Reagovanje na kritike Saveta Evropske smotre folklora: Ćutanje ne rešava probleme
Posle kritika i zamerki na račun organizatora Evropske smotre folklora dijaspore i Srba regiona, koje je u proteklom vikend-izdanju "Vesti" izrekao Đorđe Milanović, jedan od osnivača Saveza Srba u Italiji i koordinator SSKUD Vidovdan iz Italije, i odgovora članova Saveta Evropske smotre koji su isticali da Milanović govori o materiji koju slabo poznaje i da je "preskočio" obraćanje matičnom savezu, stižu i nova reagovanja.
Na mejl redakcije "Vesti" pisao je Boban Đurić, dugogodišnji lider Zajednice srpskih klubova u Forarlbergu. Đurić se u tom pismu predstavio i kao aktuelni predsednik Saveza Srba u Austriji. Podsetimo, "Vesti" su u više navrata pisale o podeli unutar Saveza Srba u Austriji, kao i da postoje dva rukovodstva Saveza među kojima traje i sudski proces. Ne ulazeći u taj spor objavljujemo Đurićevo mišljenje o Savetu Evropske smotre u čijem je radu učestvovao više godina.
Kolo vode moćni
- Smatram da je folklor veliko i, nažalost, jedino organizovano masovno druženje naše dece, omladine i sve više i veterana, ali i već dobro razrađen biznis. Nije to novina, jer je isto u sportu, kulturi. Ono što je kod nas u dijaspori svakodnevica jeste neuređenost sistema da se omogući povraćaj ostvarenih sredstava za osposobljavanje stručnog kadra i podršku slabijim sredinama da postignu određeni nivo. Zato danas imamo situaciju da moćniji ansambli i njihovi stručnjaci bukvalno kolo vode sa nekim upravama i predsednicima i diktiraju razvoj manjih klubova iz okoline bez plana ili koordinacije sa Zajednicom ili Savezom - kaže Đurić.
On navodi da je od 2012. do 2016. godine kao sekretar Saveza ili delegat Saveta Evropske smotre bio neposredan svedok većine događaja vezanih za rad i odluke Saveta Evropske smotre folklora.
- Bio sam član Organizacionog odbora četiri Evropske i jedne Dečje smotre, a bili smo i domaćini Evropske smotre 2016. u Beču. Tvrdim da je pravovremeni izostanak reforme Saveta, poslovnika i propozicija uzrok današnjem stanju i u tom smislu imam sve potrebne argumente, a krivi smo svi mi, manje-više - ističe Đurić.
Prevazići lične interese
Prema njegovim rečima predlog za institucionalizaciju Saveta bio je jedan od načina da se prevaziđu lični ili profesionalni interesi i da se smisao saradnje izdigne na nacionalni nivo.
- Taj projekt je u mom prisustvu dr Slavki Drašković, direktorki tadašnje Kancelarije za dijasporu, i Savetu početkom marta 2013. u Beogradu i Nišu predstavio Zoran Aleksić, nekadašnji koordinator Saveta ESF-a i predsednik Saveza Srba u Austriji. Delimičnim sprovođenjem te ideje na sastanku u Banjaluci 9. decembra 2013, na kojem nisam lično učestvovao, izborom Upravnog odbora prisutna većina je odlučila da je to dovoljno - i to smatram za izvor svih i još većih problema koje do dana današnjeg nismo uspeli da izvedemo na pravi put. Kasniji događaji, delom izazvani poplavama 2014. (pomeranje Smotre iz maja u oktobar) i sl. uslovili su stihijske događaje koji su nas kao delegate zaista stavili pred svršen čin. Uzaludni apeli pre svega nekadašnjeg delegata Mladena Krsmana iz SAKUD Republike Srpske, koji je u maju 2015. s punim pravom pozivao na povredu poslovnika i neregularnost, a samim tim i nelegitimnost izbora UO, ignorisani su. Nažalost, sve je ostavljeno za neko drugo vreme zarad organizacije 21. Smotre u Beču. Kao da se ništa nije dogodilo i da je sve u najboljem redu krenulo se dalje u organizaciju Portoroža, a sada i Banjaluke - dodaje Đurić.
Da ne budemo paradne figure
Prema Đurićevim rečima društva sve vreme u pozadini strepe da li će učestvovati na Smotri.
- Uveravaju članove i roditelje da ulažu vreme i novac, rezervišu smeštaj maltene godinu dana unapred i već planiraju satnicu i vreme nastupa, a mi kao Savet, ili bar ne svi članovi, nismo još ni imali sastanak na mestu održavanja Smotre. Ili smo svi u pogrešnom filmu ili treba jednostavno prihvatiti realnost da sve u vezi i oko Evropske smotre folklora koordinišu koreografi odn. umetnički, tehnički i ostali rukovodioci koji to dogovore tokom leta u interesu sopstvenih društava i ljudi sa kojima sarađuju (orkestara i proizvođača opreme), a mi kao paradne figure izađemo na početku i na kraju Smotre dodelimo plakete i "Čiču".
Nov pristup iz korena
On moli za razumevanje jer, kako kaže, od maja 2016. nije imao ni mandat ni uvid.
- Meni je posle svih ovih godina aktivnog udela u srpskoj dijaspori i folkloru jasno da samo nov pristup iz korena uz razumevanje i konkretnu želju institucija iz Srbije može da uslovi neko drugo vreme. Bitno je da naglasim da mnogima sredstva za tu ljubav prema folkloru očigledno ne manjkaju ili se nekako uvek sakupe. Sve dok društva ne shvate da moraju da izgrade sopstvene stručnjake i po mogućstvu zasebne orkestre koji rade u interesu većine, zatim aktivnije razmenjuju znanje i opremu, nema neophodne osnove za taj put. Potiskivanjem i ćutanjem to se neće rešiti samo od sebe, pa je na svima nama da ozbiljno pregovaramo i preuzmemo odgovornost kako dalje.
Ignorisane primedbe
Boban Đurić je poslao i faksimil pisma koje je Mladen Krsman uputio Savetu Evropske smotre 2015. godine u kojem je izneo 11 primedbi na rad Saveta i za neke članove tog tela naveo da su "bili nekorektni, pa i bezobrazni i potpuno privatizovali ovako divno takmičenje".
