Onlajn peticija u nemačkoj pokrajini Hesen: I srpski jezik u državne škole
U nemačkoj pokrajini Hesen u toku je potpisivanje onlajn-peticije kojom se traži da se maternji jezik dece stranog porekla uvede kao redovan izborni predmet u redovnim školama ove nemačke pokrajine. U peticiji upućenoj na adresu Folkera Bufijea, predsednika pokrajinske vlade Hesena, ističe se da "država mora delovati i unaprediti izučavanje nacionalnih jezika dece stranaca u nemačkim školama".
- Pozivamo vlasti da konačno podnesu koncept za stvaranje uslova kojima bi se osiguralo da se jezik porekla učenika nudi za izučavanje kao drugi ili treći strani jezik. Smatramo da je takva reforma u školama neophodna i važan signal za decu iz porodica migrantskog porekla, a njihova višejezičnost da bude na taj način priznata od države - piše između ostalog u peticiji za koju je glasanje u toku i koje će trajati do 26. aprila ove godine.
Inicijativa iz SDP
Kao razlog za peticiju na ovu temu pokretači navode da "izučavanje stranih jezika nisu teret za decu i mlade, a u isto vreme višejezičnost podstiče individualne sposobnosti".
- Naravno da je ovladavanje nemačkim jezikom vrlo važno u mnogim životnim situacijama u ovoj državi, ali veština govora maternjeg jezika, koje je dete naučilo u roditeljskom domu, mora biti na adekvatan način podržana - kažu autori peticije koji se zalažu da maternji jezik, poput srpskog, turskog, grčkog ili arapskog, postanu obavezni izborni ili prenosivi izborni predmeti u osnovnim i srednjim školama.
Ravnopravan status
U školi u Ofenbahu kod Frankfurta reporteri "Vesti" sreli su Dejana Stefanovića (42) koji je posle završetka časova dopunske škole došao po šestogodišnjeg sina Vuka.
- Ja sam u Nemačku došao 2000. godine, ali mi je supruga, koja je ovde rođena, pričala da se srpski jezik u vreme njenog detinjstva mogao učiti u mnogim nemačkim školama. Bilo bi sjajno da srpski jezik stekne ravnopravan status sa drugim jezicima i predmetima koje naša deca uče u nemačkim školama - kazao je Stefanović i dodao da je peticija odlična vest koju zdušno podržava.
Iako je "crno-zelena" koaliciona vlada u Hesenu (stranke CDUi Grüne) svojevremeno obećala da će se provesti školska reforma u ovom smeru dosad nije ništa konkretno urađeno.
- CDU nikad nije imala "sluha" za zahteve i potrebe građana nemačke stranog porekla - kaže za "Vesti" advokat Milkica Romić, dugogdišnji član stranke SDP i poslanik Skupštine grada Frankfurta, koja i sama na razne načine populariše ovu inicijativu.
Honorarcima teško ući u trag
Redovni nastavnik dopunske škole košta Srbiju od 1.800 do 2.000 evra. Honorarci, oni koji imaju prebivalište u zemlji domaćina, trebalo bi da koštaju manje, jer nemaju troškove stanovanja i to im nije primarni poziv, ali je teško proveriti istinitost njihovih obračunskih lista. Zbog primedaba nekih roditelja da pojedini nastavnici-honorarci ne obavljaju posao kako treba, izmene novog pravilnika o dopunskim školama predviđaju veću zastupljenost nastavnika koji dolaze iz obrazovnog sistema Srbije.
- Moram da istaknem da je ova peticija i potekla iz redova stranke SDP, odnosno napisali su je naši članovi, a bilo bi zaista vrlo važno da "prođe", odnosno dobije potreban broj glasova (barem oko 15.000), jer bi time migranti, a među njima i srpska zajednica, poslali jasan signal državi. Sa druge strane, mi kao političari bismo u rukama imali jak adut da reformu podržimo i ozakonimo - kaže Milkica Romić za "Vesti".
Francuska čeka izmene
Francuska mnogo vodi računa o obaveznom školstvu i ništa se ne dešava stihijski. Svaki eventualni novi projekat mora da prođe kroz mnogobrojne analize, a prošlogodišnja ideja o eventualnom drugačijem prilazu jezicima stranih zemalja prošla je samo kroz jedan novinski tekst. Dalje se, bar što se tiče informacija za javnost, ta ideja nije pomerila sa mesta, a ne postoje ni najave za promene dosadašnjeg načina školovanja.
