Najviše se tražile ikone
Prvi dan Srpskog festivala zbog lošeg vremena verovatno neće oborit rekord u poseti u Tumbalong parku, u sidnejskoj luci Darling Harbor. Padala je kiša, čas sitna, čas jaka, skoro ceo dan i posetioce terala pod šatore i suncobrane koji su se pretvorili u kišobrane i štitili mnogobrojne posetioce koji su po svaku cenu želeli da se druže i posete štandove na kojima je bilo izloženo sve što se pripremilo za velike dane kada se mnogo Srba koji žive u Sidneju i u okolnim naseljima slije na ovo mesto, željno iščekujući susrete sa poznanicima i prijateljima sa kojima u radosti igre, muzike i pesme podele zajedničke trenutke.
Omladinska organizacija SOYA koja tradicionalno organizuje festival, potrudila se dobrano da sve bude kako valja i bilo je što se njihovog truda tiče, ali oblake iznad Sidneja nisu mogli da zanole da ne liju kišu.
Izlagači su svoje proizvode i radove morali da sklone u unutrašnje delove štanda da ne pokisnu. To su učinili i naši umetnici, koji su svoje slike povukli u unutašnjost. Iako pokisli, ljubitelji umetnosti pronašli su ih, razgledali i poručivali slike i ikone koje su bile izložene.
Pod šatorom sa delima Dragiše Pavlovića, Borisa Dutine i Tomislava Kobilarova zabeležili smo utiske trojice umetnika.
- Šesti put već učestvujem na ovom festivalu i drago mi je da na ovaj način mogu da predstavim našu zemlju i njenu kulturu. Pored ikona, ovoga puta izlažem i skulpture u drvetu, koje su unikatne. Drvo me inspiriše i daje mi snagu za stvaranje. Ikone se najviše traže, pojedine izložim ovde da se vide a ljudi ih onda naručuju i trajno čuvaju sa kolena na koleno - kaže Dragiša Pavlović.
Njegov prijatelj, slikar Boris Dutina reče:
- Završio sam slikarstvo, slikam i izlažem za svoju dušu, imao sami nekoliko izložbi ovde u Sidneju i u Kanberi.
Na pitanje koliko su Srbi zainteresovani za slike, Boris odgovara:
- Iskreno, najviše se traže ikone, poneko se zagleda i u druge radove, jer ja radim više tehnika i tako neka slika ode i na nečiji zid.
Prekrasni vojvođanski motivi
Prekrasne pejzaže vojvodjanskih motiva, na kojima se vide djermovi, polja suncokreta, salaši i konji slika Tomo Kobilarov...
- Ovde u Australiji je mrka kapa što se nas umetnika tiče. Malo je naših ljudi koji traže slike, ali se nadje neko ko želi da ima moj rad, kažu da im moji pejzaži donose smirenost u kuću kao što je ona vojvodjanska ravnica onako razlivena i mirna - kaže Kobilarov.
Obavestiše nas da će uskoro organizovati i izložbu i očekuju i posećenost. O datumu i mestu će obavestiti naše ljude, a zajednička izjava jeste da ne bi mogli živeti od samog umetničkog stvaranja.
