Rade oživeo Krležu i dedu Vujadina
Šta može da se dogodi kad se jedan od najboljih glumaca i virtuozni flamenko-gitarista sastanu i odluče da stvaraju muziku?
Nakon Melburna, to je saznala i sidnejska publika koja je ovacijama dočekala Radeta Šerbedžiju i Miroslava Tadića, zemljake i danas stanovnike Los Anđelesa, koji su novim i starim pesmama još jednom dokazali da ne postoje granice između ljudi niti glumačke i muzičke umetnosti.
Negde u prošlosti
Sa svojim prepoznatljivim šeširom, kojim podseća na Miroslava Krležu, Rade se pojavio u nedelju na sceni "Ser Džon Klenzi auditorijuma" u Kensingtonu. Svojoj vernoj publici doneo je reči utehe stihovima i pesmama koje su obležile njihovu mladost, pa i živote.
Rade i Miroslav Tadić zbiližili su se u tuđini, gde je nastao album sa pesama o njihovoj nekadašnjoj zemlji "Imam pjesmu za tebe", koji poslednjih godina promovišu po svetu.
Domaćin turneje Željko Gojković, ali i sam Rade uputili su reči izvinjenja gledaocima zbog pomeranja datuma koncerta za Sidnej, izazvanog hitnim pozivom glumcu na snimanje u SAD. Večeras u Brizbejnu biće održan poslednji koncert Radeta Šerbedžije na ovoj australijskoj turneji.
Četiri kuće u Bunićima
Emotivno, publika je slušala, pevala i plakala sa vrsnim glumcem i virtuoznim gitaristom, koji su izvodili kompozicije od tradicionalnih makedonskih i romskih, pa do onih Dedića i Diklića i nove Arslanagićeve pesme.
Koncert u Sidneju bio je u znaku nezaboravnog druženja sa slavnim glumcem, koji je ispričao mnoge anegdote.
Mržnja je prolazna
Rade podučava da treba samo biti normalan kako bi se prevazišla mržnja.
- Treba samo shvatiti da su neke stvari morale da se dogode, ako su tako započete. Treba shvatiti da je rat jači od nas. Kada rat počne, kako kažu, umetničke trube zaćute. Ništa ne postoji što može da zaustavi taj tempo prvo konja, pa mačeva, pušaka, bajonenta, bombi. Ništa - kaže Rade.
Miroslav Krleža, priča Rade, zbijao je šale na račun njegovog prezimena. Govorio je Radetu da su mu preci pravili šerbet.
- Uz Ove moje četiri male kuće u selu Bunići, kraj Korenice, ima ih i nešto malo u Sarajevu. Posle su neki otišli u Banat. Miroslav Krleža je posle nešto izmišljao da su moji bili na Turskom dvoru protokol majstori i ađutanti. Zezao me je, govorio je i da su moji voleli alkohol i da se to po meni vidi - priča Rade.
A možda sam Gruzijac?!
Tokom posete Gruziji posle raspada Sovjetskog saveza sedeo je Rade Šerbedžija sa njihovim umetnicima. Od kolege je saznao još jednu verziju porekla svog prezimena.Tražio je da Rade napiše prezime na ćirilici i kad je pogledao uzviknuo je:"Pa ti si Gruzijac, na jugu naše zemlje Šerbedžija je jedno od najrasprostranjenijih prezimena, kao kod vas u Srbiji Petrović ili Popović.
- Vidiš, možda je zapravo neki Gruzijac tokom svih tih ratova došao u Liku. Moji su se verovatno naselili tamo jako, jako davno, možda još u 15 veku - kaže nam Rade.
Blagost i pamet
Saznali smo i da je Radetov deda Vujadin prokrčio Šerbedžijama put u Ameriku. Iako tamo nije uspeo, unuk jeste i to baš u Holivudu.
- Eh, moj Vujadin. Sećam ga se po blagosti, pameti, ćutljivosti. Bio je predivan čovek. Proveo je mnogo godina u Americi u rudnicima, a vratio se bez dinara. Brata mu neki Turci ubili na kazanu posle svađe oko hrane. Vujadin je uvek bio radnik, vredan na polju. Imao je dubok glas, mršav, tanak. Možda sam nasledio glas od dede - razmišljao je Rade.
Seća se da je Vujadin umeo da priča divne priče nakon što nahrani blago (ovce, stoku). Seli bi uz peć, pekli krompir, a starac bi pričao o Americi.
Ni Tito nije mogao sve
U vreme studentskih previranja 1968. godine, Rade Šerbedžija je plenio pažnju pozorišne publike izvedbom Šekspirovog "Hamleta". Taj Hamlet, priznaje i sam Šerbedžija, imao je naboj tog generacijskog revolta, baš kao i ta godina. Studenti su, neki će reći, bili prevareni time, a možda je propuštena velika šansa da se Jugoslavija izgradi u demokratsko društvo.
- Pokret mladih ljudi u nekim drugim zemljama imao je i revolucionarne domete, nerede na ulicama, borbu sa policijom... Kod nas je to uz pomoć druga Tita sve umireno. Mi smo ga kao mladi voleli, cela Jugoslavija je volela Tita, poverovala je njegovim rečima i obećanju da će nam biti bolje, da će rešiti sve zbog čega smo podizali revoluciju. Ne mislim da nas je drug Tito namerno prevario, ni on nije bio gospodar svega što se dešavalo. Ta partija bila je zastarela, ruinirana, bila je kao neki stari slon. Napuštali su je njeni heroji poput Koče Popovića i Mirka Tepavca, Titovi saradnici koji su tražili da se nešto menja u tom partijskom sistemu, da se ruši taj birokratski, truli,
boljševički ruski komunizam koji nije imao humano lice - kaže Šerbedžija.
On ističe da je posledica toga nesrećni rat kroz koji smo prošli, jer nismo imali pravo savremeno društvo.
- Zato se dogodila ta izdaja JNA koja je prestala da bude narodna armija i štitila je svoje vlastite interese, oficirske. Bili smo zatečeni i nespremni za društvene promene - smatra Šerbedžija.
