Žurka u inat kiši!
Ovako nešto samo vi Srbi možete da uradite, obraća mi se sredovečni gospodin azijskog porekla, dok ogrnut kišnom kabanicom sa distance posmatra kako stotine naših sunarodnike razdragano igra kolo po pljusku, koji je nemilosrdno šamarao sidnejsku luku tokom celog prvog dana 7. Srpskog festivala.
- Kiša lije ceo dan i ovaj park više liči na močvaru, ali vi ljudi ne odustajete! Svi igraju, pevaju, nazdravljaju... Neki drugi narodi bi se odavno spakovali i razbežali se kućama od ovako blesavog vremena. You're crazy people - s usnama razvučenim u široki osmeh i cupkajući u ritmu Moravca dodaje ovaj slučajni posetilac našeg najvećeg festivala van granica Srbije.
Potvrdu njegovih reči dobijam i od mnogih iz srpske zajednice...
- Ma, mi smo, brate, besmrtan narod. Vidi kako pljušti, a nama je samo do pesme i igre - uzvikuje Radomir iz zapadnih predgrađa Sidneja, dok šljapkajući kroz bare žuri da se uhvati u kolce sa desetinama drugih koji ispred pozornice neumorno igraju uz zvike "Niške banje" u interpretaciji Marsala benda.
Od podneva se pred štandovima sa hranom protežu zmijoliki redovi. Najduže se čeka na specijalitete sa roštilja. I po 50 ljudi uredno stoji u liniji, bez obzira na to da li lije kao iz kabla ili je u prekidu između dve provale oblaka sinuo koji zrak sunca.
Po običaju, najbolje idu ćevapi, ali se ne žale ni trgovci koji prodaju burek, palačinke, kotlovinu...
Na pozornici se smenjuju folkloraši. Najpre oni najmanji, a za njima starije grupe. Aplauzi se razležu kroz Tumbalong Park, a mnogobrojni Australijanci i pripadnici drugih naroda sa znatiželjom gledaju šta se dešava i ko izaziva toliku euforiju. Mladi par sa Fidžija oduševljeno tapše dok devojke i mladići iz KUD Sveti knez Lazar iz Aleksandrije igraju igre iz bosilegradskog kraja.
- Imate divne tradicionalne plesove, ovo je baš sjajno iskustvo za nas - kažu Lui i Džoš, znatiželjno se raspitujući koja bi srpska jela trebalo da probaju.
Neumorna nadmetanja u narodnim igrama s vremena na vreme prekidaju nastupi raznolikih muzičara. Atmosferu su dodatno podgrejali Krsto i Nik iz Melburna, koji su na harmonici i klavijaturama, uz moderan tehno ritam svirali poznata srpska kola. Za njima, prave salve aplauza pobrale su Tat i Nat - sestre Tatjana i Natalija Lukić - koje su odevene u elegantne haljine odsvirale na violinama himnu Bože pravde i pesmu Oj Kosovo, Kosovo.
- Prvi put sam ovde jer sam se doselio u Australiju tek pre četiri meseca. Mnogo mi je drago da na drugom kraju sveta kao Srbin mogu ovako nešto da doživim. Srce mi je puno - kaže Danilo Marković iz Inđije, koji radi na štandu sa srpskim suvenirima "Serbian Corner".
Pitamo Danila šta se najbolje prodaje
- Ljudi najviše kupuju jakne i dukseve sa simbolima Srbije i sa grbovima Crvene zvezde i Parizana. Takođe, dobro se prodaju brojanice i ogrlice sa krstovima - nabraja Danilo.
A na štandu australijske državne radio-televizije SBS i njenog programa na srpskom jeziku, zatičemo nekoliko grupica ljudi koje iščekuju fotografisanje. Među njima su trojica srpskih momaka i njihov drugar iz Južne Koreje, odeven u crveno-beli dres iz 2007. godine.
- Zvezda, naravno! Ceo svet zna za Zvezdu. Mada, čuo sam i za Partizan zahvaljujući njemu - s osmehom govori mladi Korejac i pokazuje u pravcu jednog od drugra koji očigledno jedini u društvu pripada rivalskom taboru.
Kako se bliži kfraj prvog dana, nebo nad Tumbalong Parkom postaje sve crnje. Ne od mraka, već zbog oblaka koji bez milosti izlivaju mlazove kiše po hiljadama posetilaca festivala. Ali, u duhu srpskog inata, nema ni povlačenja ni predaje. Igra se, peva, sada već više pije, a manje jede...
Oduševljenje ponovo nastaje nekoliko minuta iza sedam sati uveče, kada na scenu izlazi lokalni "Aj Bend", koji nizom popularnih pesama počinje da daje žestok ritam veselju. Festival se polako pretvara u žurku, a nekoliko stotina ljudi koji stoje u redu za ulazak u Međunarodni konvencijski centar (ICC) u neverici posmatra šta se dešava na samo par desetina metara dalje.
Australijo, tako se vesele Srbi, čak i kad nisu sunčani dani!
Anastasija&Anastasija bez premca
Prvog dana festivala održano je i takmičenje parova u folklornim plesovima - Kolo Battle. Odlukom publike koja je po tradiciji žiri svakog ovakvog nadmetanja, ubedljivo su pobedile Anastasija i Anastasije. Ljupke devojke iz KUD Sv. Knez Lazar iz Aleksandrije oduševile su gledaoce ne samo uigranošću, već i energijom kojom su plenile na pozornici, a posle velike pobede prve čestitke primile su od svoje koreokrafginje Ljiljane Nikolić.
Nošnje i pesme s Kosova
Mladi članovi srpske zajednice Snezana Todorovic, Milica Malbaša i Petar Kuprešanin su članovi KUD Karađorđe. Oni niz godina pevaju i neguju izvornu pesmu našeg naroda. Njihovo pevanje publika naročito voli jer ženska pevačka grupa ovog društva obla
i i nošnje kraja iz kojeg pesme potiču.
- Ovo je nosnja sa Kosova. Iako je nova, svi materijali su originalno iz Gnjilana - objašnjava Milica M Malbaša, koja je sa svojom grupom pevala upravo pesme iz kosovskog kraja.
- Iako smo mladi i sa malim iskustvima, nas troje smo se odlučili da se bavimo nabavkama I izradama naših narodnih nosnji. Mnogi nam se obraćaju sa željom da imaju originalne nošnje, a neki ih traže i za jednokratne upotrebe, kao što su venčanja i slične svečanosti.
