Mesec dana mirnog sna
Za Novopazarku Atifu Ljajić i njenu upornost i hrabrost čulo se u celom svetu, najpre kada je nakon pete vantelesne oplodnje, rizikujući život, u 60. godini prvi put ostala trudna i odlučila da rodi, a potom kada je u junu 2017. godine u Beogradu, carskim rezom, na svet donela zdravu ćerku Alinu.
Čulo se za Atifu i kasnije, kada je suprug Šerif Nokić najpre odbijao, pa ipak pristao da Alinu upiše kao svoje dete, a potom ih je napustio i jedno vreme bio u Turskoj.
Sve vreme Atifa i Alina žive bez ikakvih prihoda, povremeno im se pridruži i Šerif, bolesni sedamdesetogodišnjak, od koga, pošto ni on nema nikakva primanja, nemaju nikakve vajde. Doduše, povremeno pričuva Alinu dok Atifa ode do prodavnice ili pekare.
Stoga, tri donacije koje su joj uručene proteklih dana mnogo su obradovale ovu hrabru i samohranu majku. Naša čitateljka Dragana Filipović poslala joj je paket, kome se najviše obradovala mala Alina. Od Munevera Mujezinovića, poreklom iz Bosne, koji živi i radi u Americi, dobila je 100 dolara, a od Anice Petrović iz Beča 50 evra.
- Platili su mi jednu kiriju i znatno olakšali život u narednih mesec dana, hvala im do neba! Neka ih Bog čuva gde god da su, hvala mnogo i Dragani Filipović za paket, nadam se da će im se dobro dobrim vratiti - poručuje Atifa i dodaje:
- Radila sam 30 godina u Tekstilnom kombinatu Raška u Novom Pazaru koji je otišao u stečaj, a ja ostala bez posla. Svu ušteđevinu i otpremninu potrošila sam za vantelesne oplodnje, jer sam po svaku cenu, pa i cenu da umrem na porođaju, želela da se ostvarim kao majka. Hvala Bogu i lekarima u Beogradu, dobila sam moju Alinu, maminu lepoticu, koja je sav moj svet. Živimo preteško, jer još nemam penziju, niti ušteđevinu, i da nije pomoći rođaka i dobrih ljudi ne znam kako bi izdržala. Samo za kiriju, struju, vodu i komunalije mesečno nam je potrebno više od 200 evra. Gazde i država su nemilosrdni, čim malo zakasnim sa plaćanjem, odmah isključuju vodu i struju ili prete otkazom... Za poslednje dve godine selila sam se četiri puta.
U nastavku razgovora sa Atifom sa kojom su se naši reporteri susreli kako bi preuzela paket Dragane Filipović, Atifa ističe da je život neprestana borba i da nije tako razmišljala nikada ne bi ni dobila Alinu.
- Samo da nekako dočekam penziju, koliko god da će biti mala (oko 150 evra) i neće moći da mi pokrije ni kiriju, značiće mnogo meni i Alini, a i Šerifu kad povremeno navrati. Do tada, boriću se kako znam i umem. Navikla sam se na borbu i težak život, još od detinjstva sam shvatila da je život borba neprestana i da čovek treba da bude uporan i hrabar. Da tako nisam razmišljala danas ne bi bila majka, niti bi bilo moje Aline. Ima Ljudi koji kažu "zašto je rađala u 60. godini" i "ko će da brine o Alini kada je ne bude bilo". Nisam se obazirala, niti se obazirem na takve komentare, niti sam mogla da biram kad ću da zatrudnim, jer je to božja volja i božji dar. Mene je eto, Bog pogledao u šezdesetoj. Moj životni san se ostvario, ja sam ponosna majka i ako ništa drugo, bar sam "pomerila granice" i mnogim ženama dala nadu da za rađanje nikada nije kasno - veli Atifa uz nadu da će joj čitaoci "Vesti" pomoći da plati kiriju i prehrani svoju mezimicu.
Da joj pomognemo
Grad Novi Pazar i mnoge institucije u ovom kraju zaboravili su hrabru Atifu i ogrešili se o nju. Kada se porodila, mnogi su joj čestitali na smelosti obećavajući joj pomoć, a onda su je zaboravili.
- Moramo joj pomoći da se izbori sa svim nedaćama, da plati kiriju i da Alinu izvede na pravi put. Svaki prilog iz dijaspore mnogo će joj značiti - ističe humanitarac i naš saradnik Hido Muratović.
Ohrabruje svakog ko zatraži savet
Atifu često zovu žene iz celog sveta, mahom poreklom sa prostora bivše Jugoslavije i traže savet kako da i u poznim godinama ostanu u drugom stanju i kako da se ostvare kao majke.
- Svima ispričam moj "hod po mukama", ali nikoga ne obeshrabrim i svakom naglasim da se hrabrošću i upornošću, naravno uz savete lekara, može doći do cilja. Za potomstvo, nikada nije kasno - ističe Atifa.
