Zasijala sijalica, rodila se nada
Vapaj samohrane majke troje dece, Slavice Đurić iz Smederevske Palanke, koja je zbog velikog duga, protekla tri meseca bila bez struje i strahovala da joj zbog loših uslova života ne oduzmu decu, daleko se čuo i odjeknuo, posebno među ljudima čije je srce slabo na tuđe nevolje.
Nije prošlo mnogo vremena, a na vrata ove nesrećne porodice pokucala je neizmerna sreća, za koju su zaslužni dobri ljudi. Ne časeći časa jedan anonimni čovek iz Vojvodine da bi pomogao Slavici izdvojio je čak 500.000 dinara (oko 4.250 evra) i uplatio sav dug za struju koji je iznosio preko 3.000 evra.
Deo novca je utrošen za kupovinu vodomera, vlasnički prenos i dug za vodu, a ono što je ostalo kad su namireni svi računi, Slavica je utrošila za kupovinu ogreva, novog šporeta, kao i za najneophodnije namirnice.
U međuvremenu, pomoć je stizala i od dobrih ljudi iz Švajcarske, Nemačke i Australije. Anonimna donatorka iz Ciriha iskoristila je priliku da tokom boravka u otadžbini ode u Smederevsku Palanku, lično upozna Slavicu Đurić i njenu decu i daruje im 200 franaka.
- Kad god poželim nekome da pomognem, ukoliko mi se ukaže prilika, te ljude obiđem i sama. Uverim se da je onako kako su novine pisale, a često zateknem i mnogo goru situaciju. Po pet puta je gore nego što se i može zamisliti. Tako je bilo i kada sam došla u posetu Slavici. Srce se uvek stegne kada vidite u kakvim uslovima ljudi žive, a posebno deca. Pomogla sam koliko sam mogla i potrudila se da posavetujem Slavicu kako dalje, budući da je pred njom još mnogo izazova. Kad bi joj se kuća utoplila i vlaga sredila, tek onda bi mogla da odahne - rekla je našim novinarima donatorka iz Švajcarske koja je poželela da ostane anonimna, a uz "Vesti" je od početka.
Pomoć iz Cirha, stigla i od Sonje Hemi koja je na njenu kućnu adresu uputila 15.000 dinara, a od Jelene Mane iz Nemačke još 100 evra. Posredstvom Redakcije "Vesti" još 100 dolara poslala je Savica Crnogorac iz Sidneja.
- Ne znam ni sama kako da se zahvalim svim divnim ljudima koji su nam priskočili u pomoć, spasili nas i podigli iz najdubljeg ponora kome se kraj nije nazirao. Mnogo dobrih sugrađana nam je takođe pomoglo i da nije bilo toga ne znam kako bismo. Ni sve lepe reči sveta ne mogu da opišu ni delić onoga kako se osećam i šta svima njima želim. Neka im se dobro još boljim vrati, a dobro zdravlje i sreća kroz život da ih prate - rekla je našim novinarima Slavica Đurić.
Golgota Đurića, podsećanja radi, krenula je pre pet godina sa smrću supruga i oca Gorana koji je posle pada sa skele pao u komu, i preminuo posle šest dana. Nije bio kvalifikovan za građevinske poslove, jer je po struci bio bravar, ali kada se firma Goša drumska vozila raspala, bio je primoran da radi bilo šta da se prehrane. Trošna kuća u kojoj Slavica živi sa Urošem (7), Milošem (9) i Tamarom (14) je izvan grada, blizu je šume, nema ni uličnog osvetljenja, a deca pešače po tri do četiri kilometra do škole. Slavica trenutno nema posla. Rado bi radila, ali decu nema ko da pričuva, niti ima na koga da se osloni, budući da joj je majka nepokretna.
Njih četvoro žive od porodične penzije koja iznosi 20.000 dinara (168 evra), ali su deca, i pored teških uslova i siromaštva, za primer i odlični učenici. Smederevska Palanka i centar za socijalni rad, nemaju baš mnogo sluha za Đuriće kojima je u 2017. dodeljena jednokratna pomoć od 8.000 dinara (67 evra), a u ovoj 5.000 dinara (42 evra). Ipak, Slavica je ispunila sve uslove u kući koje joj je Centar za socijalni rad naložio, pa je strah da bi mališani kojima je otac poginuo na gradilištu završili u nekoj hraniteljskoj porodici i bez majke sada zahvaljujući mnogim dobrim ljudima otklonjen.
Ne ponovilo se
- Punih pet godina se sa manje od 170 evra snalazim, borim, pozajmljujem, vraćam. Treba za knjige, odeću, hranu, a u kući se pojavila vlaga. Sada kada imamo struje i kad su računi namireni mnogo se lakše diše. Deci sam kupila i posteljinu, ćebad, jastuke i obuću, jer smo bili i bez toga, pa su mi se sve troje porazbolevali. Ipak, svesna sam da ovim nismo rešili sve naše probleme. Moramo biti oprezni da nam se ovako nešto ponovo ne dogodi. Od toga najviše strahujem, kao i od velike vlage u kući koja se pojavila. Nakon svega što se dogodilo, bilo je i zluradih komentara i neistina koje me bole. Svima njima želim da se nikada ne nađu u mojoj koži - priča Slavica Đurić.
Mora sama
- Imala sam divnog čoveka pored sebe i nadala se da ću s njim gajiti decu i dočekati starost, ali eto... Ostala sam bez njega i pokušavam da, zbog naše dece, idem dalje sama kroz život. Nadam se da ću u skorije vreme i pronaći neki posao, to je jedina sigurnost da nas ponovo ne zadesi neka nevolja - priča ova žena.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
