U otadžbinu poslali 300.000 evra!
Svaka godišnjica je povod da se osvrnemo na sve ono što smo za proteklih godinu dana postigli, na koliko adresa smo doneli sreću, koliko života podigli iz pepela. Iako je Humanitarni most samo jedna od novinskih rubrika i danas nakon punih 25 godina, predstavlja zaštitni znak "Vesti", a za većinu humanitarnih organizacija još nedostižnu konkurenciju, dok za novine koje imaju slične rubrike, enigmu kako je moguće da naše priče nadžive dan u kome su objavljene i nastave da žive godinama.
Odgovor je jednostavan. Početnu priču, ispisane perom novinara, dopisuju naši verni čitaoci sve dok ona ne dobije srećan završetak. Ugrožene porodice na taj način uvek imaju sa kime bol da podele, kao i ruku prijatelja koja neće dozvoliti da se nađe u bezdanu iz koga izlaz ne vidi. U pisanju ovog osvrta ne možemo izbeći statistiku. Arhiva Humanitarnog mosta beleži da je do sada realizovano preko 2.500 akcija, registrovano oko 7.000 donatora, ne računajući one koji su želeli da ostanu anonimni.
Novčana vrednost dopremljene pomoći procenjuje se na 20 miliona evra, u šta spadaju: novčane donacije, lekovi, medicinski aparati, ortopedska pomagala, garderoba, adaptacije mnogih kuća, adaptacija Stacionara za decu sa autizmom i izgradnja senzorne sobe, kompletna obnova Mlečne kuhinje na Institutu za majku i dete "Dr Vukan Čupić", nabavka šest inkubatora za neonatološko odeljenje GAK Narodni front.
Preko 30 izbegličkih porodica našlo je smeštaj u zavičajnim kućama čitalaca "Vesti" ili im je plaćana kirija, a oko 30 štićenika je uživalo gostoprimstvo donatora za vreme lečenja u inostranstvu.
Za 300 ratne siročadi obezbeđene su stipendije, za trostruko više jednokratna pomoć. Većina je završila srednje škole i zanate, a četvoro fakultete.
Vladimir Mrkajić, izbeglica iz Sarajeva, diplomirao je na Medicinskom fakultetu 2002. i prvi je štićenik Humanitarnog mosta sa akademskim zvanjem. Danka Zoranović završila je postdiplomske studije na Muzičkoj akademiji u Beču. Igrom slučaja, prva akcija vođena je za ranjenike sa ozrenskog ratišta, a prva bolnica kojoj je ekipa "Vesti" otpremila pomoć bila je takođe na prostorima Bosne i Hercegovine, tačnije u Kasindolu.
Takođe, ratna udovica Neda Arnautović sa dva sina iz Konjica prva je dobila krov nad glavom u domu naše čitateljke iz Ciriha u selu Grabovac kod Šapca, dok je prvo dete ispraćeno na operaciju očiju u Belgiju bila beba Dragana Krnjolec iz Foče. To su prve uspešne akcije za koje niko nije mogao ni da nasluti da će i u godinama poratnog siromaštva, Humanitarnim mostom stizati pomoć istim intenzitetom. Tako je i danas, iako postoje razlike.
Trudimo se da pomognemo sve većem broju dece sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, sirotinji koja živi u uslovima nedostojnim čoveka, samohranim roditeljima, ratnim invalidima... Zato nema dana, a da donacija nije stigla iz nekog kutka sveta, gde su naši zemljaci u potrazi za boljim životom svili gnezdo.
Tim novcem kupovani su lekovi, plaćane hirurške intervencije u inostranstvu, hrana, ogrev, odeća, obuća, invalidska pomagala. Upravo ovim melemima, koji su stizali pravo iz srca naših vernih čitalaca, vidane su bolne rane na nesrećnim dušama i rasterivani tamni oblaci beznađa, a pojavila se nada i obnovila vera u ljudskost, dostojanstvo, božju milost i milosrđe.
