Balkanski vatromet zapalio Australiju!
U Kanberi je minulog vikenda održan tradicionalni Multikulturalni festival, na kojem se svake godine u februaru okupe mnogobrojne etničke zajednice koje žive u Australiji i ovu državu čine jedinstvenom u svetu po raznolikosti. Centralne ulice, trgovi i šetališta glavnog grada kao i uvek u vreme festivala vrveli su od ljudi u tradicionalnim narodnim nošnjama, dok su taktovi muzike iz svih krajeva sveta odzvanjali i mešali se sa nekoliko pozornica i desetina štandova, na kojima su predstavljeni kultura i nasleđe različitih naroda. Sve je bilo začinjeno neizbežnim i neodoljivim mirisima i ukusima specijaliteta nacionalnih kuhinja sa svih meridijana - od Evrope, preko Afrike, do Azije, Pacifika i Latinske Amerike.
Igralo se uz grčki melos, brazilsku sambu i zavodljive ritmove bubnjeva afričkog kontinenta. Aplaudiralo se gitarama i pesmi meksičkih marijača, kao i zvucima melodija iz Kine, Indije i orjentalnim tonovima Bliskog Istoka. Ali, utisak je da su ove godine srca većine posetilaca najjače zaigrala kad je proradila vrela balkanska krv. Srpsko folklorno društvo iz Kanbere i bosansko-hercegovački horovi Modra rijeka iz Sidneja i Sevdalinka iz Melburna napravili su nezaboravan štimung i naterali pripadnike mnogih drugih naroda da se uhvate za ruke i sa oduševljenjem savladaju barem osnovne korake naših tradicionalnih igara!
Sevdalinke za varnicu
Dok su na jednoj od centralnih pozornica članovi Modre rijeke na čelu sa dirigentom Slađanom Hodžić pevali sevdalinke i starogradske pesme, devojke i mladići u srpskim narodnim nošnjama, koji su kraj bine čekali vreme za svoj nastup, nisu odoleli prepoznatljivim melodijama i kolo se razvilo na platou ispred scene.
Bila je to varnica koja je raspalila veliki balkanski vatromet, u koji su se ubrzo uključili i mnogobrojni Indijci, Kinezi, Filipinci i pripadnici drugih naroda.
- Kad su počele malo brže sevdalinke, kojima je dairama ritam davala jedna od članica Modre rijeke, nismo više mogli samo da stojimo sa strane i pevušimo, već smo se pogledali i rekli jedni drugima: "Hajdemo!" Zaigrali smo kolo pred binom, a kad je počela pesma "Moj dilbere" priključili su nam se i drugi. Na licima pripadnika mnogih drugih naroda videli su se osmesi i oduševljenje, počeli su da nas slikaju i snimaju, a oduševila nas je i reakcija bosanskog hora. Bilo im je baš drago kako smo mi odreagovali na njihovu pesmu - kaže jedan od vodećih članova Srpskog folklornog društva Igor Radonjić.
Ni uobičajene petominutne pauze između nastupa nije bilo. Igor je zamolio muzičare iz BiH da na harmonikama zasviraju kolo. Najlepša moguća uvertira mogla je da počne. Predstavnici srpske i bosanske zajednice zaigrali su ruku pod ruku i najavili spektakularnu predstavu naših folkloraša.
- Počeli smo nastup spletom igara iz leskovačkog kraja. Zatim smo igrali uz Nišku banju, ali smo pre toga objasnili posetiocima festivala da je to gradić u Srbiji koji je poznat po svojoj vodi, koja nije samo lekovita, već deluje na ljude i da se zaljubljuju. Naravno, morali smo da se našalimo i da im skrenemo pažnju da to može da ima i negativne strane, jer čim se ljudi tako lako zaljubljuju, onda može da bude i mnogo razvoda brakova - s osmehom priča Radonjić.
