Srbija gorela zbog interesa SAD
Berlin je nedavno bio pozornica zanimljivog političkog performansa švajcarskog reditelja Mila Raua, poznatog po tome da ide do granice ekscesa, kao što je to slučaj s rekonstrukcijom ubistva bračnog para Čaušesku, moskovskim procesom protiv članica pank-rok grupe Pusi rajot, ili oživljavanjem priča dece-žrtava belgijskog ubice Marka Dutroa.
Ovog puta je izabrao 60 navodnih delegata Generalne skupštine UN koji su oponašali rad prave Skupštine UN koja, prema mišljenu Mila Raua "neodgovarajuće zastupa svetsku zajednicu". Među delegatima je bilo poznatih ličnosti, kao što su Katja Kiping, nemačka političarka iz partije Levice, turski pisac Kan Dundar, zatim brojni advokati, istoričari i aktivisti za ljudska prava.
Jedan od učesnika bio je i Vladimir Umeljić, srpski istoričar i teolog s nemačkom adresom, istraživač iz oblasti filozofije jezika, dugogodišnji potpredsednik Svetskog sabora Srba. Izlaganje je za sve učesnike bilo strogo ograničeno na četiri minuta, a Umeljić ih je iskoristio da ukaže na činjenicu da je NATO vodio ilegalni rat protiv SR Jugoslavije i da su zahvaljujući intenzivnoj kampanji, Srbi predstavljeni kao "dežurni krivci koji su ratove u bivšoj Jugoslaviji dugoročno planirali, inicirali i brutalno vodili".
Ubistvo posle medijske hajke
Umeljić je naveo da su 90-ih godina tokom medijske demonizacije Srbe nazivali "degenerisanim bićima", "omraženim ubicama", "varvarskom rasom", a onda je izdvojio izveštaj "Boston globa" iz aprila 2000. godine o tome da su "američki policajaci u službi UN Čarli Gontan i Tom Pelegrini priveli 14-godišnju albansku devojčicu jer je nasred prometne ulice u Prištini i po danu ubila starijeg Srbina. Ona mu je doslovce smrskala lobanju. Na pitanja policajaca odmahnula je glavom:
- Pa šta? To je bio samo Srbin!
- Ona je počinila zločin, ali je jednako zločin što su od te devojčice napravili ubicu - poručio je Umeljić.
- Kako su Srbi mogli da dugoročno planiraju, kada je, citiram zapadne izvore, "nemačka tajna služba BND od 70-ih i 80-ih godina zajedno sa hrvatskom komunističkom tajnom službom sistematski radila na pooštravanju konflikta između Beograda i Zagreba, i pri tom koristila kanale koji su korišćeni i u vreme nacista i ustaša - naveo je srpski istoričar.
On je dodao da je takođe poznato da je nemački šef diplomatije Genšer u telefonskim kontaktima sa hrvatskim predsednikom Tuđmanom u više navrata vršio pritisak da proglasi nezavisnost Hrvatske.
Ne sudimo Beogradu
Odmah posle Umeljića, za govornicu je izašla Šota Bugoši, rediteljka s Kosova, koja je izjave svog prethodnika proglasila za "potpuno pogrešne i ravne ironiji, jer je Srbija počela mnoge ratove". Ona je rekla da je Kosovo zemlja "koju je NATO 1999. godine spasao". Na to je jedan od delegata rekao da oni nisu tu da osuđuju Srbiju, nego je pitao Bugoši šta se čini u pravcu pomirenja. Ona je uzvratila da to "nisu optužbe nego činjenice", da je pomirenje važan aspekt i korak koji i kosovski Albanci žele.
- Kako su Srbi mogli da provociraju NATO na intervenciju, kad je američko ministarstvo spoljnih poslova na NATO samitu u Bratislavi 2000. godine eksplicitno navelo: "Rat protiv SRJ je vođen da bi se revidirala pogrešna odluka generala Ajzenhauera iz Drugog svetskog rata i da se iz strateških razloga tamo poveća stacioniranje američkih vojnika."
Na pitanje jednog od delegata o kvalifikaciji Haškog tribunala da Srbi počinili genocid, Umeljić je citirao nemačkog kolegu Kristijana Gerlaha koji je rekao: "Čini mi se da Međunarodni tribunal u Hagu selektivno progoni ljude. Promeniću mišljenje čim Džordž V. Buš stane pred taj sud."
Povelja za 21. vek
Tri dana zasedanja svetskog parlamenta pratila je brojna, uglavnom mlađa publika u berlinskoj Šaubine, i u prenosu uživo u teatrima u Hamburgu, Minhenu, Briselu, Gentu i Parizu. Delegati mahom iz Evrope i Afrike prihvatili su Rauovu političku utopiju i delovali potpuno realistički, uvodeći sistem rada i glasanja prave Generalne skupštine i baveći se pitanjima kao što su ratovi, svetska privreda, migracija, kulturna i prirodna dobra. Rezultat svega toga je bilo donošenje Čarte (Povelje) za 21. vek, koja će biti uručena predstavnicima Bundestaga.