Nijedan apel bez odgovora
Tokom cele godine nije bilo apela na koji se naši plemeniti čitaoci nisu odazvali. Ne treba zanemariti ni činjenicu da je pomoć stizala i bez upućene molbe, kao nagrada. Razlog tome bile su potresne priče i u drugim rubrikama našeg lista. Najviše donacija stizalo je u vreme velikih praznika, međutim, pomoć je stizala i kada bi praznici uminuli i svi se vratili svakodnevnim obavezama. Nećemo preterati ako kažemo da nije bilo ni jedne akcije Humanitarnog mosta u kojoj nisu prednjačili i čitaoci "Vesti" iz Australije. Zahvaljujući nesebičnoj materijalnoj i moralnoj podršci svih vas, svoj krst uspelo je da iznese oko desetak višečlanih porodica, još više pojedinaca, a mi ćemo za trenutak zastati i osvrnuti se na poneka imena, a vaša dela.
Nevolje Novice Spasića iz Bojnika kod Leskovca, heroja sa Košara, oca sedmoro mališana, koji je ostao u mraku zbog neizmirenog duga za struju, odjeknule su među našim zemljacima poput groma. Za manje od dve nedelje, samo iz Australije Spasićima je stiglo 9.080 dolara, a iz evropskih zemalja oko 3.160 evra.
- Verujte da ne mogu da dođem sebi, niti da poverujem šta se sve dogodilo za tako kratko vreme od kada ste pisali o mukama naše porodice. Telefon nije mirovao. Pozivi su stizali sa svih strana sveta, a ubrzo i pomoć. Za samo nekoliko dana uspeli smo da izmirimo celokupan dug za struju. Svaki razgovor sa tim divnim ljudima iz Nemačke, Austrije, Švajcarske, Australije i Kanade bio je veoma emotivan. Nekad od suza i kratkih jecaja nismo mogli čestito ni da razgovaramo. Kako ja sa njima, tako ni oni sa mnom. Ono što je činjenica to je da su to divni ljudi, velike patriote. Svaku priznanicu i uplatu čuvaću kao uspomenu, ali i ostaviti u amanet deci da vide i znaju kakav narod ipak možemo biti. Svaka čast svima! - rekao je tada Novica Spasić.
Slična sudbina zadesila je i samohranu majku Slavicu Đurić iz Smederevske Palanke koja je zbog velikog duga protekla tri meseca bila bez struje i strahovala da joj zbog loših uslova života ne oduzmu decu. I njen vapaj u pomoć daleko se čuo i odjeknuo, posebno među ljudima čije je srce slabo na tuđe nevolje, pa je Slavici u kratkom roku stiglo skoro 5.000 evra pomoći kako bi se rešila nagomilanih računa koje godinama nije mogla da plati od skromne socijalne pomoći. Zato od skoro i u njenom trošnom domu, opet svetli sijalica, a time i nova nada u bolje dane.
Više od rubrike
U ovom osvrtu nismo naveli ime nijednog donatora, nadimak ili pseudonim. Ovog puta ispoštovali smo stav većine sadržan u odgovoru na naše pitanje o imenu i prezimenu: "Zar je to važno". Bićemo dosledni i nećemo napisati ni ime donatora iz Filingena, koji je samo za KBC Zemun izdvojio čak 40.000 evra, a još 5.000 evra izdvojio je za štićenike Humanitarnog mosta, među kojima je najviše bolesne dece. To je u ovoj godini ujedno bila i najveća pojedinačna donacija pristigla putem Humanitarnog mosta. Baš kao i donatora iz Bad Filbela koji svake godine daruje 5.000 evra samo sa željom da njegova pomoć stigne svima onima kojima je najpotrebnija. Udruženim snagama zemljaka, stizalo je i do 15.000 dolara.
Svakako, pomoć je stizala sa svih strana, sve trase bile su ispunjene. Onom prvosagrađenom, evropskom, samo u novcu, tokom ove godine stiglo je preko 210.000 evra. Nešto mlađom trasom, koja kreće sa američkog kontinenta stiglo je preko 15.000 kanadskih dolara. Iako su Srbi iz Australije najmlađi su u Humanitarnom mostu i nisu učestvovali u postavljanju njegovog kamena temeljca, sagradili su slavoluk na kome se i ove godine uzdiže suma blizu 100.000 dolara. Ograničeni prostorom, ovde moramo zastati. Ali, pre toga još jednom ćemo sa punom odgovornošću podvući da je Humanitarni most nadrastao jednu novinsku rubriku i izrastao u instituciju koja, za razliku od mnogih registrovanih humanitarnih organizacija nije beležila ni stagnaciju ni padove.
