Poslovanje kompanije Ljuba Raškovića pod lupom medija: Imigranti bez posla i para
Čovek koji živi u vili od tri miliona dolara i vozi novi "porš" ostao je desetinama imigranata dužan (ponaosob) do 50.000 dolara, kao i obećane vize.
U operaciji koju je iz kancelarijskog bloka u severozapadnom Sidneju vodio Ljubo - Džek Rašković, bivši direktor kompanije kojoj je zabranjen rad, imigrantima je obećavano da će im se naći poslodavac kao sponzor, što bi bio način da dođu da vize, a u zamenu za nadoknadu koja je nekada iznosila i 70.000 dolara.
- Rekao mi je da može da nađe pravog čoveka za mene - ako mi treba sponzor za vizu, on bi mogao da pomogne - izjavio je mehaničar i njegov bivši klijent Harmandep Brar, nastanjen u Melburnu.
U zajedničkom istraživanju dve medijske kuće - SBS i Ferfaksa, Rašković (59) i njegova kompanija "Global Skills and Busineš Services" nudila je gotovinu poslodavcima u regionalnim područjima u zamenu za zaposlenja i vize.
Zabrana
Raškoviću je 2008. izrečena četvorogodišnja zabrana vođenja kompanije, pošto je nadležni australijski organ ustanovio da je dopustio rad kompanijama iako su bile nesolventne. "Global skils" nastavlja kao operator drugog internet-sajta za zapošljavanje njnjnj.rsms457.com
koji obećava povezivanje tražilaca posla sa poslodavcima.
Izvršni menadžer australijske Službe za imigracione propise Je Eun Han kaže da nije retko da se imigranti eksploatišu i da gube pare.
Tako poslodavac Kris Olm iz jedne metalske firme u Činčili u Kvinslendu kaže da mu je nuđeno 10.000 dolara ako bi uzeo radnika i sponzorisao ga za dobijanje vizu. Kada je ispitivao Raškovića o isplati, ovaj mu je rekao da bi mu platio u gotovini.
- Kazao je: "Hoćeš li keš", a ja sam odgovorio: "Stavi na moj bankovni račun. Ko bi danas radio s kešom, to liči na prevaru" - izjavio je Olm novinarima.
Bivši Raškovićevi klijenti naveli su da su otkrili ovaj biznis kroz postove na Fejsbuku.
Većina je provela mesece u pokušajima da preko Raškovića nađe posao, da bi im na kraju jedino preostalo da traže povraćaj novca koji im nikada nije dat u potpunosti, a u mnogim slučajevima ga nikada nisu ni dobili. Neki su napustili Australiju uništeni.
Bogatstvo za vilu
Prošlog meseca, Rašković je pokrenuo likvidaciju firme "Global skils" čiji je jedini direktor i vlasnik deonica, s dugovima od oko 2,5 miliona dolara, ostavivši bez para 45 osoba kojima je dužan, većinom imigranata iz Indije. Prema izveštajima o kompaniji, njena imovina je "nula".
Međutim, samo 10 meseci ranije, Rašković je za tri miliona dolara u Bela Visti kupio vilu za koju su agenti za nekretnine navodili da je "jedna od najlepših kuća u regionu Hilsa". Kupio je za 100.000 dolara i novi porše kajen, ali pod nazivom druge firme.
On sada radi sa drugom kompanijom, "All Borders Ptdž Limited", osnovanom samo koju sedmicu pre nego što je prethodna "Global skils" otišla pod stečaj. Radi u istom poslovnom prostoru kao i pre i po sličnom poslovnom modelu. Vlasnica je njegova partnerka Neo Tau, koja s njim deli vilu u Bela Visti.
Jedan od oštećenih, Sunel Kumar Kočerla (41) kaže da je zbog "Global skilsa" ostao bez 30.000 dolara, a da mu je tamo obećana pomoć u pronalaženju posla u unutrašnjosti. Pre oko dve godine, očajnički je pokušavao da ostane u zemlji i tražio je agencije za zapošljavanje. Prihvatio je ugovor sa "Global skils" i složio se da plati 40.000 dolara. U zamenu, kompanija je pružala "usluge zapošljavanja".
