Protina slika nadjačava reči
Sređujući višedecenijsku arhivu, penzionisani prota Miroslav Hadžipopović iz Melburna naišao je na fotografiju snimljenu tokom događaja koji slobodno može da se nazove istorijskim za ovdašnju srpsku pravoslavnu zajednicu.
Reč je o snimku učesnika liturgije u manastiru Ilajn, upravo na današnji dan, 29. marta 1992. Služba je imala izuzetan povod - bila je posvećena pomirenju pravoslavnih Srba Australije i označavala kraj raskola začetog 1963/64.
Prota Miroslav poslao je fotografiju "Vestima" s namerom, kako kaže, "da podsetimo ove generacije koje su još u životu, a ove mlađe da vide da je bilo".
Primer narodu
Prota se seća i da im je starac Nikanor poručio da "smo svi braća u Hristu i tako treba i da se ponašamo".
- I još nas je pitao: "Kakav smo mi primer narodu?" Misleći na nas koji nosimo mantiju. "Kakav smo mi primer, ako međusobno nemamo ljubavi i sasluživanja? Kako možemo onda propovedati mir drugima, a mi ga nemamo?" I još nam je kazao: "Umesto da u ljubavi prebivamo, mi sitničarimo. Umesto da mir tvorimo, mi pastvu izdelismo i okrenusmo jedne protiv drugih."
- To je bio veoma značajan događaj. U stvari, nastavak Svete liturgije odslužene u Beogradu od strane blaženo počivšeg patrijarha Pavla i takođe upokojenog mitropolita Irineja iz Amerike, na Sretenje Gospodnje iste godine. Mnoga srca pravoslavnih Srba Australije i Novog Zelanda su tog dana bila vesela, ujedinjena i duhovno radosna. Jedna jedina reč neslaganja nije bila izrečena sve vreme našeg sabora.
Na fotografiji su, s leva u drugom redu: protojereji Dušan Rakić i Čedomir Videkanić, episkopi Longin i Vasilije, arhiđakon Vikentije i protojerej Dragomir Šipovac. U prvom redu: protojerej Milorad Jovčić, arhimandrit Sava, protojerej Miroslav Popović i arhimandrit Luka. Fotografiju je, kaže nam prota, snimio amater i šteta je da su pojedini učesnici "odsečeni".
Prota Hadžipopović podseća da je, dve godine pre toga, tokom osvećenja hrama uz manastir Novi Kalenić u Kanberi, tamo iz Hilandara došao starac Nikanor i kazao im reči koje su kod mnogih ostale urezane do dana današnjeg.
- On je bio razborit čovek, tih, miran, ali su mu reči bile veoma snažne. Rekao nam je: "Jedan je Bog, jedna Srbija, jedan put svetosavski, jedna vera i crkva pravoslavna - sve drugo je nevažno i sporedno."
Iako je prošlo više od četvrt veka, prota Hadžipopović seća se danas svakog detalja, svake iole važnije reči izgovorene tokom ovog susreta - toliko se taj događaj urezao u pamćenje svedoka tih važnih dana.
Negde u isto vreme, navodi sveštenik, kada je starac Nikanor bio kod njih, patrijarh Pavle i mitropolit Irinej (novogračanička mitropolija, eparhija za Ameriku i Kanadu) počeli su da vode pregovore o izmirenju.
- A i mi smo ovde, posle starca Nikanora, oformili svaki svoj odbor, mi i oni. U ono vreme je još bilo "mi" i "oni". Vođe tih grupa bili su vladike Longin i Vasilije (Vejnović), te arhimandrit Sava (Jurić) i arhimandrit Luka iz Ilajna. Pregovaralo se i rezultat je bio ta zajednička liturgija u Beogradu, a malo više od mesec dana kasnije i ovde.
O samom okupljanju u Ilajnu, naš sagovornik veli:
- To je bio izuzetno radostan događaj. Crkva je bila krcata. Puna naroda. Došli su ljudi koji su učestvovali u crkvenom životu s jedne i s druge strane. Čini mi se, a nisam se samo ja tako osećao, da nikada nismo bili u molitvenijem raspoloženju nego tada. A da niko nikome nije kazao ništa što nije bilo na mestu. Nije bilo ni ti, ni ja, ni mi, ni oni. Nego smo se osećali kao jedna porodica. U tolikoj ljubavi je služeno Bogu da smo posle poželeli da izađemo i slikamo se. Izljubili smo se. Seli za zajednički ručak, nazdravili.
Prota Hadžipopović naglašava da je ona rečenica starca Nikanora, izgovorena dve godine ranije, sve vreme bila misao koja ih je vodila, i u Beogradu, i u Americi i ovde.
- Tako je dakle, u Ilajnu došlo do zajedničkog sasluživanja sveštenstva novogračaničke i Eparhije australijsko-novozelandske koje je zaživelo, eto, i dan-danas, da ne računamo na ove male trzavice u odnosu na sve postignuto - veli sveštenik, svakako s dobrim razlogom ponosan što je bio učesnik.