Krov nad glavom za nekoliko porodica
Jedanaestočlanoj porodici Golubović iz Popovca kod Paraćina novčanom podrškom omogućen je krov nad glavom, u kome deca ne gladuju i mogu neometano da se školuju. Slično je i sa šestočlanom porodicom siromašnog Sokola Bulića iz Svračića kod Tutina, kojima su dobri ljudi potpuno renovirali trošni dom bez vode i kupatila. Novi krov nad glavom dočekala je i šestočlana porodica Bandović iz Gradca kod Sjenice, iako se još nisu uselili, jer još nemaju dovoljno novca za unutrašnje radove, ali nadaju se da će do jeseni naredne godine i oni uživati u toplini pravog doma, a ne straćare u blatu koja svakog trena može da se sruši. Dobili su Bandovići i kravu koja ih može prehraniti, pa njihovoj sreći nema kraja. Novu kuću, kompletno opremljenu dobila je i samohrana majka Munevera Bećirović, baš kao i Vuka Barbu iz Mramorka kod Kovina, porodica Čalaković iz Drage kod Tutina, starina Radoslav Maričić iz Gornje Rovine, porodica Safeta Kučevića u Banovici na Pešteru...
Deca uvek u srcu
Teško bolesni mališani koji su morali hitno na lečenje u inostranstvo su, takođe, bili u fokusu dobrih ljudi, iako pojedina deca, na ogromnu žalost, nisu uspela da izbore bitku za zdravlje. Ima i onih pred kojima je put do konačnog cilja neizvestan, poput jednogodišnjeg Aleksandra Gajića iz Zvornika, Helene Sekulić iz Gornje Slatine, Nikole Pavlovića iz Aranđelovca...
Zbrinuti do proleća
Osmočlana porodica Bošković iz sela Zvečka kraj Obrenovca, takođe je dobila vrednu pomoć zahvaljujući čemu je rešila neke od gorućih problema poput dugova za struju, ogreva, namirnica i lekova... Siromašnim bakama sa Rogozne, Peštera i Golije, Kati Bašić, Stani Minić, Miljojki Aksentijević i Kimeti Grišević, koje su bez ikog svog, obezbeđeno je dovoljno namirnica, ogreva, lekova i drugih potrepština kako bi izgurale zimu do proleća. Naši humani čitaoci život su produžili i nesrećnoj i bolesnoj Radi Simić iz Šapca, koja živi od samo 20 evra koliko joj ostane kad joj se od penzije oduzmu dugovanja za komunalije. Siroče iz Banjaluke, mali Aleksa Bogdanović, zahvaljujući dobrim ljudima tako je možda prvi put za svojih šest godina osetio draž praznika, da bude u toploj prostoriji bez bojazni da li će baka, njegova rođaka i on imati dovoljno hrane.
Pomoć samohranim roditeljima
Posebnu pažnju naši humani zemljaci usmerili su na samohrane roditelje, koji su i sami lošeg zdravstvenog stanja i često nemoćni da sami privređuju i prehrane decu, poput Sanje Bartok iz Gudurice kraj Vršca, koja mora da othrani šestoro mališana, zatim Tanje Radonjić iz sela Kotraža, koja i sama invalid brine o autističnom sinu, nezaposlenoj samohranoj majci Slađani Stanković iz Leskovca, kojoj punih pet godina stiže redovna mesečna pomoć od koje ona i njen sin žive. U mislima dobrih ljudi bila je i Mihrija Murić iz sela Stup kod Rožaja, koja radi i kao drvoseča ne bi li prehranila sebe i sinove. Pomoć je stizala i jednom samohranom ocu, Draganu Obreniću i njegovom sinu Marku iz Čačka, koga je majka napustila odmah po rođenju.
Praznici kakvi treba da budu
Za božićne i vaskršnje praznike nisu zaboravljeni ni mališani koji se leče od malignih oboljenja, ali ni Prihvatilište za decu. Ima i srednjoškolaca koji svakog meseca dobijaju stipendije i tako već dve godine unazad, čime je i njima omogućeno da praznike dočekaju sa velikom radošću. Kosovo, otvorena srpska rana, bilo je i ove godine mesto gde se slivala pomoć naših zemljaka, mahom za pomoć narodnim kuhinjama koje podmiruju potrebe preko 2.000 duša, a posebno pred praznovanje.
