Najvatreniji navijač našeg tenisera u svetu: Novak je naša zvezda vodilja!
Rekordni, sedmi trijumf Novaka Đokovića na Australijen openu u Melburnu, pogotovo zbog apsolutne dominacije u finalu protiv Španca Rafaela Nadala, odjeknuo je u svetu. Danima se piše o najboljem srpskom i svetskom teniseru iz svih mogućih uglova. A jedna od tema je i fotografija koja je obišla svet kada Novak, po završetku finalnog meča, poklanja reket jednom od fanova na tribinama, koji je imao periku u bojama srpske zastave.
Svi obožavaoci Novakovog lika i dela bar na sekund su poželeli da budu u koži Pljevljaka, Vladana Rovčanina, koji već 20 godina živi u Sidneju, ali kad god stigne bodri našeg tenisera ne samo u Melburnu, nego i na turnirima širom sveta.
Novaka Đokovića znaju svi i svet mu je pod nogama. O detaljima iz Novakovog života pričaju milioni simpatizera tenisa, rasuti su tamo gde Novakova noga kroči i gde nikad neće kročiti, a to je, jednostavno, međusobna razmena razdragane energije, jer Srbin deli radost, koje je sve manje u današnjoj zbilji okrenutoj destrukciji, mržnji, zlobi i zlu. Novak je antibiotik koji leči savremenog mladog čoveka, a to izlečenje je zarazno, jer je evidentno da Novakov zdrav duh prenosi samo dobro.
Ovaj uvod, ipak, nije pisan zbog pohvala Novaku, već zbog saveta upućenog Novaku, a glasi:
"Novače, trebalo bi da upoznaš Vladana Rovčanina, rodom Pljevljaka, od 1998. godine žitelja Sidneja. Ono što bi ti on rekao veće je od svih tvojih osvojenih vrhova..."
Ovako je 11. juna 2016. godine počela priču Olga Đoković, dopisnik "Vesti" iz Pariza, o Vladanu Rovčaninu...
Povezani smo u mislima
A on, pošto je dobio novi reket, kaže da ne poznaje lično Novaka, ali da su njih dvojica povezani u mislima...
- Rukovali smo se posle dodele, voleo bih jednog dana da se stvarno upoznamo bolje. Ali ne želim da mu dosađujem, niti da mu smetam. Dovoljno je to što, kad ima težak trenutak na meču, on čuje ono moje: "Munjo, sokole, sine, srećo" i to mu da snagu da se vrati. Kad se izdigne iz kriznog momenta, pogleda u mene, oseti se ta povezanost. Zna moj glas sa tribina i čuveno "munjo", to je najbitnije.
Ovaj reket kojim je "počišćen" sa terena Nadal, nije prvi u Vladanovoj kolekciji.
- U spavaćoj sobi čuvam sve rekvizite. Zasad imam dva reketa. Prvi sam dobio kad je prošli put osvojio Australijen open. Imam patike, majicu, zastavu sa njegovim potpisom. Počeo sam da pratim tenis još od Borga, pa sam pratio Ivaniševića, Živojinovića... Ali Novak je za mene genije u sportu - kaže Rovčanin.
Za "Vesti" je onda pričao o mnogo čemu još...
- Gde Novak, tu i ja! Plaćam avionske karte, hotele, ulaznice. Prijatelji mi kažu da sve što zaradim potrošim na Novaka, dakle, ja radim za Novaka. Kad me pitaju da li sam normalan, kažem da nisam, a najbolje bi bilo da o tome govore sa mojom porodicom, suprugom Vesnom i decom Matijom (20), Katarinom (17) i Jovanom (13) - rekao je, između ostalog, Vladan sredinom 2016, što znači da su mu sad deca starija za najmanje dve i po godine..
