Marići ipak nisu sami
Deo donacije od 300 evra Boška Vukića uskoro u rukama bolesnih blizanaca koji muke muče sa golom egzistencijom.
Potresna ispovest braće Marić iz Ribara kod Loznice, koja su zajedno ratovala, zajedno proživela torturu u hrvatskom zatvoru, zajedno ranjavana, a na kraju zajedno i obolela, privukla je veliku pažnju naših čitalaca. Posebno zato što su saznali da 45-godišnji blizanci Predrag i Nenad Marić, mesečno izdvajaju po 30.000 dinara za lekove za sebe i svoju polupokretnu majku Dostu (71), a od države ukupno dobijaju tek 18.000 dinara.
O onim običnim, životnim problemima ne smeju ni da razmišljaju, a moraju. Nedavno su morali da prave novu septičku jamu. Iako su im u tome, u materijalu i radnoj snazi pomogli nekadašnji saborci i prijatelji, ipak ima stvari koje moraju sami da obezbede, a sve u Srbiji košta.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Da bi rešili ovaj gorući problem, pobrinuo se Boško Vukić, filantrop iz nemačkog gradića Filingena. Na preporuku "Vesti" odlučio je da braći Marić pomogne barem za te osnovne stvari i donira 300 evra. Za Mariće, priznaju, to je kao dar s neba.
- Od srca zahvaljujemo i molimo se Bogu za ovog plemenitog čoveka. Teško je kada spoznaš da si u najboljim godinama, a zapravo potpuno nesposoban za život. Da nam je ostalo barem malo snage, nas dvojica bi sami sve uradili, pa tako smo sve i radili do 2015. dok se nismo razboleli. Za septičku jamu Legenda nam je pomogao sa 100 evra, a nekako moramo da nađemo još 50 ili 100 evra da bismo dali vodoinstalateru i radnicima koji bi nam postavili cevi i sve stavili u funkciju.
Ovaj novac je bukvalno dar sa neba, s kojim ćemo ne samo to platiti, već istog trenutka i vratiti neke dugove za lekove. Hvala bogu, ima dobrih ljudi, pa i te lekove uzimamo na recku. Platimo kada imamo - pričaju ova braća, bez pravih reči kojima bi izrazili zahvalnost za dobijenu donaciju.
Bolest napala mišiće
Kako su im doktori objasnili, braća Marić boluju od hronične senzomotorne poluneurologopatije.
- To su takozvane udružene bolesti koji su prouzrokovane oboljenjem nerava. Bolest je napala nervna vlakna i mišiće i doktori su nam rekli da su bolovi koje osećamo slični onima koje osećaju onkološki bolesnici, a to su specifična grčenja svih mišića.
Sve to prati i povišen nivo šećera u krvi, zbog čega smo obojica dijabetičari. Ne dao bog nikome, pa ni najvećem dušmaninu - pričaju Marići.
Životna priča ratnika koji su u najboljim godinama ostali bez snage, raznežila je naše čitaoce kao ma koja druga. Rodom iz Livna, žive u kućerku u selu Ribare između Šapca i Loznice, sa bolesnom, 71-godišnjom majkom Dostom isključivo od pomoći svojih nekadašnjih saboraca i ljudi dobre volje. Kada pričaju o svojim dugovima, vidi se da je to teret koji ih iznutra jede. Tek na insistiranje, saznajemo da je reč o samo 600 evra.
- Deo je za vodoinstalatera, deo ide mojoj kćerki Mariji, a ostalo što dugujemo za lekove i hranu. Trebalo bi para i da odemo do lekara do Šapca ili Beograda, ali o tome ne razmišljamo. Prioritet nam je da majku vodimo kod hematologa na kontrolu i kod kardiologa. Dva puta je već bila prebacivana na poluintenzivnu negu u bolnici u Šapcu - navode braća Marić.
