Ponovo u bespuću
Kiše i bujice potpuno su odnele odranije loš i jedva prohodan zemljani put do zabitog sela Troštice u podnožju planine Golije gde sa majkom Rosom (65) i sestrom Marinom (36) jedva sastavlja kraj sa krajem Miloš Jovanović (39), teško oboleli ratnik sa Košara. Pošto je jedina veza sa magistralnim putem Novi Pazar - Sjenica potpuno prekinuta, Miloš, Rosa i Marina su već danima "odsečeni od sveta".
Do njihove kuće koju su dobri ljudi iz cele Srbije i dijaspore prošle godine izgradili, kupili aparate za domaćinstvo i najneophodniji nameštaj, ne može se ni terenskim vozilom. A kako trenutno stoje stvari, u blokadi će ostati sve do jeseni, možda i tokom iduće zime.
- Kuću smo, hvala Bogu, dobili i uselili se prošle jeseni, presrećni smo i do neba zahvalni svima koji su nam pomogli. Naš život znatno se promenio nabolje, ali nevolje s putem su ostale.
Da bismo otišli do Novog Pazara moramo da gazimo blato do kolena, a džak brašna da nosimo na leđima. Pošto je i majka Rosa teško bolesna (operisana od karcinoma), a i sestra Marina, koja je jedina bila zdrava, ima problema sa kičmom, baš smo u nevolji - priča Miloš i naglašava da se još nada pomoći Vojske Srbije.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Prošlog leta Vojska je poslala mašine da poprave put do Troštica, zbog čega su se Miloš, Rosa i Marina nadali da će ga i nasuti, međutim, imali su nesreću da se ključna mašina (buldožer) pokvari, pa je cela ekipa morala da ode neobavljena posla.
- Humanitarac Hido Muratović i neke komšije sa traktorima leti su dolazili do naše kuće i dopremali nam šta nam je najpotrebnije, sada je i to nemoguće. Brinemo kako ćemo preživeti u bespuću, ali se i nadamo da će pripadnici Vojske ponovo doći. Zaslužio sam da nam izravnaju kilometar-dva puta, naspu šutom, izvaljaju ili bar dobro ugaze kamionom, to bi nam drastično olakšalo život - kaže Miloš.
Objašnjava da i dalje ima mnogo problema sa zdravljem što je posledica teških trauma koje je preživeo dok se kao golobradi mladić na srpsko-albanskoj granici hrabro borio protiv albanskih diverzanata i ubačenih NATO-specijalaca.
Zbog hormonalnih, metaboličkih i psihičkih poremećaja sa 80 ugojio se na 160 kilograma, teško se kreće, ne može ništa da radi, noću se budi mokar od znoja, često sanja poginule i ranjene drugove.
- Da nije bilo medija, dobrih ljudi (posebno Miloševih ratnih drugova) i čitalaca "Vesti" iz celog sveta, mi bismo i dalje živeli "kao u štali", a Miloš ne bi imao nikakve uslove za lečenje i oporavak - kaže Miloševa sestra Marina i dodaje:
- Za 17 godina, koliko je prošlo od rata na Kosovu, država, Vojska i opština Novi Pazar nam nisu ničim pomogle. Miloš dugo nije imao ni zdravstvenu knjižicu, pa smo od naše muke i sirotinje plaćali lekarske preglede i lekove.
Tek prošlog leta stigla nam je prva pomoć, više simbolična. Ne znam kako će mladi ljudi, dok gledaju kako se država odnosi prema Milošu i njegovim saborcima, koji su krv prolivali za ovu zemlju, ponovo, ako bude zatrebalo, ustati da brane Srbiju.
Malo do cilja
Poznati humanitarac i saradnik "Vesti" Hido Muratović, koji je mnogo pomogao porodici Jovanović, kaže da se nakon izgradnje kuće i useljenja Milošev život znatno poboljšao.
- Ipak, ostalo je još da se kuća omalteriše, postavi fasada i sazida trem ispred ulaznih vrata. Za to će nam biti potrebno još oko 700 evra. Pokušaćemo da ih obezbedimo, računamo i na pomoć čitalaca "Vesti".
Što se puta tiče, bez pomoći opštine, Vojske i države problem je nerešiv. Apelovaćemo na nadležene da tokom leta pomognu Milošu i njegovoj porodici, ako apeli ne urode plodom, na jesen ćemo videti šta nam je činiti - ističe Muratović.
