Sudbonosni susret na putu za Hilandar
Ne postoje slučajni susreti. Svaka osoba koja ušeta u nečiji život je dar, kazna ili ispit. Tako je i jedno putovanje dr Miloja Marjanovića na Hilandar nehotično izrodilo predivnu saradnju Kliničko-bolničkog centra Zemun i opšte bolnice u Pasjanu na jugu Kosova. Potvrđujući time reči sa početka, a to je da je dr Marjanović kao najlepši dar ušetao u živote srpskih lekara u opštini Gnjilane.
- Na putovanju za Hilandar upoznao sam Zorana, kolegu pedijatra sa Kosmeta. Ispričao mi je kako se dole snalaze i da nemaju gotovo nikakva sredstva za rad. Ne pripadaju nijednom sistemu. Zvanično jesu deo zdravstvenog sistema Srbije, ali često do njih ne može da se dođe. Prepušteni su sami sebi. Nažalost, moraju da rade kao da žive u 19. veku. Od sredstava imaju samo slušalice i aparat za pritisak. To je strašno. Tako sam počeo da razmišljam o tome kako bih mogao da im pomognem, i stupio u kontakt sa dr Zoranom Perićem, direktorom Opšte bolnice u Pasjanu - priča dr Marjanović, zamenik direktora zemunske bolnice nakon što je čuo u kakvim uslovima rade njegove kolege u opštini Gnjilane.
Nije mogao da sedi skrštenih ruku, pa je njegovom inicijativom protekle nedelje potpisan ugovor kojim je KBC Zemun otvorio svoja vrata za osoblje bolnice iz Pasjana, kako bi ih obučili za savremenije metode lečenja.
- Našli smo način na koji za početak najviše možemo da im pomognemo, a to je edukacija. Tu će moći da nauče i vide mnoge stvari koje u Pasjanu nemaju prilike. Želimo da ih obučimo i za aparate koje trenutno nemaju, ali nadamo se da će se naći ljudi dobre volje koji će pomoći da se i to nabavi. Moja je ljudska dužnost bila da nađem način da pomognem, jer su ti lekari deo našeg naroda. Oni su moje kolege, deo su istog sistema u kojem i ja radim, samim tim trebalo bi da imaju i iste uslove za rad koje imam i ja - rekao je dr Milojević.
Dr Zoran Perić, ističe da se čak oko 37.000 osiguranika oslanja na tu bolnicu.
- Počeli smo od nule 2015. Iz naših bolnica smo proterani, pa smo bili smešteni po seoskim ambulantama gde smo mogli da organizujemo zdravstvenu zaštitu samo na najprimitivnijem nivou. Sada imamo bolnicu, ali ništa više od toga. Želja nam je da otvorimo interno odeljenje. Ležajeve smo uspeli da obezbedimo zahvaljujući našem narodu iz Švajcarske i Nemačke. Aparate nemamo, nedostaju nam EKG aparati, monitori, defibrilatori, kompjuteri, holteri, CT aparat... - kaže dr Perić.
Kako kaže, sada se snalaze sa onim što imaju i kako mogu, ali ne mogu baš mnogo.
- Imamo ambulante, specijaliste, slušalice... I to je to. Za ozbiljniju dijagnostiku nemamo mnogo mogućnosti. Ne radimo ni osnovne analize. Pacijenti moraju da idu ili u privatne albanske laboratorije koje nisu akreditovane, ili moraju u Vranje. Da bi tamo otišli moraju da pređu 60 kilometara u jednom pravcu i dve administrativne linije. To je veliko maltretiranje - objašnjava dr Perić.
Kako kaže, naši ljudi ne žele da se leče u albanskim zdravstvenim ustanovama.
- Oni imaju najsavremenije aparate, ali Srbi nemaju poverenja. Mi smo na primer endemsko područje za bubrežne bolesti, po glavi stanovnika u Evropi imamo najveći broj ljudi koji idu na dijalizu. Moramo te pacijante da vozimo u Vranje. Zato organizujemo prevoz sanitetskim vozilima koja su prešla i po milion kilometara. Vozilo sa kosovskim tablicama dođe do granice, gde pacijent mora da izađe, peške pređe na drugu stranu, i uđe u drugi sanitet sa srpskim tablicama. Eto šta naš narod mora da doživljava - kaže dr Perić.
Kako ističe, srpski narod će ostati na Kosovu samo ukoliko bude imao najosnovnije uslove.
- Mi želimo da pružimo kvalitetnu zdravstvenu zaštitu. Zato nam ova saradnja sa zemunskom bolnicom mnogo znači. Cilj nam je da nakon edukacije, koju ćemo ovde u Beogradu dobiti, naš narod u opštini Gnjilane oseti boljitak. Obuku će proći kompletno osoblje, od lekara, preko sestara, laboranata i tehničkog osoblja. Ako uspemo da prikupimo i aparate, naša bolnica moći će da učini mnogo više za srpski narod na Kosovu - zaključio je dr Perić.
Kozje mleko umesto dohrane
Tokom 2015. u Opštoj bolnici otvoreno je i porodilište. Samo u 2018. rođeno je čak 140 beba, što je za opštinu Gnjilane veliki broj, a prema rečima direktora bolnice to je znak da srpski narod ima nameru da opstane na Kosovu.
- Često se dešava da nemamo sredstava za rad, što ugrožava i žene koje dolaze kod nas da se porode. Nemamo dovoljno lekova, zaliha krvi... Kada se desi da nemamo dohranu za bebe, dajemo im kozje mleko. Zar je to normalno u 21. veku? Ali moramo da se snalazimo kako znamo - kaže dr Perić.
Lekovi stalan problem
Opšta bolnica u Pasjanima muku muči i sa lekovima.
- Dobavljači lekova su problematični. Njima se ne isplati da dostavljaju lekove na Kosovo, jer moraju da plate 13 odsto dodatnih troškova. Mi šest, sedam meseci nismo dobili lekove. Ljudi moraju da kupuju srpske lekove u albanskim apotekama, uprkos tome što imaju recept. Narod nema drugog izbora, više im se isplati da kupe kod Albanaca nego da putuju 60 kilometara do Vranja da bi dobili lekove na recept - objasnio je dr Perić.
Poziv donatorima
Opštoj bolnici u Pasjanima preko su potrebni aparati kako bi srpski narod na Kosovu imao iste uslove lečenja kao i svi građani Srbije. Ukoliko neko od naših humanih zemljaka želi da pomogne na bilo koji način, može kontaktirati direktora bolnice dr Zorana Perića na brojeve telefona +381 66 976 85 82 i +383 280 742 08. Takođe, na raspolaganju je i redakcija "Vesti".