Nije Vladan obični navijač, ne vidi on u Novaku svoju nerealizovanu sportsku karijeru, nije od onih koji nedoraslo trče za Novakom sa željom da ga dodirnu. Ništa od toga. Vladanova životna priča zasniva se na drugačijim osnovama. Ovako je govorio:
- Prvi put sam u Sidnej otišao 1987. godine i nije mi se dopalo. Lepši je život bio u Beogradu, tamo je samo materijalni svet. Drugi put odlazim u Sidnej 1998. godine, zato što moram. Bio sam utemeljivač Otpora, vođa studentskog pokreta, organizator demonstracija u Beogradu, isprebijali su me, proveo sam šest meseci u bolnici. Čak je snimljena scena kad mi policija puca u glavu i zubi mi ispadaju. Izbacili su me sa radnog mesta u Jugopetrolu, totalno diskvalifikovali, bio sam bez ikakvih mogućnosti da dobijem posao, te pobegnem u Italiju.
Tri godine je Vladan iprobavao život u "večnom gradu", ne ide, pa - put Australije.
- Imam danas svoj biznis i sređen porodični život - rezimirao je Vladan.
Blagoslov u mojoj nostalgiji
Onda se pojavio - Novak.
- On je božji blagoslov u mojoj nostalgiji. Uspeo je da mog sina i celu tu generaciju, koji su se stideli što su Srbi, i stideli svega što je srpsko, preobrati u rodoljube koji sa ponosom nose srpske trobojke, srpske kape, šalove, majice sa ocilima i imenom Srbija. Na tome smo mu zahvalni svi mi koji znaju šta znači imati maticu i koji ne zaboravljaju da je imaju!
Lepo je Vladan rekao da ga je "Novak probudio".
- Na svakom polju tokom svog odrastanja postizao je iste efekte kao i u sportu: govori svetske jezike, prezentira pripadnost srpskoj naciji, ekstremni je nacionalista koji nije šovinista, obožava svoj narod, a ceni i pomaže sve druge, neprocenjive su mu ljudske vrednosti, što ga čini ekstra klasom. Kad digne tri prsta, nije to što prkosi već što voli svoje!
Od 2007. godine Vladan nije propustio nijedan Novakov meč, izuzev kad je bio u avionu.
- Kada je osvojio Australijen open kleknuo je na zemlju, poljubio beton, krenuo prema svom boksu i usput mi dobacio reket. Osetio je on, negde u svom mozgu, u svojoj svesti, da sam bio pokretač i snaga u navijanju.
Novakovo vreme vladavine svetskim tenisom, ipak, nije večno... Kako, onda, nastaviti? A na to glasno i jasno i savršeno nepokolebljivo Vladan je još 2016. godine zaključio:
- Njegov uticaj koji je imao na formiranje karaktera mladih je blagoslov koji će ostati u mladim generacijama, a to je poklon koji će nadahnjivati mene dok sam živ i upućivati sve mlade na ispravan put. To je istina. Novak je genije i kad su u pitanju familija, predanost, poštenje. Nema igrača koji se toliko pozitvno iskreno odnosi prema protivniku kad izgubi. Novak će za mene uvek biti zvezda vodilja. A nadam se, i želim mu, da pre nego što ode obori sve rekorde i bude najbolji u istoriji tenisa.
I tako, eto, bi. Vladanove reči su se pozlatile i na dan Svetog Save 2019...
Radost nema cenu
- Svi troškovi koje iziskuje praćenje Novaka nisu mali. U Melburnu nas porodično košta 6.000 dolara, ovde, u Parizu, uz napomenu, bez hotela, jer sam bio kod Dane Dodić - 3.500 evra. Sve je to ništa u odnosu na erupcije radosti koje mi pričinjava svaka Novakova pobeda - iskren je bio Vladan.
Pradede se isto zvale
- Moj, a i Novakov pradeda zvao se Šćepan Damjanović, dobili su ime po čukundedu, a koji je u istoj očevoj porodičnoj liniji sa Novakovim čukundedom. Vidite, možda to iz mene progovara neka inkarnacija ili seme i duhovi prošlosti? Šta je da je, ja ne mogu zamisliti život bez Novaka - otkrio je Vladan.
Donosi mu sreću
Rovčanin ide na turnire koje najbolji svetski teniser igra, a kada se to ne desi obično i ishod po Novaka bude loš.
