"Šarene" knjige za lakše učenje
Dan upola kraći, škole upola više. Tako bi se mogao opisati jesenji period, u kom školarci provode više vremena u učionicama, manje u parkićima, a to im ne smeta, gde su-da su, tako je oduvek bilo, deca mnogo vole drugare iz školske klupe.
- To dečje uzbuđenje se neprestano obnavlja i čini naše školske dane življim - rasvetljava Ljubica Burgić, nastavnica u školi koja deluje pri sabornom hramu Sv. Save u pariskoj ulici Simplon.
I na ovojesenjskom startu je bilo malo teže, posle dugog leta trebalo se uhodati. A na programu časovi srpskog jezika, veronauke i muzičke kulture, ništa nije lako, ipak, sve se sa uspehom odrađuje. A tek koliko je knjiga! Učiteljica Ljubica se pročula po zaljubljenosti u štampanu reč, njoj nikad dosta listanja stranica i novih saznanja. Zato je osim klasičnih čitanki, bukvara, udžbenika za istoriju i geografiju uvela i mnogo "šarenih" dodataka.
- Evo "Carstva reči", evo knjige za predškolce. "Princ Nećko" je zabavna slikovnica koja će kroz priču i igru zapažanja pomoći deci da iskažu osećanja i podstaći roditelje da o tome razgovaraju sa svojim mališanima - objašnjava Ljubica.
Evo i "Vesne i njene cipele tesne". Tako piše na koricama, Vesna uletela u mamine štikle, drugar-mačak ne može da se načudi, sve proverava brkovima i potvrđuje mjaukanjem.
- To su pesme za razvoj govora - sažima Ljubica.
Pred učiteljicom je i "Nasmejani svet" čika Miroslava Antića i "Avanture Kraljevića Marka" Branka Stevanovića. Preostaje samo da čitaš, gledaš, pamtiš i uživaš.
U školi pri parohiji Sv. Save saznajemo i da, uglavnom, časove pohađaju deca čiji su roditelji srpskog porekla i koji znaju jezik svog porekla. I dok se ta informacija širila, nastavnica Ljubica krenula je u mala demantovanja:
- To je donekle tačno, a na naše veliko iznenađenje, ove školske godine priključila su nam se i deca koja ne znaju nijednu srpsku reč, tako da sada imamo i đake koji su iz mešanih brakova, mame su im Grkinje, Meksikanke, Francuskinje, Portugalke, Italijanke... Radujem se, biće to novo bogatstvo na našim časovima, jer će nam, sigurno, svako dete, kao i njihovi roditelji, prenositi svoje načine življenja - zadovoljno prijavljuje Ljubica.
Inače, u ovoj školi se ugnezdilo, kao neko nepisano pravilo, da bar jedan roditelj ili baka ili deka govore srpski jezik.
- Iako ima dece koja su na početnom nivou i ne mogu da se izraze, ipak mnoge stvari razumeju. U tome najviše pomažu bake, trude se i bore da njihovim malim naslednicima u uvo "sedne" srpski jezik i čini mi se da su upravo one najponosnije kad njihova upornost i strpljenje urode plodom - dodaje nastavnica Ljubica.
Sveštenstvo deli i darove
U ovoj školi ne može se doći do učionice, a da se ne prođe pored oltara, da se pogled ne baci na prekrasne ikone i nedavno freskopisom oslikane zidove. Sva deca znaju Očenaš, znaju da otpevaju celu himnu Sv. Savi, znaju da se prekrste, za praznike učestvuju u crkvenim programima. Sa brižnošću na njih motri sveštenstvo, svakog đaka pomiluju po glavi, ponekad im i darak uruče. Znaju ova deca i da protrče crkvenim salama, lepo im kao kod vlastite kuće. Zato starešina hrama prota Nikola, kad god vidi nekog mališana, odmah prozbori:
- Dođi, dođi u našu školicu! Dođi da učimo i igramo se!
Novi učenik, nova radost
- Ne mora biti početak školske godine da nam se neki đačić priključi. Može to da bude i u hodu, a svaki novi učenik je dodatna radost. Posebno zadovoljstvo i veselje su oni koji su sa nama šest, sedam godina, a među njima se, kao briljantni đaci ističu Ana Lalović, Ema Vasić, Sara Ivanović i Teodora Bajić - saopštava nastavnica Ljubica.
