Srbi se prepoznali u "Zadnjoj stanici"
Ovacijama, velikom podrškom i druženjem nakon završetka predstave, verna publika zapadnog dela Sidneja zahvalila se glumcima pozorista "Pilipenda" na još jednom odlično pripremljenom i odigranom komadu.
Nije to za čuđenje. Mnogi se sećaju perioda od pre deset godina kad je ova grupa nastala u Liverpulu i kad je tokom svog prvog pojavljivanja za jedno veče dva puta odigrala predstavu "Jazavac pred sudom"...
Sada, dok se pripremala sala za njihovu najnoviju predstavu "Zadnja stanica", u sali je postavljeno 140 stolica, jer se verovalo da će to biti dovoljno. Nije bilo! Uoči samog početka uneto je još skoro toliko, na radost glumaca koje je ta velika energija ponela da su narednih sat i po vremena disali zajedno s publikom, dajuci svoj maksimum, za šta su vrlo često bili nagrađivani aplauzima i uzvicima oduševljenja.
Iz Sidneja u svet
Dr Milena Ilišević, profesor na ovdašnjem univerzitetu, prijatelj je ovog pozorišta i odličan kritičar. Odazvala se molbi reportera "Vesti" da oceni predstavu.
- Veseli me sto sam ove večeri bila ovde ove veceri i nasmejala se od srca. Publika je bila vesela i tokom predstave je fantasticno reagovala. Nije bilo nikakvog "praznog hoda", tekst je odličan, baš kao i gluma. I harmonika se odlično uklopila u ovu našu priču. Gledaoci su se pronalazili u predstavi i tako su i reagovali. Priča nije izmišljena, ona je proživljena i to je ono što svemu daje poseban ton. Mi volimo kad nam dođu glumci iz Srbije, ali ovde sada živimo svoj život, to je ono što nam treba i što smo videli. Glumci su napravili odličan balans između komedije i drame. Nista nisu propustili slucaju, a publika je svojim reakcijama odavala da je odlično razumela namere pisca.
Na našu konstataciju da su u publici bili i majstori sa gradilišta i akademski obrazovani ljudi i da su jednako bili zadovoljni, dr Ilišević je dodala:
-Da, bilo je ovde nekoliko profesora engleskog jezika, mojih kolega koji rade sa emigrantima, slatko smo se nasmejali sećajući se i svojih muka u tom radu... Nema srpske porodice koja nije prošla kroz nešto što se u predstavi moglo videti, pa i žene znaju kroz šta prolaze čekajuci im da se muževi uveče vrate sa gradilišta. Ova predstava zaslužuje da pređe granice Australije, da ode dalje u svet, svuda gde Srbi žive. A, ovde će se sigurno dugo ponavljati - zadovoljno je ocenila dr Ilišević.
Pored Sergeja Kožula, koji je napisao tekst, režirao predstavu i igrao u njoj, i Borisa Mitrovića koji je po zavrsetku FDU u Beogradu došao na glumačko usavršavanje u Sidnej, u "Zadnjoj stanici" učestvuje i Teodora Đukic, koja je među sidnejskim Srbima poznata kao umetnica sa harmonikom. Ovom prilikom je odigrala nekoliko različitih likova.
- U predstavi su bili predviđeni i zvuci harmonike, a kad sam otkrila Sergeju da sam tokom srednje škole bila i članica dramske sekcije, on je jednostavno dopisao tekst i dao mi priliku da se i glumački izrazim. Zadovoljna sam kako sam odigrala, ako se i u budućnosti nađe neka uloga za mene, rado ću je prihvatiti. Naravno, na prvom mestu svakom pozivu "Pilipende", koje je pravo osveženje za srpsku zajednicu - u dahu nam je pričala Teodora.
Da je vidi i Srbija
Ocenu o predstavi dao je i gospodin Miloš Bošković, glumac amater.
- Svi smo se nalazili u sličnim situacijama kao što su bile ove koje su nam dočarali glumci. To su ponekad šaljive, ponekad dramatične zgode, koje govore o nama imigrantima. Predstava je uspela i čestitam na tome. Bilo bi lepo da "Zadnja stanica" stigne i do Srbije, da je i tamošnja publika vidi i doživi - rekao je Bošković.
I gospodin Svemir Popović je kratko prokomentarisao predstavu, ocenivši da je bila odlična i da su je glumci dobro izneli.
- Odlična komedija, sa jakim elementima drame. Često sam bio na rubu suza, ali sam se i od srca nasmejao. Fantastično! Zadovoljan sam i veselim se daljim prikazivanjima.
Mirjana, Branka, Alen, Dragana, Milanka, Petar i Dusan, koji su razmenjivali utiske i prepričavali predstavu uz osveženje u prostoru kluba, "Zadnjoj stanici" su jednodušno uputili samo reči hvale, pružajući podršku u daljem radu.
Naredna stanica predstave "Zadnje stanice" biće u sredu 29. maja u Town Hall u Aleksandriji.
Priča koja gađa u dušu
Velike pohvale ekipi "Pilipendi" uputio je i Radoslav Erceg.
- Svaka čast momcima na odlično osmišljenom scenariju i izvedbi. Večita dilema "ići ili ostati", te kulturološke i sociološke razlike između Balkana i Zapada, osavremenjene su u predstavi i prilagođene lokalnim australijskim temama. Predstava je aktualizovala moralne dileme nas tipičnih iseljenika. Na urnebesan način "Stanica" nas podseća na getoizaciju, integraciju i asimilaciju, procese kroz koje svi prolazimo svesno ili nesvesno. Ovaj komad fenomenalno, u više navrata, pravi presek između komedije i drame. Dijalozi i monolozi dvojice protagonista gađaju pravo u centar. U dušu svih nas - kaže Erceg.
Pomažu zajednici
Pored igranja predstava, pozorište "Pilipenda" učestvuje u svim vidovima života srpske zajednice u Australiji, dajući tako doprinos u njenom razvoju. Učešćem u programima, bez obzira da li je reč o crkvenim ili klupskim aktivnostima, glumci svojim angažmanima uvek "oboje" priredbe, a često učestvuju i donacijama i prilozima.
Kaplari Koledža "Sveti Sava"
Kad su čuli da je episkop australijsko-novozelandski Siluan nedavno pozvao na poslednji "juriš", kako bi se prikupila potrebna sredstva za dovršetak radova na izgradnji Koledža "Sveti Sava" u sidnejskom Varovilu, članovi "Pilipende" su se među prvima odazvali i donirali novac. Na taj način upisali su se kao "kaplari" veličanstvenog projekta koji ima za cilj da nastavi da gaji i da od zaborava i asimilacije štiti naš rod srpski.