- On izgubi kad ne dođem. Tako se desilo da na neke turnire nisam mogao da odem zbog poslovnih obaveza i on ih ne osvoji. Ja poludim, spakujem se i onda odem na sledeći. Sanjao sam dva puta da će da izgubi, i oba puta se to i desilo. Baš u Melburnu, kad nisam bio 2014, Vavrinka ga je dobio - priča Rovčanin.
Promenio sliku o Srbiji
Još jednu želju ima Rovčanin, a ona bi ga učinila najsrećnijim čovekom na svetu.
- Živim za dan kad će biti najbolji svih vremena. Samo to čekam. Ne može čovek da bude patriota, da voli svoju zemlju, a da ne voli Novaka. To je nemoguće. Slika o Srbiji je bila mnogo ružnija dok se on nije pojavio. Sad je svima kad čuju za državu, prva asocijacija Nole, on probudi oduševljenje - ističe Vladan.
Oni viču Rodžer, a ja čujem Nole...
Avion iz Sidneja, putovanje 22 sata, plus vreme za presedanja... O dolasku u Pariz, na Rolan Garos 2016, Vladan je ovako govorio:
- Od radnih obaveza nisam se mogao osloboditi duže od sedam dana. Jako žalim što ne mogu da uhvatim vreme da trknem do Pljevalja, majku da vidim, ali sam, nekako sebi za utehu, platio troškove puta i kartu za Garos rođaku Zdravku Džogazu (46), seljaku, na šta je ponosan, iz sela Brvenica, kod Pljevalja, ovo mu je prvo putovanje u inostranstvo.
Setio se tada Vladan:
- U velikom finalu na Austrilijen openu, 2015, u duelu sa Marejom, Novak je u krizi, mi to ne priznajemo, podržavamo ga moćno, ostao sam bez glasa, a po završetku meča, kad je čuo moj promukli glas, okrenuo se i poklonio mi patiku u kojoj je osvojio grend slem. Ta patika i reket su u mojoj kući izloženi kao dve neprocenjive vrednosti.
A tek kako je bilo na US openu, onom "čuvenom" kad se mržnja Amerikanaca uraganski sručila na Novaka!
- Njih 23.000 nadglasalo je pedesetak Srba. Bilo je grozno, a Novak ih je dotukao izjavom: "Oni viču Rodžer, Rodžer (Federer), a ja čujem Nole, Nole." Treba to smisliti, pa zar nije genije!
Na svim mečevima, isticao je Vladan, Novak je za njega - Munja.
- Tako navijam, "Ajde, M-u-nj-o", svugde u svetu on to čuje i prepoznaje moj promukli glas. Nazvao sam ga Munja, jer protivnike ubija kao grom. Navijam "M-u-nj-o, M-u-nj-o", po tome me, sigurno, pozna. Uvek mi ista perika na glavi, jedino ja takvu na svetu imam, u srpskim je bojama - crveno, plavo, belo.
Rituali najluđeg navijača
A ovo je za Rovčanina važno:
- Posle mečeva moj Fejsbuk profil je zatrpam prijateljima i navijačima iz celog sveta. Svi mi šalju čestitke i slike uz potpise: "Najvećem i najluđem navijaču."
Ovo je, ipak, možda i najluđe:
- Siguran sam da deluje ludo, ali je istinito da mi u snove dolaze Novakovi veliki mečevi. Pre velikih mečeva ja postim i pijem samo vodu. Nije to normalno, popričajte sa mojom ženom i decom, pa ćete videti šta je sve nenormalno. Od 2009. godine, kada zbog previsoke temperature Novak nije odbranio titulu, pridržavam se rituala, a to znači da uz svaki njegov meč koji gledam pijem veliku količinu hladne vode, ne jedem ništa pre meča i u prostoriji u kojoj gledam njegove mečeve mora biti 100 odsto tišina uz isključivu posvećenost Novaku Đokoviću. Stežem šake, a kad protivnik servira ja u potpunosti iz pluća izdahnem vazduh, na šta lopta završi u mreži.
