioneri mogu donekle da se odbrane od nameta i navedu u poreskoj prijavi mnoge troškove koji se odbijaju od poreza. U to spadaju donacije, troškovi za popravke, lekovi i iznosi za osiguranja, paušala za posebne izdatke, troškovi za reklame i slično. Ujedno postoje olakšice za dodatne prihode penzionera i one se određuju i prema starosti. Kod 65-godišnjaka za ovu godinu olakšica iznosi 20,8 procenata (maksimalno 988 evra) a prema godištu iznos ide gore ili dole. Primer: Penzioner mora da plati porez za 27.342 evra u godini, od toga se odbija 102 evra za troškove reklame, za specijalne izdatke do 36 evra, zatim rasterećenja u njegovoj risterrente i betribsrente od 687 evra, dok doprinosi za zdravstvo i negu iznose 4.380 evra. Iznos koji se oporezuje posle svih ovih odbitaka iznosi 22.137 evra, na koje rentner mora da plati 3.121 evra poreza.
Tuže državu
Udruženje poreskih obveznika Severne Rajne - Vestfalije traži osobe koje žele da tuže državu zbog dvostrukih opterećenja njihovih penzija. Posebno zato što oni u starosti plaćaju znatno veće poreze na svoje penzije nego što su tokom radnog veka kroz minimalno oporezivanje poreskih doprinosa uštedeli.
Na primer, kod 20.000 evra bruto godišnje plate, za penzionera koji je ove godine otišao u penziju 4. 800 evra je oslobođeno poreza. Za životni vek od još 18 godina iznosi 86.400 evra. Da bi žalba protiv dvostrukog oporezivanja bila uspešna, potencijalni tužilac bi trebalo da je sam (dakle bez poslodavca) uplatio više od 86.400 evra u penzijsko osiguranje.
Za mirnu starost i petina plate
Kada su penzije u pitanju većina Nemaca, pa i naših zemljaka koji ovde zarađuju koru hleba, više ne žive u iluzijama: najnovija istraživanja ponovo su došla do zaključka da će većina onih koji su danas mlađi od 50 godina, morati da rade do 70. godine da bi im smiraj života bio koliko-toliko finansijski podnošljiv!
Ali, to nije najgora vest. Istraživanje Univerziteta u Bohumu, urađeno po narudžbi investiocine firme Fideliti, pokazalo je poraznu istinu da i oni koji se odluče da tri godine duže (trenutno je granica za odlazak u penziju 67 godina života) uplaćuju puni iznos za svoju penziju imaju "tanku" garanciju za mirnu starost! I to se ne odnosi samo na frizerke, majstore raznih struka ili službenike banaka i osiguranja, već i inženjere i mnoge druge visokoobrazovane kadrove. Čak i oni koji danas zauzimaju rukovodeće pozicije u preduzećima imaće u starosti mnogo manja primanja. Stanje bi moglo da bude još gore ako se starosna granica za odlazak u penziju, kako se očekuje, narednih godina još pomeri.
Naučna studija je tako demantovala mnoge koji su verovali da će radeći duže obezbediti mirnu starost, a u studiji se detaljno objašnjava koliko se duže mora raditi u poznoj dobi da bi se osigurao barem približno isti životni standard kao onaj u vreme radnog veka. Navodi se da bi današnji 40-godišnjaci već sada trebalo da "sa strane" stvaljaju najmanje 20 odsto mesečnog dohotka da bi u penziju, kada za nju dođe vreme, otišli - bezbrižno.
