Minina pisma stigla u otadžbinu
Knjiga "Pevam danju, pevam noću - pisma Mini Karadžić" autorke Svetlane Matić iz Beča predstavljena je i u otadžbini. Povodom 190 godina od rođenja Vilhelmine Mine Karadžić, ćerke Vuka Stefanovića Karadžića i Bečlijke Ane Marije Kraus u Srbiji je održano je nekoliko značajnih manifestacija, a jedna od njih je i likovna kolonija "Mina Vukomanović Karadžić", koja je ove godine organizovana dvadeset peti put.
U želji da se ne zaboravi lik i delo prve srpske slikarke i ćerke Vuka Karadžića, kolonija koja postoji od 1994. godine ima za cilj stvaranje stalne postavke i fonda umetničkih dela i afirmaciju imena i slikarskog dela Mine Vukomanović Karadžić i kulturno-istorijskih znamenitosti rudničko-takovskog kraja.
U okviru ovogodišnje jubilarne kolonije održana je promocija knjige "Pevam danju, pevam noću - Pisma Mini Karadžić". U galeriji Kulturnog centra u Gornjem Milanovcu o knjizi su govorili Ljiljana Simić, urednica časopisa "Danica", Radoš Gačić, istoričar umetnosti i urednik likovnih i kulturnih programa i autorka. Svetlana Matić je navela da je Mini život protekao u smenjivanju sreće i tragedije, ali je to nije omelo u likovnom i književnom stvaralaštvu.
- Mina je sa petnaest godina naučila očev srpski jezik. Kao poliglota vodila je celokupnu očevu usmenu i pisanu korespodenciju sa evropskim intelektualcima i kulturnim poslenicima 19. veka. Štampala je Vukova dela i posle njegove smrti i celokupnu zaostavštinu poklonila tadašnjoj Kraljevini Srbiji. Njene zasluge su ogromne, pa sam posle trogodišnjeg istraživanja odlučila da napišem knjigu, u vidu epistolarnih pisama, o velikoj Srpkinji, a u isto vreme po majci, Austrijanki, koja je plenila intelektom i izgledom i na pravi način gradila most kulture između dva naroda - istakla je Matićeva u svom obraćanju prisutnima.
Matićeva će svoje delo promovisati 9. avgusta i u Jagodini.
Cveće na grobu romantičarke
Mina je rođena u Beču, a u Beogradu je prešla u pravoslavnu veru i dobila ime Milica. Udala se za profesora književnosti na beogradskom Liceju Aleksu Vukomanovića. Imali su sina Janka. Umrla je u Beču, a o državnom trošku njeno telo je preneto u Beograd i sahranjena u grob muža Alekse na Tašmajdanu. Početkom 20. veka njihove kosti zajedno sa sinovljevim su prenete u Savinac kod Gornjeg Milanovca gde su sahranjene u kripti porodične crkve Vukomanovića, znamenite porodice iz obližnjih Srezojevaca.
Ljiljana Simić, Dejan Mastilović, sekretar odbora SPKD Prosvjeta u Beogradu i Svetlana Matić su položili cveće i poklonili se senima prve srpske slikarke iz epohe romantizma.
