Prkosili tifusu i neprijatelju
Knjiga istoričara Bojana Pajića "Zaboravljeni dobrovoljci Australijanci i Novozelanđani sa Srbima u Prvom svetskom ratu" predstavljena je posetiocima tokom ceremonije u Vojnom memorijalu u Kanberi, a prikazana je i izložba medalja i ordenja kojima su bili nagrađivani i Australijanci za pomoć tokom rata. Bojanova knjiga, koja je nedavno izašla iz štampe, deo je projekta tokom kojeg je srpski istoričar pokušao da sazna nešto više o svojim slavnim precima koji su učestvovali u Velikom ratu.
- Dok sam tragao za tim materijalom, moj prijatelj Australijanac rekao mi je da je i njegova baka bila u Srbiji tokom rata, pa sam počeo da istražujem da li je bilo i drugih. Knjiga se bavila istraživanjem šta se dogodilo sa mojim precima, ali i sa Australijancima i Novozelanđanima koji su se borili zajedno sa Srbima. Tokom istraživanja našli smo podatak da je bilo oko 1.500 Australijanaca i Novozelanđana, a onda smo pokušali da nađemo njihove potomke. Dosad smo našli 120 živih potomaka, od kojih je troje govorilo u Kanberi - rekao je Bojan Pajić.
O knjizi je govorio i Pajićev saradnik na publikaciji, profesor Dejvid Horn, jedan od najuticajnijih vojnih istoričara u Australiji, ali i potomci dobrovoljaca iz Australije. Ričard Kuk se pozabavio sudbinom 24 Australijanaca, većinom žena, koji su 1915. godine poslati u Srbiju da kao medicinsko osoblje pomažu Srbima. Među njima je bila i Etel Gilinhem, pa je gospodin Kuk podsetio da se njegova baka zainteresovala za Srbiju koja je bila britanski saveznik.
Počast Ozijima
Tokom popodnevna u Vojnom memorijalu ambasador Srbije Miroljub Petrović, zajedno sa Bojanom Pajićem i Margaret Bron, položio je venac u znak zahvalnosti Australijancima koji su pomagali Srbiju i Srbe tokom Velikog rata.
U prostorijama Ambasade Srbije održan je i svečani prijem za predstavnike diplomatskog kora i učesnike Komemorativne svečanosti održane ranije tog dana.
- Anglikanska crkva je obeležila Dan Kosova, promenjeni su školski programi, pa je u njih bila uključena i Srbija. Kad je Crveni krst Srbije pokrenuo međunarodni apel za medicinsku pomoć, posle epidemije tifusa, Engleska i mnoge zemlje su odmah priskočile u pomoć. Žene volonteri rizikovale su živote da pomognu i spasu Srbe od sigurne smrti. Tifus koji se proširio sa zarobljenih austrijskih vojnika na civile imao je katastrofalne posledice. Stopa smrtnosti među civilima bila je 70 odsto - podsetio je Ričard Kuk, unuk medicinske sestre.
On je dodao da su žene iz Australije svesrdno pomagale napaćenom srpskom narodu.
- Moja baka je došla u Vrnjačku Banju u maju 1915. godine i tamo se pridružila britanskoj jedinici. Baka je tada imala 31 godinu, bila je rođena u Džilongu. Vrnjačka Banja je bila idealno mesto za lečenje bolesnika. Počeo je da se širi tifus, a u oktobru je usledila nova ofanziva nemačke, austrijske i bugarske vojske. Baka je pisala da su srpski vojnici, koji su se hrabro borili, junački podnosili rane, ali su i plakali kao deca opraštajući se od nas kad smo odlazili iz Srbije - svedočio je Ričard o bakinom pismu iz tog vremena.
Zalog za budućnost
- Dok stojim ovde ispred vas, predstavljajući Srbiju, želim da izrazim svoje najveće poštovanje i zahvalnost potomcima onih koji su bili rame uz rame sa našim precima onda kad im je to bilo najvažnije i najpotrebnije. Poštujući Australijance i Novozelanđane, koji su žrtvovali sebe pomažući Srbiju, poštujemo i sebe i naše pretke, ali i trasiramo put u budućnost koja treba da bude puna saradnje, poštovanja i međusobnog razumevanja - naglasio je ambasador Petrović.