- Verovatno će doći do promene imena Elko, kao i do reforme i integracije, ali sve to sada prolazi kroz interne temeljite razrade. Može se predvideti da promene neće biti uvedene ni za narednu školsku godinu. Francuzi se striktno drže svojih postavki, što znači da se nastava za naše đake i dalje odvija ili pri udruženjima ili je, na primer, izvodimo pri Kulturnom centru Srbije. U tom školovanju i Elko sistemu, ukoliko ga poštujemo, a poštujemo ga, nas niko ni u čemu ne sprečava. U francuskom školstvu postoje ozbiljne ideje za promene, ali im je razrada detaljna i sve dok se ne dotera do, po njihovim stručnim stavovima, najboljeg rešenja, neće ni biti promena i primena u praksi - rekla je Blaženka Trivunčić, profesor srpskog jezika i koordinator u Francuskoj za dopunsko školovanje na srpskom jeziku.
Vetar u leđa
Inicijativu stranke SPD iz sveg srca podržava i Vladimir Živanov, zvanično jedini nastavnik dopunske škole na srpskom jeziku u Frankfurtu i okolini. On je trenutno na platnom spisku Srbije, a nemačke prosvetne vlasti su izašle u susret utoliko da obezbeđuju učionice i snose troškove obaveznog osiguranja đaka dok su u dopunskoj školi.
- Reforma obrazovanja u tom smeru bila bi zaista "jak vetar u leđa" poslu kojim se bavim. Roditelji bi i u tom slučaju decu prijavljivali za učenje maternjeg jezika dobrovoljno, jer bi se radilo o izbornom predmetu, ali ocena iz srpskog jezika upisivala bi se u svedočanstva na kraju godine i samim tim važna i za ukupni prosek. Da ne govorim o tome koliko je to važno za očuvanje našeg jezika i kulture na ovim prostorima, a mi koji se bavimo prosvetnim radom s našom decom u dijaspori imali bismo daleko ozbiljniji status - zaključuje nastavnik Živanov na kraju razgovora za "Vesti".
Peticija se može potpisati na internet stranici: www.openpetition.de
(potražiti pod temom "Bildung": Wir fordern die Einführung der Herkunftssprache als Wahlpflichtfach an hessischen Schulen).
U Južnoj Africi srpski zvanični
Deca srpskih iseljenika mogu organizovano da uče maternji jezik na dva načina - ili da im država domaćin prizna jezik kao izborni predmet koji će ući u završni prosek ocena ili kroz dopunske škole koje organizuje i finansira matična država Srbija, ali tada uspeh iz ovog predmeta ne ulazi u svedočanstva.
Dopunska nastava na srpskom jeziku, u organizaciji i sa finansijskom podrškom srpske države postoji u Švajcarskoj, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Grčkoj, Belgiji, Finskoj i Norveškoj. U dalekoj Južnoafričkoj Republici (JAR), zahvaljujući upornosti i pregnuću nastavnice Violete Pavlović-Marinović, srpski je prihvaćen kao jedan od deset zvaničnih jezika. To znači da je srpski izborni predmet u svim osnovnim i srednjim, državnim i privatnim školama!
- Naša deca sada mogu visokim ocenama iz maternjeg jezika da povećaju ukupan prosek, a to im olakšava prohodnost do izabranog fakulteta - kaže za "Vesti" Violeta Pavlović-Marinović.
U Kini je, nažalost, i pored nemale zajednice Srba, ukinuta dopunska nastava. U zavisnosti od zemlje do zemlje razlikuje se i broj đaka i kvalitet nastave. Najveći broj đaka imaju srpske dopunske škole u Švajcarskoj i Nemačkoj. U Norveškoj nastava se odvija preko skajpa, dok je u Finskoj zanemarljiv broj prijavljene srpske dece. Austrija organizuje fakultativnu nastavu, ali bosansko-hrvatsko-srpskog jezika (BHS). Kako predavači Bošnjaci i Hrvati insistiraju na svojoj leksici, to u velikoj meri odbija roditelje Srbe da decu daju na te časove.
