Jedva čekam Dekija i njegove kampere!
Sumnja li neko u mogućnosti tandema Miloš Ninković - Dejan Stanković? Može li da funkcioniše vezni red koji čine nekadašnji reprezentativci Srbije? Jedan rođen kao kreativac, čovek dobre ideje i pravih rešenja. I drugi? Za drugog koji je bio i ostao magnet za sve: trofeje, pobede, uspehe i - dobre ljude. Upravo tim povodom, dva dobra čoveka i vrhunska fudbalera zaista su se našla u veznom redu koji treba da donese lepu stvar onima koji to najviše zaslužuju - deca!
Mlađi (Ninković) je, logično, bio aktivniji, energičniji, uporniji. Stariji (Stanković) samo je klimnuo glavom u znak odobravanja. Internacionalni fudbalski kamp Dejana Stankovića "Deki5" posle premijere u Srbiji, na Zlatiboru proteklog leta, već u januaru stiže u Australiju.
- Jedan poziv Nineta i predlog da sa kampom odemo u Australiju bio je dovoljan da prihvatimo taj izazov - nedavno je, upravo u razgovoru za "Vesti" otkrio Stanković i dodao kratko obrazloženje: - Miloša izuzetno cenim kao igrača i čoveka. S obzirom da je ideja zaista pozitivna i afirmativna, čim se oglasio sa konkretnijim predlogom, nije bilo mnogo razmišljanja. Idemo u "osvajanje" Australije.
Iz ugla nekadašnjeg kreatora igre Srbije, sada asa Sidneja i jednog od najboljih aktera australijske lige, stiže pogled iz drugog ugla.
- Ispratio sam u medijima i na društvenim mrežama sve što je Deki letos, zajedno sa saradnicima, radio na Zlatiboru. Iz dana u dan gledao sam samo nasmejana lica dece na fotografijama. Njihovo uživanje i sreću bilo je nemoguće da ne primetim. A onda sam lako došao do zaključka da bi sve to bilo lepo ponuditi I priuštiti I deci u Australiji.
Zna se da ovde živi mnogo Srba, a svi oni imaju ogromno poštovanje prema Dekiju, njegovom imenu i karijeri koju je imao. Istovremeno, u Australiju se se doseljavali ljudi praktično iz celog sveta. I među njima ima onih koji jako dobro znaju ko je Deki, šta je sve osvojio u fudbalu i koji bi voleli da ga upoznaju. Mislim tu, pre svih, na Makedonce, zatim na Italijane, Grke, Brazilce, Argentince... Ubeđen sam, biće to divno iskustvo za sve učesnike. Fudbal u Australiji poslednjih godina "raste", sve više dobija na značaju, poklanja mu se pažnja, a to automtski znači i sve više dece na fudbalskim terenima. A Deki i deca, to je idealan spoj.
Ninković posetu Dejana Stankovića vidi i kao prvorazredan medijski događaj.
- Ne pamtim kad je u Australiju došlo tako veliko i poznato sportsko ime. Pogotovo ne sa idejom i željom da propagira fudbal. Istina je, prisutni su ovde kampovi Reala, Barse, Juventusa... Ali, o njihovom prisustvu svedoče samo dresovi i grbovi koje dečica nose na treningu. Ovo sada je nešto drugačije. Na terenu će, pored dece, biti likom i delom svetska faca, fudbaler koji je igrao zajedno sa svetskim asovima, osvajao titule, Ligu šampiona... To je sasvim druga priča i u tome vidim posebnu draž Dekijevog dolaska. I, iskreno bih voleo da se kampu pridruže i deca drugih nacionalnosti, naravno i njihovi roditelji. Deki to zaslužuje, a i njihov benefit biće višestruki. Malo je takvih ljudi u sportu... - ističe Ninković
Dobri poznavaoci karijera i života Miloša Ninkovića pamte anegdotu vezanu upravo za njegov odnos sa Dekijem Stankovićem. Podsetili smo Miloša na događaj iz lože stadiona Čukaričkog, u Beogradu.
- Hahahaha... Jel moguće da se toga sećate - smejao se Miloš posle otkrivanja ovog detalja.
Bio je to dan kad je Miloš Ninković fudbalski "doktorirao"...
- Da, baš ste me nasmejali... Zaslužuju i čitaoci "Vesti" da čuju o čemu se radi. Tokom godine mog igranja u Zvezdi, otišao sam na jednu utakmicu, mog prvog kluba Čukaričkog. Kad u loži na Banovom brdu - Deki Stanković? Prilazim, naravno, da se pozdravim, zagrlim sa njim, a on na očigled pune lože glasno govori: "Gde si doktore fudbala". Ja, naravno, pocrvenim i dok sam ga grlio, šapnem mu na uvo da malo "spusti loptu", da me ne sramoti. A, on, naravno, ponovi konstataciju. I bez tog mog "doktoriranja", isti stav bih imao o Dekiju - jedinstvena osoba.
