Bolest i nemaština jedini saputnici
Naš verni čitalac i učesnik u mnogim akcijama Humanitarnog mosta, Žarko Suvakov iz Švedske, i ovog puta mislio je na nemoćnu penzionerku iz Šapca. U pitanju je Rada Simić kojoj je na kućnu adresu uputio dar od 3.000 dinara, znajući da je ova bolesna i siromašna žena sasvim sama i da nema na koga da se osloni.
Pre desetak godina obolela je od karcinoma bešike, koji se kasnije proširio na ostale unutrašnje organe. Zbog toga joj je bešika odstranjena, kao i reproduktivni organi, a na stomak joj je izvedena stoma. Pored toga ima brojne druge zdravstvene probleme sa kičmom, ali i sa visokim šećerom. Vest o donaciji, Rada je podelila sa nama, poželevši da se svom dobročinitelju od srca zahvali.
- Proteklog meseca sam nekoliko dana bila u bolnici, jer mi se stanje pogoršalo. Šećer mi je veoma visok, a uz sve druge bolesti koje imam, to je veliki problem. Iako sam sada na kućnom lečenju, ništa mi bolje nije. Kragnu moram stalno da nosim, jednostavno ne ide na bolje. Iskreno, ne znam koliko ću dugo ovde biti. Trpim jake bolove. Pomoć koja mi je stigla od divnog Žarka velikog srca, olakšala mi je makar malo muke sa kojima živim - rekla je Rada i dodala:
- Svojim dobrotvorima želim svako dobro i da ih prate zdravlje i sreća. Znači mi svaki dinar u ovoj teškoj situaciji u kojoj živim. Zdravlje mi je veoma narušeno, finansijska situacija je katastrofalna... Da nema "Vesti" ne bi ni mene bilo, ne bih mogla mesec da preživim.
Istina je da se i Radini računi konstantno gomilaju, a ona nema načina da sve plati.
- Poslednjih godinu dana pregurala sam samo zahvaljujući donacijama vaših čitalaca. Lekove uglavnom ne kupujem, iako su mi neophodni. Kada mi pretekne nešto novca, što je veoma retko, onda kupim lekove i nešto hrane. Većinu para koje dobijem dajem na račune. Tako živim kako umem i znam, što često i ne može da se nazove životom već pukim preživljavanjem. Dokle ću, to zna samo onaj gore - kaže nesrećna žena.
Svaki novi dan koji dočeka, kaže, doživljava kao nagradu, jer pored toliko problema koji su je pritisli sa svih strana, pita se kako je i dalje živa.
- Još sanjam dan kada ću živeti mirno i bez bolova. Samo želim da malo spokojnije proživim ovo malo što mi je preostalo. Da se rešim dugova za komunalije, da ne strahujem da li ću imati šta da jedem i da mogu da priuštim sebi lekove. Ovo sada nije život - kroz suze konstatuje ponovo Rada.
Život sa 20 evra mesečno
Penzija Rade Simić iznosi svega 110 evra, a kada joj se od toga oduzmu rate za dugovanje za struju i grejanje, njoj ostaje svega 20 evra da se snađe kako ume i zna. Živi u socijalnom stanu koji je dobila od opštine, a hrani se u narodnoj kuhinji. Kako kaže, zahvalna je na svakom obroku koji dobija, iako je ta hrana često prezačinjena, što joj, s obzirom na zdravstvene tegobe, smeta. Da se žali ni ne pomišlja, jer bez toga ne bi izdržala ni dan.
