Dečja radost jača od tuge
Tužno je bilo u petak u sabornom hramu Sv. Save u Parizu. Kako se sveštenstvo odenulo u tamnozlatnu odoru, tako su se i vernici odrekli vedrih boja. Crkvena zvona se nisu oglašavala, u tami su svetlost davale treperave sveće, pojci su prekrasno, slavujski i umilno nizali molitve, a Hristov grob sa plaštanicom i velikim krstom, kao simbolom raspeća, bio je okićen belim ružama.
Sve to zajedno odavalo je sliku dostojanstva u boli, kao da su svi vernici svedoci Hristova mučenja i bičevanja, kao da mu vide trnov venac na glavi i teški krst na plećima, pa razapinjanje, žrtvovanje za sve nas i predaju duha svom ocu.
- Veliki petak je najtužniji dan u istoriji hrišćanstva, ali kao što kaže sveti apostol Pavle: "Mi hrišćani ne živimo kao oni koji nemaju nade, jer je naša nada u Boga, koji je pobednik nad grehom i smrću, o čemu svedoči vaskrsenje", rekao je protojerej-stavrofor Nikola, starešina hrama koji je sasluživao sa protojerejom Slavišom, arhimandritom Justinom, đakonom Igorom i čtecima.
Po ukusu gostiju
U ulici Simplon, vrata od ulaska u crkvu, nalazi se i restorančić Suzane Reljić, pa ne čudi da mnogi vernici to mesto vide kao "dodatnu bogomolju". A kako je i Suzana velika vernica i članica Kola srpskih sestara, za vaskršnje jutro je pripremila mnogo ofarabanih jaja, gostima na radost.
Ali, iako je sve bilo podređeno dubokoj tišini, ipak su dečica našla prostoriju u kojoj su članice Kola srpskih sestara nanizale na hiljade farbanih jaja. Kakva je to bila radost za trogodišnju Melaniju Anđelković! Svako je jaje htela dohvatiti, htela i svako da razbije, pa se, da bi je sprečila u tome, mama Brankica iz Leskovca razletela na sve strane. Nešto kasnije stigli su i Brankičini blizanci Danilo i Tina (14), Anđela (17) i Natalija (1), a ovoj brojnoj porodici pridružila se i prijateljica Emilija Isidorović (12).
- Ofarbaću stotinak jaja. Dok moj Goran odnese na posao, ja u ckrvu, a deca razgrabe, neće mnogo ostati - kaže Brankica.
Junačina Danilo priznaje:
- Ja mogu odjednom da pojedem deset jaja.
Tina i Emilija razrogačile oči, pa kažu:
- Nama dosta po pet.
Na pitanje "šta ipak najviše u životu vole da jedu", ispalili su kao iz topa:
- Ćevapčiće!