Posao nije garantovan, ali su klijenti imali pravo na povraćaj para minus razumni plaćeni troškovi, ako zaposlenje bude trajalo manje od 12 meseci. U aprilu 2015. primio je pismenu ponudu za posao od izvršnog šefa kompanije za uređenje okoline iz Sanšajn Kosta.
Novinari SBS i Ferfaksa videli su to pismo u kome se Kočerli navodno nudi posao. Međutim, gazda iste kompanije kaže da nikada nije čuo za Raškovića niti za njegovu kompaniju "Global skils".
Nakon više drugih poslova koje nije uspeo da dobije, Kočerla, koji ima dvoje dece, bio je prisiljen da se vrati u Indiju.
Upitan da odgovori na pomenute optužbe, Rašković je rekao da je dobio savet da ne govori. Nije odgovorio na pitanja postavljena u pismenoj formi.
Besni i poslodavci
Nisu samo klijenti besni na Raškovića. I poslodavci tvrde da im je nuđena gotovina za uzimanje radnika-imigranta ili sponzorstvo njihove vize, ali da novac nikada nisu dobili. Prema propisima usvojenim decembra 2015, ilegalno je da se nudi novac u zamenu za dogovor o sponzorisanom aranžmanu za radnu vizu. Kazna za ovaj prekršaj za pojedince iznosi do 50.400 dolara po slučaju, a za uprave kompanije je 252.000 dolara.
Rašković je odbio da odgovori na pitanja o plaćanjima, međutim, novinari su imali uvid u internu dokumentaciju po kojoj je poslodavcu u jednom slučaju nuđeno 10.000 dolara kao "naknada za obuku".
Kris Olm kaže da bi obećanih 10.000 dolara dobio jedino ako bi viza bila odobrena. Radnik koga je uzeo nije imao neophodno iskustvo, ali ga je uzeo.
- Nisam imao ništa protiv da ga zadržim, mislim da su oni iz deteta izvukli 50.000 dolara.
Pošto je radnik dobio vizu, Olm je telefonirao Raškoviću da uzme svoj novac, ali pare nikada nije primio i sada priprema tužbu.
Jedan bivši klijent izjavio je novinarima da je Rašković ciljao na želju imigranata da ostanu u Australiju.
- Rekao bi ti, ako počneš ovaj posao, onda će ćeš svakako ostati ovde za stalno, zato što ima par viza za koje može da dobiješ sponzora.
Još jedan bivši klijent, po imenu Ankur, sada vozi za "Uber" da bi vratio nazad ocu pozajmljenih 50.000 dolara koje je dao Raškoviću.
- Ako mi Džek ne vrati novac, šta da kažem ocu? To je novac koji je štedeo čitavog života.
Dokumentarna emisija o istrazi emitovana je u utorak na SBS Viceland i može se pogledati na vebsajtu ovog medija - SBS on demand.
Spava u kolima
Harmandep Brar, obučeni mehaničar, kaže da je platio 45.000 dolara za taj posao u kompaniji za odlaganje đubreta u Činčili. Otkaz je dobio posle dva meseca. On tvrdi da je posao bio za fizičkog radnika, uprkos tome što je u ugovoru o zaposlenju stajalo da će raditi kao mehaničar. Tražio je nazad pare od Raškovićeve kompanije, ali kaže da ništa nije dobio.
Drugi klijent tvrdi da mu je Rašković ostao dužan 35.000 dolara za obećani menadžerski posao. On neće da kaže ime jer njegovi roditelji u Indiji još ne znaju da je izgubio novac. Umesto toga, vozi na relaciji od 500 kilometara između Brizbejna i Rome, kucajući na vrata firmi i tražeći posao.
- Spavam u kolima i idem od mesta do mesta.