- Jadna mala Srbija, srce me boli za nju, za njene hrabre ljude - pisala je Etel o Srbima koji su umirali kao pokošeni od hladnoće, bolesti i rana.
Austrijanci su ušli u Vrnjačku Banju 10. novembra 1915. godine.
- Ne samo Srbi, već i okupatorski vojnici bili su izgladneli, a civilima je bilo još gore - podsetio je Ričard Kuk.
Srpska golgota trajni podsticaj
Prisutnima se obratio i senator Endrju Molan, podsetivši na slavno herojstvo srpske vojske koja je podstakla mnoge Australijance, posebno medicinske sestre, da se u vreme kad australijska vojska nije dozvoljavala ženama da se bore u ratu, tamo odu i pomažu civilima i srpskoj vojsci koja je teško stradala tokom Velikog rata.
- Veoma su me dirnula četvorica mladića, koji stoje danas ispred nas obučeni u replike uniformi, sličnog izgleda i fizičke građe kao njihovi preci koji su se borili u Prvom svetskom ratu. Mesto gde smo se danas okupili je, zapravo, sveto mesto za Australiju, na kojem možemo da se podsetimo ne samo Australijanaca koji su se borili za našu sadašnjost, već i saveznika Australije, među kojima je i Srbija, za njen doprinos u Prvom svetskom ratu - rekao je, između ostalog, senator Endrju Molan.
"Dugo putovanje u rat"
U petak uveče u Kanberi premijerno je prikazan i dokumentarni film "Dugo putovanje u rat", reditelja Miloša Škundrića, koji kroz autentične priče iz prošlosti pomaže da razumemo zašto je Prvi svetski rat počeo.
Koristeći filmske arhive Velike Britanije, Francuske, Austrije, Rusije, Nemačke i Srbije, oživljavajući fotografije i portrete najznačajnijih istorijskih ličnosti uz pomoć 3D tehnologije, animirajući stare istorijske mape, maestralno gradeći napetost kroz razgovore sa najznačajnijim evropskim istoričarima, film "Dugo putovanje u rat" stvara utisak da iz minuta u minut prisustvujemo neumoljivom hodu čitavog sveta ka globalnoj katastrofi.
- Verujemo da je više od 450 muškaraca i žena iz Australije radilo i pružalo medicinsku negu srpskim vojnicima tokom austrougarskih vojnih operacija 1916. godine - dodao je senator.
Prisutnima se obratio i vojni lekar, penzionisani major Džon Pearn, koji je uz pomoć autentičnih fotografija govorio o potresnoj golgoti srpskih vojnika, ali i civila koji su se povlačili pred najezdom okupatora. Pod oštrom zimom, bez odeće, hrane, civili i vojska su stradali, a onda ih je pogodila i stravična epidemija tifusa. Mnogi medicinski radnici, među kojima i Australijanci, žrtvovali su svoje živote da bi pomogli i ublažili nedaće ranjenih i bolesnih.
Specijalna gošća Žana Gvozdenović
U prostorijama Vojnog memorijala u Kanberi prikazana je i multimedijalna izložba "Slikari. Ratnici. Svedoci" sa delima slikara i fotografa u srpskoj vojsci. Izložba je inače bila organizovana povodom obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata u Beogradu, a rezultat je istoimenog projekta.
Posetioci su mogli da pogledaju i dela slikarki, dobrovoljnih bolničarki, kao i dela drugih umetnika, učesnika u ratu kao vojnih obveznika ili dobrovoljaca. Specijalni gost u Kanberi bila je i gospođa Žana Gvozdenović iz Beograda, autor segmenta o ratnim fotografijama.
Samo "Vestima": Ispovesti potomaka
Serija ispovesti potomaka
U narednim izdanjima "Vesti" objavićemo više priča australijskih potomaka, koji su su pomagali srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu.
