Od etno-džeza do naučnika
Već šesnaestu godinu zaredom pariski Srbi početkom leta dovode u francusku metropolu svoje kulturno bogatstvo. Sadržaj je raznovrstan, čine ga slika, fotografija, pesma, knjiga, reč, igra, nošnja, sve što je ugnježdeno u našem biću i našta smo ponosni.
- Sve se ovo dešava i u zajednici sa Savezom Srba Francuske, tako da godinama delujemo kao uigran tandem. Uz nas je uvek Crkva Sv. Save i sveštenstvo koje nam širom otvara vrata svojih prostorija. Dugujemo im veliku zahvalnost, oni uvek podstiču promotere naše kulture iz oblasti tradicionalne muzike, književnosti, nauke i slikarstva - saopštava Petar Gojković, inicijator i glavni organizator manifestacije Dani Srba i srpske kulture.
Nisu ovi Dani statični. Petar Gojković je svoje goste odveo i u daleko parisko predgrađe Siren i tamošnjoj publici ponudio prvoklasno veče otvaranja te smotre kulturnih srpskih dostignuća, a visok kvalitet u potpunosti su opravdali i dokazali pijanisti braća Nikita i Jenisej Ramić i pevačica Madam Piano uz orkestar Petra Gojkovića, koji se opredelio za koncert etno-džez obrade stare srpske muzike.
Folklorna radionica
Lepo je bilo čuti predavanje Folklor na sceni dr Vesne Bajić, sa posebnim osvrtom na knjigu našeg najvećeg koreografa Branka Markovića. Tri sata trajalo je predavanje i folklorna radionica, odnosno, igrački master na temu srpske igre sa Korduna, kada su folkloraši formirali parove i srcem i dušom navalili na učenje tradicije sa prizvukom ponosa prema matici.
Nastavak je sledio u Ulici Simplon, u sali Crkve Sv. Sava, gde je otvorena izložba plakata, video- prezentacije i predstavljanje života i rada genijalnog Milutina Milankovića (1879-1958, matematičar, astronom, klimatolog, geofizičar, građevinski inženjer, doktor tehničkih nauka, popularizator nauke i fizičar). Dok se publici obratio Jovo Lojanica iz Udruženja "Milutin Milanković".
Pesme Prvog svetskog rata
Sastavni deo ovogodišnjih Dana srpske kulture bila je i proslava Vidovdana održana u sedištu Saveta regije Il-d-Frans, o kojoj su "Vesti" već pisale. Tada se u svakom segmentu podvlačilo i potvrđivalo višedecenijsko srpsko-francusko prijateljstvo, uz najave - da će još dugo trajati. Priređen je i izuzetno pevni i melodični koncert na temu Prvog svetskog rata kad su naši borci, tako se pripoveda, umirali sa pesmom na usnama. Petnaestak u to doba najpopularnijih pesama iz "naftalina" je izvukao orkestar Petra Gojkovića, potpomognut solistima Madam Piano i 15- godišnjom saksofonistkinjom Majom Petrović.
Predstavljen je i slavni Mihajlo Pupin i njegova autobiografija "Od useljenika do naučnika", o čemu je govorio inž. Dragan Dimić, delove iz knjige čitali Milica Janković i Vladimir Đorđević i publici se sve to mnogo dopalo, objašnjavajući da su čuli i naučili nešto o našim velikanima.
- Stigli smo i na groblje Tije, gde počivaju srpski heroji iz Prvog svetskog rata, a naša manifestacija Dani srpske kulture u Parizu završena je izložbom etno-fotografija Marka Gojkovića, slika na temu "prepoznavanje muze" Suzane Kostić i oživljavanje kraljeva Srbije u vrhunskom umeću kičice Milana Stojkova - referisao je glavnokomandujući Petar Gojković.
Kordun - zemlja bez ljudi
U Dane srpske kulture uključeno je i donatorsko veče održano posle predstavljanja knjige "Krvavi Božić", dramaturga i glumca Vladana Đordevića. Tema večeri održane u sali pri Crkvi Sv. Sava, bila je "Kordun - zemlja bez ljudi", dakle, mnogo šta o zemlji koju smo zaboravili, a tom prilikom su, i to tokom nekoliko sati, o Kordunu i Vojnoj Krajini govorili Dragan Krošnjar, član Udruženja Krajišnici, Parižanin dr Sima Mraović, Petar Gojković i dr muzikologije Vesna Bajić.
Nažalost, ovo današnje vreme zaboravilo je da je Vojna Krajina odradila ulogu odbrambenog štita na prosotru gde je izvršeno najveće istorijsko proterivanje naroda koji je izrodio Nikolu Teslu, verovatno, jednu od najvećih ličnosti u istoriji čovečanstva.
