I mladi stigli na prvomajsko podne
Na startu se pariski Prvi maj smrznuo (samo 6 stepeni), ali se i tokom dana raskravio, pa su na naše tradicionalno "prvomajsko podne" stigli najverniji. Tridesetak godina okupljaju se zemljaci, svako iz svoje kuhinje donese ponešto, pića su svih jačina, a obavezan ukras čine stručci đurđevka, u Francuskoj simbol Prvog maja i sreće za svakoga.
Prva je na zborno mesto stigla Leana Karaulić, Dubrovčanka i Beograđanka, od 1964. žitelj Pariza. Dok čeka društvo govori:
- U mislima mi bombardovanje NATO-a, okupljamo se na otočiću na Seni, svi tužni, zabrinuti, svako od nas ima nekoga u Srbiji. Prvi put među nas nisu došli Hrvati, a do tada smo bili nerazdvojni na svim okupljanjima. Teške su mi te uspomene.
Bicikl gura Francuskinja Lena Harun, svima deli stručkove đurđevka, verno potvrđuje da Srbe voli više nego Srbi sami sebe. Beograđanki Mirjani Opšić preteže torba, pa vadi kobasice, sireve, rotkvice, vino... Eto i Vesne Žunić, prijavljuje:
- Nikad nisam preskočila ovaj prvomajski skup. Sada sam radosna, jer vidim da nam se pridružila i naša treća generacija.
Tu neprekidnu liniju potvrđuju tri generacije porodice Bogavac-Lekont, čine ih Branka, kćerka Natalija i unuci Elena (15) i Marko (12).
Duh jedinstva
- Nekad smo se okupljali na keju uz Senu, onda nam brodovi uzeli kej, pa smo se popeli na Most umetnosti. Ovde smo uvek nalazili kutak Jugoslavije, simbolično nas je most povezivao. S jedne strane - Akademija nauka, s druge - Luvr, pogled doseže do Ajfelove kule i Notr Dama. Ovde se oseća duh jedinstva koji i danas pokušavamo da održimo, po bilo kakvom vremenu i ljubavlju. Po meni, razdvojili su nas da bi se podmirili neki računi, a uverena sam da će se mladi ponovo ujediniti, jer je strašno ovo kroz šta svi prolazimo - analizira Crnogorka Branka Bogavac, novinar, pisac i bivši direktor Kulturnog centra Srbije.
- Lep je osećaj kad smo zajedno, nasmejani, razmenjujemo uspomene, životne priče, a i pića i hranu koje smo doneli - opisuje Natalija.
Nebu pod oblake izdužio se njen Marko, ovde najmlađi "prvomajac", sam je želeo da dođe:
- Moji francuski drugari ne slave Prvi maj, nema takvog okupljanja. A ja ovo nasleđujem od bake i dobro je.
Makedonke Mima i Radica Bojadžijev natrpale torbe pečenjem i salatama, kao da dolaze na skup izgladnelih. A da bi brže stigla, Prokupljanki Zdravki Jovanović pomaže štap, morala je da dođe jer je "pravo zadovoljstvo biti zajedno".
Množe se dame, a prvi put se desilo da su muškarci totalno zakazali, pa je uloga "bega" među ženama dodeljena Borku Banaševiću, osmeh sa lica nije skidao.
Prometan je Most umetnosti, mili reka turista, zaustavljaju se, posmatraju našu gozbu, budu i počašćeni, upitaju koji su to veseli ljudi i odlazeći poručuju da će ove divne Srbe dugo pamtiti.