Nije mnogo trebalo da se razmišlja pred odgovor na pitanje vezano za osobine koje krase dugogodišnjeg kapitena Srbije...
- Način na koji je prilazio nama novajlijama u reprezentaciji, mlađim igračima. Kad dođeš u novu sredinu, kao debitant, svi gledaju u tebe, a ti polako treba da se adaptiraš. E, on je bio taj koji ti priđe, zagrli i podvuče ti da si punopravan član grupe. Njegovi saveti, podrška. Pravi vođa na terenu, ali i van fudbala. Mnogo sam naučio od njega.
I opet stiže anegdota...
- Nikad neću zaboraviti Južnu Afriku, meč pred istorijsku utakmicu i pobedu protiv Nemačke - priseća se Miloš Ninković.
- Sećate se, izgubili smo u prvom kolu od Gane. Bilo je to iznenađenje za moge, nas igrače posebno. Trebalo je nekako da se podignemo, stanemo na noge pa u gard za Nemce. A na poslednjem treningu atmosfera liči na sve samo ne na borbenost koja nam je potrebna pred meč protiv tako teškog protivnika. I, na treningu, Deki ulazi u žestok duel sa Dankom Lazovićem, sa kojim je inače bio u super odnosima. I svi smo zastali pomalo zatečeni prizorom. Deki se, naravno, odmah izvinio i rekao da je svesno to uradio, da se dogodi nešto što bi nas sve probudilo. I pogodio je. Od tog kratkog šoka svi smo bili nekako probuđeni. Do kraja treninga sve je prštalo od želje. A sutradan, zna se šta smo uspeli da ostvarimo. To je bio mali prikaz njegovog iskustva, kao i liderskih sposobnosti koje poseduje. Pravo je zadovoljstvo i privilegija biti u njegovom okruženju i ubeđen sam da će to potvrditi i uskoro u Australiji - zaključio je Ninković.
Australija baš prija
Četvrtu sezonu Miloš Ninković nosi dres autralijskog Sidneja. Više puta ponovio je stav da odluku da se otisne na najudaljeniji kontinent smatra jednom od pozitivnijih u životu i fudbalskoj karijeri. Posle afirmacije u Čukaričkom, usledila je selidba u redove ukrajinskog giganta, Dinama iz Kijeva. Između dve epizode u francuskom Evianu smestila se godina za ispunjenje dečačkog sna i igranje u Crvenoj zvezdi.
- Istina je, ponovio sam mnogo puta, Australija baš prija - potvrđuje Ninković.
- U potpunosti sam se navikao na život ovde. Sve mi odgovara. Fudbal jako napreduje, imam još motiva, mada jasno mi je da se bliži kraj karijere. Uskoro ću imati punih 34 godine, a zna se da tada uveliko razmišljaš o penziji. Imam još ugovor, videćemo...
Tekuće sezona nije počela kako je Ninković očekivao, ipak, nema razloga za uzbunu.
- Poraženi smo u finalu Kupa, to nas je malo poljuljalo. Ipak, posle odlaska trenera na mesto selektora i činjenice da smo ostali bez petorice standardnih igrača, jasno je da nam treba vremena da se uigramo. Biće sve u redu, siguran sam u to.
Na usluzi u Sidneju
I Miloš Ninković se, u šali, prijavio za učešće na kampu "Deki5" tokom australijske epizode.
- Sigurno imam još nešto da naučim u fudbalu, a od koga ću, ako ne od Dekija Stankovića - smeje se Ninković.
- Šalu na stranu, u Sidneju ću sigurno biti među kamperima i na usluzi Dekiju i timu trenera za svaku moguću pomoć. Čekam još da vidim raspored utakmica Sidneja i mogućnost da se pojavim i u Melburnu, odnosno Brizbejnu. Baš se radujem da vidim Dekija. Mislim da smo poslednji put na okupu bili baš na stadionu Čukaričkog, tokom epizode o koju smo spomenuli.
Dolazi i Ivan Ivanović!
Više nema dileme da će tim Dejana Stankovića u Australiji biti značajno pojačan za specijalnog gosta i promotera - Ivana Ivanovića.
Jedan od najpopularnijih voditelja, nadaleko poznat po autorskoj emisiji "Veče sa Ivanom Ivanovićem", inače urednik zabavnog programa TV Prva, poznat je i kao veliki ljubitelj sporta i prijatelj sa našim najboljim sportistima. Uz to je i strastveni navijač Crvene zvezde, pa ne čudi da je s velikim zadovoljstvom prihvatio poziv bivšeg kapšitena crveno-belih i reprezentacije Srbije da učestvuje u kampu "Deki5".
Ivan će svakog dana bbiti na terenu sa Dekijem i decom, a u večernjim časovima učestvovaće na humanitarnim i drugim večerima koje će priređivati organizatori kampa.
