Laptop za veliku radost
Nakon nekoliko prošlogodišnjih donacija naših čitalaca, koje su joj drastično promenile život, Anđeli Stanić (17), siromašnom đaku-pešaku iz zabitog Cvrnja na Rogozni, ovih dana stigao je još jedan poklon kome se možda najviše obradovala..
Reč je o laptopu koji je ovoj odličnoj učenici Srednje tehničke škole u Novom Pazaru poslao naš redovan čitalac, Žarko Šuvakov iz Solne, okoline Stokholma u Švedskoj. Plemeniti Žarko iskoristio je priliku da oblizak otadžbine iskoristi i u Dopisništvu ostavi ovaj vredan poklon za Anđelu.
- Od dobrih ljudi već sam dobila više od 1.000 evra i odličan mobilni telefon koji mi, osim za telefoniranje, mnogo znači i u nastavi, jer mnogo volim i učim o informacionim tehnologijama. O laptopu sam samo maštala, nisam mogla da ga kupim, mislila sam da ga još dugo neću imati. Mojoj radosti i sreći sada nema kraja. Ne znam kako da se zahvalim mom dobrotvoru Žarku iz Švedske, osim dobrim učenjem i peticama. Želim mu svaku sreću i dobro zdravlje njemu i njegovoj porodici - priča Anđela.
Sa ovom vrednom devojkom, umesto u potkrovlju ambulante u selu Lukare podno Rogozne, gde je sa roditeljima živela jedno vreme, ovog puta sastali smo se u jednom iznajmljenom stanu u novopazarskom naselju Jalija.
Pomoć drugova
Veliku podršku i skromnu pomoć Anđela je dobijala i od učenika i nastavnika Srednje tehničke škole u Novom Pazaru. Oni su više puta sakupljali novac da bi pomogli siromašnoj drugarici. Bilo je i predloga da je svojim donacijama stambeno zbrinu Anđelu i njene roditelje, kako Anđela ne bi pešačila iz udaljenih Lukara do Novog Pazara. Ipak, Stanići su se odlučili za to da budu podstanari, jer novca za bilo šta više nisu imali.
- Nisam više mogla da putujem do Novog Pazara, a morali smo i da napustimo prostorije ambulante u koje smo se, da bih ja mogla da se školujem, bespravno uselili. Pošto se tata Manojlo zaposlio u novopazarskoj Čistoći, gde radi na iznošenju smeća, da i on ne bi putovao, iznajmili smo stan u Novom Pazaru koji plaćamo 100 evra mesečno. Nije nam lako, jer mama Ljilja ne radi, ali su uslovi za život i moje učenje mnogo bolji nego u ambulanti u Lukarima - naglašava Anđela i dodaje:
- Bili smo na izmaku snage. Da nas prošle godine nisu posetili reporter "Vesti" i humanitarac Hido Muratović i da nam nije stigla pomoć dobrih ljudi sa raznih strana sveta, ko zna šta bi bilo sa nama. Verovatno bih batalila školu i sa roditeljima bih ostala u zabitom Cvrnju da se borimo za golo preživljavanje. Hvala svim dobrim ljudima koji su nam pomogli, neka ih Bog čuva!
Na naša pitanja, šta im u ovom trenutku najviše nedostaje, skromne kakve su, isprva nisu htele ni da govore. Tek na naše insistiranje otkrili su nam šta im predstavlja problem koji sami ne mogu da reše.
- Ne bih da kukam. Imam krov nad glavom, nisam gladna, imam da se obujem i da se skromno obučem. Na meni je da se učenjem i radom izborim za bolji život i da jednoga dana pomognem mojim roditeljima koji su sada zbog mene podstanari u Novom Pazaru. Nadam se da će doći vreme kada ću i ja biti u prilici da pomognem ljudima u nevolji - istakla je Anđela.
Njena mama Ljilja, ipak je, uzdržano dodala:
- Dobri ljudi su nas izvadili iz blata. Kupili su nam, kada nam je bilo najteže, mnogo namirnica i najosnovnije pokućstvo, a Anđeli čizme, odeću, telefon, autobuske karte. Sramota nas je i da kažemo, ali jedino nam nedostaje šporet na čvrsto gorivo, smederevac, koji ne možemo da kupimo, jer je 300 evra za nas velika para. Bliži se zima i baš nam je potreban.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