Ispred bine nije bilo mesta ni da se stoji jer su svi prihvatili "četiri levo, četiri desno" i uz pomoć članova bosanskih horova raširili nekoliko kola na platou ispred pozornice.
- Uz snimak muzike Ace Sofronijevića odigrali smo i splet igara iz Šumadije, kao što su Draganovo kolo, Kolubarski vez... Prethodno smo objasnili posetiocima festivala da je Šumadija centralni deo Srbije, područje na kojem su se kroz istoriju dodirivala i spajala razna carstva, od Rimskog, preko Austro-ugarskog do Otomanskog. Želeli smo da na što više načina pokažemo različite melose naših regiona. Bilo je zaista divno videti dobro raspoloženje i veliko zadovoljstvo svih tih izmešanih naroda i kultura koji su se ujedinili uz srpske tradicionalne igre.
Doprinos promociji srpske kulture i tradicije, koju je minulog vikenda dalo folklorno društvo iz Kanbere zaista je nemerljiv.
- Naš cilj je promocija srpskog tradicionalnog folklora kroz pesmu i igre, da se to prenese na australijsko društvo, da ih naučimo više o nama i prenesemo im našu narodnu kulturu. Mislim da je to esencija našeg postojanja kao kulturno-umetničkog društva, nešto bez čega bi zajednica počela da odumire. Zato smo svi presrećni što smo čuli zadovoljstvo i zahvalnost u rečima i videli ponos na licima naših ljudi zbog toga što smo na pravi način predstavili ko smo u zemlji gde postoji 186 različitih zajednica i gde se govori više od 300 različitih jezika - istakao je Igor Radonjić.
Ambasador ponosan
Članovima folklornog društva čestitao je i ambasador Srbije Miroljub Petrović.
- Ambasador Petrović je bio veoma ponosan na nas. Nadam se da će i ambasada u budućnosti biti više uključena u naš rad jer kao institucija ima jako značajnu ulogu i treba da bude taj "lepak" koji će da ujedini sva dešavanja u zajednici i poveže ih svojom kulturološkom diplomatijom. Svi bismo voleli da ih još više vidimo na narednim događajima, da se što više uključe i pomognu nam, kako bi i Ministarstvo kulture i Ministarstvo za dijasporu Srbije mogli da pomognu. Naša je želja da se povežemo i sa kulturno-umetničkim društvima iz Srbije, da razmenjujemo koreografije, da preko njih kupujemo kostime, pa čak i da dovedemo stručnjake iz Srbije da nas uče. To je ono što nam fali. Nedostaje nam veza sa maticom i sa našim ministarstvima - kaže Radonjić.
I mladost i iskustvo
Igor Radonjić je posebno istakao da je ponosan na Srpsko folklorno društvo iz Kanbere čiji je član.
- Mi smo mlado društvo, osnovani smo tek 2017. i veoma smo raznovrsni. Ne samo po godinama, jer nas ima od 15 do 40, već i zbog toga što dolazimo sa različitih prostora gde živi naš narod, od Srbije, preko Bosne, do Hrvatske i Makedonije. Veliko je zadovoljstvo videti koliko su svi privrženi onome što radimo, odvajaju svoje slobodno vreme svake sedmice i što je najvažnije sjajno se slažemo - kaže Igor.
Veliki planovi
Uspeh na Multikuluralnom festivalu u Kanberi još više je kod članova Srpskog folklornog društva raspalio strast prema igri i promociji srpske tradicije i kulture u Australiji.
- Već su počela velika planiranja gde ćemo i šta ćemo dalje da radimo. Ovo je bila injekcija energije za sve nas. Iako ne nastupamo, već sledećeg vikenda većina nas ide u Sidnej da "podupremo" tradicionalni Srpski festival u Darling harboru. Naš plan za naredni period je da se napravi repertoar i da gostujemo po domovima za stara lica u Kanberi, da igramo na crkvenim slavama, školskim manifestacijama i festivalima, gde god budemo bili potrebni - kaže Igor Radonjić.
