Roman naše dece čitaće sad i Nemci
Nastavnica Dopunske škole na srpskom jeziku u Štutgartu Tatjana Popović narednih dana završava pripremu za promociju nemačkog prevoda knjige "Moje ime je Jelena". Reč je o neobičnom dečjem romanu još neobičnijeg nastajanja.
Knjigu potpisuju sedam talentovanih devojčica iz Štutgarta i tri učenice škole "Dušan Jerković" u Inđiji, škole u kojoj je pre odlaska u Nemačku nastavnica Tatjana predavala jezik Getea i Šilera.
Sve je počelo kada je Tatjana Popović zajedno sa koleginicima iz Inđije, pedagogom Natašom Milivojević i profesorkom srpskog jezika Milanom Pavlović, osmislila projekat Beskrajna priča.
- Sedam talentovanih devojčica dopunske škole, od kojih su dve u međuvremenu završile osmi razred, počele su da pišu priču o glavnoj junakinji Jeleni, devojčici bez roditelja koja odrasta u Zvečanskoj. Moja koleginica Milana je izabrala još tri učenice iz Inđije i tako su devojčice krenule da pišu, a da se međusobno nisu poznavale - otkriva nam Tatjana kako je započet neobičan projekat pisanja romana u deset pari dečjih ruku.
Cilj im je bio da povežu dve sredine - Štutgart i Inđiju, talentovane učenice koje odrastaju u različitim državama, ali ih povezuju ljubav prema knjizi, sposobnost da odmaštaju priču i srpski kao maternji jezik.
Autori projekta i deca pisci su kroz vrlo živu razmenu pisanih reči otvorili široko polje, gde su zajednički vežbali toleranciju, međusobno poštovanje, prihvatanje različitih ideja i zamisli. Jedino tako bilo je moguće napisati roman kada u njemu učestvuje veći broj autora.
Roman je prošle godine 12. maja imao promociju u Gradskoj biblioteci u Štutgartu, velelepnom zdanju o čijim domaćinima i organizatorima nastavnica Tatjana ima samo reči hvale.
- Gospođa Slavica Dosković, majka jedne od devojčica, radi u toj biblioteci i ona mi je dala kontakt šefice dečjeg odeljenja. Sa gospođama Bukovski i Padilom imala sam divnu komunikaciju. Odmah su pristale da nam obezbede salu za promociju. Na moje bojažljivo pitanje koliko će to koštati dobila sam neočekivan odgovor: Ništa. Vaša deca su štutgartska i mi im rado izlazimo u susret - citira zahvalna Tatjana prilikom gostovanja u Dopisništvu "Vesti" u Beogradu.
I ne samo da je biblioteka obezbedila prostor besplatno, već su platili i 180 evra klavir štimera i svesrdno pomagali u nameštanju sale. I sve to kako bi čak 200 duša uživalo u promociji dečjeg romana koji potpisuje ni manje ni više nego deset učenica.
Poklonjen aparat za fotografije
Roman "Moje ime je Jelena" se ne prodaje po knjižarama. Knjigu deca poklanjaju, a svako daje prilog prema svom nahođenju. Tako sakupljen novac od izdanja na srpskom otišao je deci u Zvečanskoj.
Mališani bez roditeljskoj staranja su zajedno sa vaspitačima odabrali da im se kupi aparat za pravljenje fotografija. Koštao je više od 1.000 evra, a obezbeđen je i fotoaparat i repromaterijal za narednih četiri-pet godina.
Dok su stvarale roman devojčice iz Srbije i Nemačke nisu bile u kontaktu, da bi se na prošlogodišnjoj promociji u Štutgartu mlade koautorke konačno upoznale. U istoj prelepoj zgradi biblioteke, ponosu savremene nemačke arhitekture, 9. marta biće održana promocija romana prevedenog na nemački.
- Prevod je uradila Monika Tubić Kecojević. Doći će i ministar prosvete Mladen Šarčević. Srpska akademska mreža Nikola Tesla iz Štutgarta će odraditi marketing pod sloganom: Povedi nemačkog prijatelja - dodaje nastavnica Tatjana Popović.
Već u maju autorke sa svojom mentorkom dolaze u Beograd, na promociju u institutu Gete. Eto prilike za novi susret i druženje mladih spisateljica.
Nemci iz Inđije
Prošlogodišnjoj promociji u Štutgartu prisustvovali su i Nemci, kako ih u Srbiji zovu - Podunavske Švabe, koji su posle Drugog svetskog rata bili proterani iz komunističke Jugoslavije ili su je napustili. U Štutgartu ima dosta takvih porodica koje su pre rata živele baš u Inđiji. Čak je i škola "Dušan Jerković" pre rata bila nemačka.
- Moja stanodavka, gospođa Marija, pohađala je tu školu, a njen suprug je u njoj predavao. A i inače taj kvart u kojem stanujem ima dosta potomaka vojvođanskih Švaba - otkriva Tatjana Popović.
I ona sama ima zanimljivu povezanost sa Nemačkom. Još dok je bila beba roditelji su otišli na pečalbu u ovu, za jugoslovenske radnike, obećanu zemlju. I kada su se posle osam godina porodično vratili u Srbiju, Tatjana je znala da dolazi u obzir da studira samo germanistiku. Sada u Štutgartu već treću godinu u dopunskoj školi predaje srpski jezik.
