Kud god pođeš svrati kod Srba
Tradicija se poštuje, ne sme se izneveriti, što sa mnogo savesnosti praktikuju članovi KUD-a Kozara iz Montroja i moglo bi se reći svugde prisutna Svesrspka zajednica Francuske (SZF).
A to znači:
- Pri Opštini Montroj, u parku Montro, svake godine se održava Dan asocijacija. Na tom tlu pariskog predgrađa deklarisano je i aktivno 35 raznih udruženja. U ovom celodnevnom danu proslave, svaka asocijacija dobije štand, svako predstavi i nudi ono što voli, što ima ili ga karakteriše - objašnjava predsednica SZF Stana Bilbija.
I, poranili Srbi. Obavezni dekor im je srpska trobojka, ko god prođe mora da je vidi i zaključi da se Srbi s njom ponose.
Na startu, u tom slavljeničkom jutru, poređali naši zemljaci ića i pića, svako doneo neki svoj gurmanski specijalitet, prednjačile pite i kolači, na roštilju se meškoljila i rumenila piletina, a u nadmetanju sa ostalim pićima domaća rakija je osvojila prvo mesto.
Razgovor uz rakiju
Patrik Besak, predsednik Opštine Montroj, njegovi najbliži saradnici Iv Miramon i Kleman Turbelan i još šest opštinara najduže su se zadržali kod Srba. Zaseli s njima, a Srbi široke ruke, razgovorljivi i veseli, mada, ne treba kriti, malo im je u raspoloženju pomogla i rakijica. Dopala se i čelnicima Montroja, možda i zato najviše vremena provedoše sa Srbima.
Doručak, ručak, večera
- I ovaj put je dokazano da Francuzi i svi ostali (izuzev muslimana), a prisutno je 35 zemalja, mnogo vole našu rakiju. A ovde se i nametnulo nepisano pravilo: "Kud god pođeš - svrati kod Srba". Svima kod nas najlepše. Jedino ovaj put u ponudi nismo imali pljeskavice i ćevape, ma ko bi sve to napekao - dodaje glumac Slobodan Slavković.
Doručkovalo se, ručalo, pa večeralo, zato je naš štand, u konkurenciji svih okupljenih, bio najomiljeniji.
- Hajde, da ne grešimo dušu, odlični su i Portugalci. I oni uvek osvetlaju obraz svoje zemlje - pošteno kaže šefica Stana.
Raspoloženje je na najvišem nivou. Jedni su odlazili, drugi dolazili, ukupno naših pedesetak, a koliko je sve bilo super (takva je jednoglasna ocena) slikovito je potvrdio ostanak do ponoći.
Stana Bilbija, kao i uvek, na čelu kolone, do nje Predo Janković i dva Slobodana (Slavković i Janković), trio su zaista radnih muškaraca, sve opslužuju. Slobodan Đekić je udobno zaseo, a i specijalista je za otvaranje flaša.
Radici i Tomi Antanasijeviću nikad ne manjkaju teme za razgovor. Bivši fudbaler Goran Vukić predlaže da se u sve uključe sportisti.
Domaćice štanda su i Biljana Vasiljević, Milica Pavlović, Dobrila Živković, Anica Hunjadi i Jasna koja se na trenutak izgubila, pa niko za "Vesti" nije znao da prijavi prezime.
- Piši samo Jasna - govori Slobodan "Šumadinac".
Ne miruju
- Mi ne mirujemo. U subotu idemo kod naše braće u Valmont, na Slavu parohije Sveti Lazar. Još je rano govoriti, ali samo za letimičnu naznaku reći ću da smo za 14. oktobar ugovorili putovanje u Belgiju, u Lijež, na slavu Presvete Bogorodice, kod zemljaka i velikih prijatelja bićemo kumovi slave. Usput ćemo posetiti jedno veliko svetilište, prisustvovati službi. Vidite, mi sve detaljno razrađujemo, zato nam sve teče kao ova rakija - kroz pošalicu zaključi Stana Bilbija.
Slava svih stranaca
U jeku provoda stižu dugoočekivani Kozarini čelnici: predsednik Bojan Sinadinović i u svemu predvodnik i za sve zaduženi humanitarac Ilija - Miki Vujović.
- Srbi imaju svoju slavu, a ovo je slava svih nas koji smo se kao stranci nastanili u Montroju i onda ga posvojili. Moramo istaći da nas žitelji Montroja oduvek cene i da nas uvažavaju opštinski oci. A i mi se trudimo da se ponašamo po njihovim pravilima. Nikad nismo pravili izgrede. Imamo dopunsku školu na srpskom jeziku koja odlično radi. Imamo veoma jak, tačnije, najjači u Francuskoj Humanitarni odbor. Ranije smo imali odličan folklor, pa se rasuli, bolje reći drugi nam igrače razgrabili. Povremeno istaknemo i fudbalsku sekciju. I za sve što radimo, u svakoj akciji, obavezan je srpski jezik - referiše čelnik Sinadinović.
A na razlazu, iako u sitne sate, svi sve srede, pokupe se otpaci, slože stolovi i stolice. Zaista je lepo gradić Montroj vaspitao svoje pridošle žitelje.
Bez folklora
Na improvizovanoj pozornici ponajviše je bilo etno-programa. E, jedino se tu Srbi nisu angažovali.
- Teško nam je bilo da okupimo omladinu: ili su na školsko-studentske završnice ili su zaluđeni fudbalom. Ipak nam to nije pokvarilo ugled, svi ovi "doseljenici" osvedočili su se ranije kakvo mi kulturno bogatstvo posedujemo, a i naprečac se zadovoljili našom ponuđenom trpezom - objašnjava Čačanin Predrag Janković.
