U nebo gledaju i strepe
Mada je u Raškoj oblasti i u jugozapadnoj Srbiji još relativno toplo i ništa ne nagoveštava skori dolazak zime, starice Stana Minić (80) iz zabitog Dragočeva i Miljojka Aksentijević (82) iz siromašnog Žunjevića na Rogozni i Kata Bašić (75) iz udaljenog Svilanova na Goliji svakodnevno gledaju u nebo. Strepe od prvog hladnog talasa i pitaju se hoće li pasti sneg i kako će prezimiti zimu. Sve tri muči ista muka: žive same, nemaju nikoga svoga, nemaju ni dinara u kući, a samim tim i zimu čekaju bez ogreva, zaliha hrane i najneophodnijih lekova.
- Baš sam zabrinuta. Ostalo je još malo toplih dana, a ja u kući nemam ničeg što će mi trebati tokom zime. Nedostaju mi ogrev, brašno, ulje, šećer, kafa, sredstva za higijenu. Nemam ni potrebne lekove, niti znam kako da ih nabavim, poslednji put u Novom Pazaru sam bila pre 20 godina. Da nije dobrih komšija iz susednih sela koji mi povremeno donesu hleb i nešto od hrane, skapala bih od gladi - žali se starica Stana Minić iz zabitog Dragočeva na Rogozni.
Poslednjih godina preživljavala je delom i donacijama naših čitalaca i to sa velikom zahvalnošću je istakla:
- Ove godine dobila sam 100 evra, i to mi je mnogo značilo. Nadam se da će mi dobri ljudi pomoći da nekako preguram i ovu zimu, unapred se zahvaljujem za svaku donaciju. Trenutno u kući imam samo pet-šest kilograma brašna, nekoliko jaja i pola litra mleka - priča baka Stana, kojoj su trošna brvnara, dve kokoške i mačak sva pokretna i nepokretna imovina koju poseduje.
Sa sličnim nevoljama suočava se i Miljojka Aksentijević iz takođe zabitog sela Žunjevići. Ona se najviše boji blokade puteva i života u samoći koji nekad traje mesecima. Ove godine ima i brigu više: njen kućerak počeo je da se urušava i preti opasnost da joj se sruši na glavu dok spava.
- Nas usamljenih starica sa Rogozne, Golije i Peštera dobri ljudi obično se sete pred svaku zimu i pomažu nam da, uprkos što smo same, stare i u bespuću, nekako doguramo do proleća. Nadamo se da će nam pomoći i ove jeseni da dočekamo bar još jedno leto. Svaka donacija meni će biti zlata vredna. Posebno mi nedostaju lekovi za išijas i reumu i najneophodnije namirnice - ističe baka Miljojka.
Na pomoć čitalaca "Vesti" najduže čeka starica Kata Bašić iz Svilanova na Goliji koja duže od godinu dana nije dobila nikakvu pomoć.
- Ni sama ne znam kako uopšte preživljavam u ovoj divljini. Nikakva primanja nemam, povremeno, kad sam zdrava, berem šipurak i kleku i tako zaradim za hleb i struju. Nažalost, ovog leta bolest mi nije dozvolila da bilo šta spremim za zimu, a nedostaje mi sve: ogrev, hrana, lekovi, sredstva za higijenu. Nadam se u pomoć komšija iz susednih sela, koji su mi i do sada pomagali i naravno dobrih ljudi širom sveta koji su me nekoliko puta izvačili iz najvećih nevolja - ističe baka Kata.
Bez lekara više od decenije
Staricu Stanu Minić lekar je poslednji put pregledao pre 12 godina. Bio je to vojni lekar koji je jednog vikenda obilazio stare na Rogozni. Prepisao joj je mnogo lekova i zakazao dodatne preglede i snimanja u Novom Pazaru na koje baka nije otišla, jer za taksi (autobus ne dolazi na Rogoznu) nije imala novca. Kad napadaju kiše i naveju snegovi, ne pomaže ni taksi, jer je put do Dragočeva obično neprohodan.
- Lekove mi tada kupuje poštar Rade Joković, koji mi je tokom zime jedina veza sa svetom - priča starica.
Ni Miljojka dugo nije srela lekara, više puta trpela je užasne bolove, a nije mogla da ode u udaljeni Novi Pazar. Slično je i sa Katom Bašić koju je lekar u Novom Pazaru poslednji put pregledao pre 10 godina.
- Sam Bog mi pomaže. Budem bolesna, pa se nekako oporavim. Ne daj Bože da padnem na postelju - jada se baka Kata Bašić.
