Sarma mamac za Parižane
Zamirisala sarma sve do metropole Francuske, ne možeš da odoliš, pa put Obinjija, 180 kilometara udaljenog od Pariza, krenula dva autobusa. Samo zbog sarme? Tačno, na sarmu!
Lane su je probali, pozvali ih prijatelji iz udruženja Jedinstvo, proveli se kao na najlepšem vašaru, uspomene ne blede, pa ih evo opet na istom mestu, nezaborav da se nastavi.
Svesrpska zajednica Francuske (SZF) je veoma aktivan skup zemljaka.
U članstvu su žene brojnije, moglo bi biti više muškaraca, ali upravo oni koji su u ovom društvu ušuškani, ne bi da im konkurenti kvare ugođaje, neguju ih damice bolje od najrođenije majčice.
Mlađi da nastave druženja
- Mi njima, a oni će nama, za Sv. Savu, slavu naše Zajednice. Kako smo u autobusima imali i petnaestak mlađanih, draga nam je pomisao da će se ovo prijateljstvovanje nastaviti i u dolazećim godinama i sa budućim generacijama - mudro ocenjuje Stana.
Ovako je zaključila:
- Neko voli popa, a neko popadiju, ali nema onoga ko ne voli sarmu.
Tako 113 pariskih Srba krenu jutrom, da bi se vratili sutradan, naglašavaju, na prvi jutarnji metro. Sve je to organizovala Stana Bilbija, predsednica SZF, uvek zadužena ne za obični, već za urnebesni provod za koji navija vragolasti Slobo - Šumadinac Janković.
Ovaj put je svoju crvenu torbicu proglasio Trampovim koferčićem. Ili, popeo se mali Slobo na stolicu, pa mu okupljeni horski pevali:
"Ko to kaže, ko to laže, da je Slobo mali."
Do faze vrenja stigli su i Slavica Loran, Ljiljana Cvetković, Slavica i Milan Pešić i svi njihovi pratioci.
Pevaju kao profesionalci
Stoislavka - Kosovka Lukić i Igor Srećković bili su bolji od profesionalnih pevača, ali su među okupljenim imali i mnogo konkurenata, pa je tako penzionerka Milka Karan izgubila glas, po povratku je jedva proškripala:"Samo sam pevala."
Pozivničari-domaćini bili su Vojislav i Slavica Pavić, majstori su za prve rane sarme.
Uz pomoćnike su ih spremili u izobilju, stavili ih da se usporeno krčkaju i taj veseli tradicionalni susret nazvali su Sarmijada, ali ipak su u ponudu gospodski stavili i praseće pečenje, predjela, sir bri, kolač od jabuka...
- Prošle godine smo im doneli jestive poklone, ove godine smo se opredelili za kupovinu ulaznice (20 evra) u koju je uračunata večera, a može biti i repete. Tako ispade vuk sit i ovce na broju - razrađuje čelnica Stana.
A zaista nije mala stvar da su iz Pariza na Sarmijadu krenula dva puna autobusa.
Prvim je komandovala Stana, drugim Slađana Stamenković i uspele su da se svi putnici naviju na vedro raspoloženje.
Ne, nije njima toliko do sarme, uskoro će biti sarme u svakom domaćinstvu, već se radost zvala novo druženju u novoj sredini, a u toj opštinskoj sali u Obinjiju nanizalo se više od 300 duša.
Cveće na spomenik kralju
Na putu do Obinjija naši Parižani, udruženi sa decom, položili su cveće u parku u Orleanu.
Cveće je položeno pred spomenik kralja Petra Karađorđevića.
To je ocenjeno kao lep gest patriotizma.
