Matica živi i u rasejanju
Vidovdan je naš, ali i francuski. Kako drugačije objasniti prihvatanje Saveta regije Il-d-Frans da u elitnom delu Pariza širom otvori svoja vrata, na pozornici se obave besede i razašalju poruke o uspešnom integrisanju Srba i produbljavanju stoletnog (istina, s malom pauzom) jakog prijateljstva.
Tako, treću godinu zaredom, na visokom nivou, Srbi (prisutnih 300) i Francuzi slave srpsku istoriju. Govornici, potpredsednici regije Il-de-Fans Stefan Salini i posebno nadahnuti, energični i osvedočeni prijatelj Srba Patrik Karam, svojom besedom prošli su kroz bližu ("žrtvovali smo Srbe na Kosovu") i dalju istoriju, objasnili ko smo, kakvi smo i kakvi su drugi, koliko su nam naneli nepravde i zla i koliko to, čak i njih, boli.
U znak zahvalnosti, aplaudiralo se iz srca i duše! Zaista, našim dijasporcima je potrebno malo razumevanja, naklonosti i saosećanja, pa da ih oblije navala sreće.
Etno fotografije
Marko Gojković (20), student sportskih nauka, izložio je etno-fotografije koje uz modu i događaje čine njegov umetnički izbor, a kratko objašnjava:
-Fotografija mora da ima priču.
Skupu su se obratili i ambasadori Rajko Ristić i Darko Tanasković (Unesko) i čelnik Saveza Srba Francuske Đuro Ćetković, a svaki od govornika svoje snažne i slikovite poruke začinili su uzvicima: "Živela Francuska! Živela Srbija!"
Voditeljka programa Dragana Pajović najavila je i "Marseljezu" i "Bože pravde", pevalo se se horski i s osećajem da su svi okupljeni na pravom mestu i da je pred francusko-srpskim prijateljstvom lepa budućnost.
U folkloru s unukama
-Od 13. godine sam u folkloru, ovde sam završila i srpsku dopunsku školu, a sada u folkolor dovodim unuke Aleksandra, Nikolu i Andrianu. Samo nek se igra! - zaključuje Šapčanka Radenka Marković.
U ovakvom ambijenti i atmosferi, nacionalni srpski praznik Vidovdan bio je prilika za nastupe nadarenih dijasporaca. Rodoljubivu muziku i pesme koje datiraju od Prvog svetskog rata neguje orkestar akademski obrazovanih muzičara pod vođstvom prof. Petra Gojkovića, uz njih je bila gošća iz Beograda Madam Piano, a oduševio je debitanski nastup u sastavu orkestra 15. godišnje saksofonistkinje Maje Petrović.
E, lepote kad Maja svira "Tamo daleko" ili Gojković setno zapeva "Kreće se lađa francuska", pa Bane Zdravković razveseli duhovitim "Ja sam ja, Jeremija, prezivam se Krstić", Madam Piano se odlučila za "Oj, Moravo, moje selo ravno", a na violini je virtuozno "Nizamski rastanak" odsvirao Dragan Urlić. Zaista, muzika nam je srceparajuća!
Srbin u srcu
Prvi put na ovakvoj proslavi bio je arh. Vladimir Novaković (24), član Odbora SSF - Rođen sam ovde, a Srbin sam u srcu i mnogo mi je drago da smo sa Francuzima opet braća.
Onda se igralo. Marširali su vojnici u uniformama iz Velikog rata i salutirali veteranu Petru Petroviću. I, ako su kulturno-umetnička društva Biseri i Oro, a jesu, slika i prilika srpske dijasporske mladosti, onda Srbija mora da bude ponosna. Fascinanto je koliko dobro ta naša mladost iz rasejanja, ne samo igra, već čuje, razume i oseti svoje korene i koliko u njima živi matica. Stoga, bravo, mladi, nastavite tim putem!
-Zahvaljujući Savezu Srba Francuske (SSF), mi smo jedini Srbi dijaspore sveta koji svoj nacionalni praznik slave u najvećoj zvaničnoj institucije zemlje u kojoj živimo. Poželimo da i drugi slede naš primer - izjavio je aktivista Romeo Milošević.
Puno emocija
Gošće, prof. biologije Gordana Kozoderović i ekonomista i saksofonista Katarina Stojkov (obe Somborke) i glumica Milica Janković (Beograd) oduševljene vidovdanskom proslavom ocenjuju:
- Organizacija odlična. Naterali ste nam suze na oči, ovde je jači emotivni naboj nego u matici.
Po tradiciji, rado je prihvaćen srpski finiš kroz čašice druženja, u cvetnom vrtu gricnulo se, pijuckalo i - trajalo je.
