Đuričkovi dani smeha
Američku turneju stend ap komedijom "Sve što ste hteli da znate o Džoniju, a niste smeli nikad da ga pitate" poznati glumac Nikola Đuričko završava u subotu 21. aprila u Torontu. U organizaciji Zorana Mora i System Entertainmenta, glumac koji je svom širokom dijapazonu uloga i interesovanja dodao i ovu stend ap komediju nastupa u Izabel Bader teatru, pozorištu koje je već godinama "ispostava" srpskog glumišta u Kanadi.
Razgovor za "Vesti" sa Nikolom Đuričkom vodili smo elektronskom poštom. Pričali smo o glumčevim utiscima i susretima s publikom na ovom kontinentu, o tome gde je sve gostovao do sada i da li se jednako radovao svim nastupima, šta mu je novo u glumačkom smislu donela stend ap komedija, a saznali smo i da li je privatno namćor ili voli da se smeje. Inače, u ovom stend apu Đuričko na urnebesan način opisuje detalje iz svog života i time uspešno zasmejava publiku.
Da li su gledaoci u Njujorku, Čikagu i Bostonu reagovali na iste fazone kao i domaća publika?
- To je sve domaća publika i svuda se osećam kao kod kuće. Publika u Bostonu, Čikagu i Njujorku, to su sve naši ljudi i moj nastup je na srpskom, a reakcije su kao i svuda. Najiskrenije, nisam primetio nikakvu razliku. Ako baš moram da je primetim, čini mi se da su ljudi ovde malo opušteniji ili možda željniji zabave, iskrenog smeha i duhovitog sadržaja.
Krenuli ste prošle godine u nešto, za vas kao "izvođača glumačkih radova", kako je sebe zvao sjajni Zoran Radmilović, potpuno novo: stend ap komediju i otprilike "zapalili" region. Jeste li ispunili zavet koji ste dali da ćete obići 50 gradova u regionu? Gde ste sve gostovali?
- Zavete nisam davao, ali sam se radovao svakom gostovanju. Bilo bi neiskreno reći da sam se svakom gostovanju jednako radovao. Recimo, kada mi u rokovniku piše Njujork ili Doboj nije isto uzbuđenje, ali jeste isti angažman. Kad izađem pred ljude, izađem punog srca. Obišao sam skoro celu Srbiju, Bosnu, Hrvatsku, sprema se crnogorska turneja. Bio sam u Beču, Geteborgu, Frankfurtu, Minhenu, Cirihu i gde god ima našeg sveta kome ne treba prevodilac ja ću vrlo rado doći. Veoma se radujem ovakvoj reakciji publike i interesovanju. Vrlo iskreno i sa puno pažnje sam spremao nastup i ne mogu vam opisati koliko sam srećan što ljudi ovako lepo reaguju.
Jalovo je čekati ulogu
Često ste pominjali da ste sebi za 40. rođendan poželeli ovakav šou. Zašto to niste želeli, recimo, sa 29 ili 34 godine? Smatrate li da je potrebna neka zrelost ili možda smelost da se publika zasmejava na ovakav način?
- Zanimljivo pitanje. Čini mi se da, kad sam bio mlađi, nisam sebi ni postavljao pitanje šta bih želeo ili osećao da želim da radim. Bilo mi je važno da me zovu, da me prihvate, da se pozicioniram u profesionalnom smislu. Kako su prolazile godine, ja sam poželeo da radim nešto što mene ispunjava i sve mi je teže da pravim kompromise. Posebno je jalovo čekati da se neko seti da mi ponudi ulogu koju bih voleo da igram. Godine nas teraju da preuzimamo stvari u svoje ruke.
Šta je to novo vama kao glumcu donela stend ap komedija? Većina američkih stend ap komičara nisu klasično trenirani glumci, niti su mnogi od njih ikada igrali u pozorištu. Vidite li razliku u pristupu stend apu kod sebe u odnosu na njih?
- Kod stend apa mi je najlepši taj neposredni kontakt sa publikom. Direktno obraćanje u svoje ime i direktna povratna reakcija. Mislim da nisu svi glumci skloni takvoj vrsti nastupa, ali ja jesam i radujem se kao dete nekoj novoj igrački. Oduvek sam imao sklonosti ka komediji i čini mi se da je stend ap jedno vrlo direktno i uzbudljivo pozorište. Ja jesam fakultetski obrazovan glumac, ali to, kao što i sami znate, nije garant nečijeg kvaliteta i svaki glumac mora da radi na sebi čitav život. Otkrivajući život otkrivamo i sebe - kazao je za "Vesti" Nikola Đuričko.
Malo namćor, malo fontana smeha
Kakvi ste privatno - namćor ili smeško? Da li vas ovakvo jedno veče više mentalno i emocionalno iscrpi nego, na primer, neki pozorišni komad u kome igrate?
- Pretpostavljam da sam, kao i većina ljudi, negde na pola puta. Nekada namćor, a nekada fontana smeha. Nisam oduševljen ljudima koji su preterano teški, smatram da je to egoistično i mislim da mi razumevanje i iskustvo života daje jednu lakoću kojom preskačem ili savladavam poteškoće. Naravno da svaki nastup, stend ap ili predstava, zahteva jednu posebnu vrstu koncentracije i, ako baš hoćete, emocionalnog pražnjenja i napora, ali ja to sve radim zato što me to ispunjava i koliko god umoran, posle nastupa sam srećan i ispunjen. Dobro odigrana predstava ili uspešan stend ap nastup su cilj mog bavljenja ovim poslom.
