Ono što činimo za druge - ostaje doveka

Kada čoveku uzmeš kuću, uzmi mu i srce! Kada čovek izgubi taj mali zaklon ispod neba, izgubio je sve. Kako je to ostati bez doma, zna samo onaj ko je iskusio to na sopstvenoj koži. Nažalost, to zna i naš plemeniti zemljak iz Australije, 32-godišnji Miodrag Mili Damjanac, koji je rekao zbogom Mostaru davne 1998, da bi danas kao nastavnik na Koledžu za turizam i ugostiteljstvo u Sidneju uspešno okončao s radnim kolegama akciju prikupljanja novčane pomoći žrtvama poplava u Srbiji i RS.

ODonatorsko veče: Miodrag Damjanac i njegove kolege

 

Suma od 1.200 australijskih dolara raspoređena je na četiri postradale porodice: po 300 AUD pripalo je Sonji i Milenku Mudriniću iz Prijedora, roditeljima troje dece, sedmočlanoj familiji Ivana Vlajića iz Smederevske Palanke, u čijem domaćinstvu živi beba Anđelija, porodici Maksima Vukovića iz Lončara, selo Donji Žabari u RS i prvoj obrenovačkoj bebi, malom Lavu Nešiću, odnosno njegovim roditeljima Obrenovčanima, majci Borki i ocu Marku.

Kako je proteklo uručivanje priloga porodici Mudrinić sa troje mališana, koji su u poplavama ostali skoro golih zidova u staroj prizemnoj kući u prijedorskom naselju Tukovi, opisala je ekipa "Vesti" koja je zatekla majku Sonju sa dvoje mlađe dece kod kuće, dok je najstariji šestogodišnji sin još bio kod bake na Manjači, a muž Milenko je radio kod brata.

Uselili se u kuću: Sonja Mudrinić sa decom

- Hvala ovom dobrom čoveku što je baš nas odabrao da nam pomogne jer ima mnogo ljudi unesrećenih ovim poplavama. Mi smo nekako uspeli, koliko-toliko, isušiti prostorije, okrečiti, skinuti parket i polepiti pločice. Za radove i materijal smo se zadužili, ali smo se ipak uselili ponovo u kuću. Osposobili smo kuhinju i dnevni boravak, a od majke sam dovela ovo dvoje manje dece. Od novca iz Sidneja kupićemo mališanima krevete u njihovoj sobi, ako šta preostane dobro će doći za vraćanje dugova - kaže Sonja kojoj je trenutno najvažnije da su deca zdrava i da su opet na okupu.

Prilogu od 300 AUD posebno se obradovao Mostarac Maksim Vuković, avio-limar i nekadašnji radnik Soko Mostara, koji se iz hercegovačkog krša tokom ratnih godina preselio u RS, u Donje Žabare sa suprugom i dva sina Nemanjom i Nikolom, od 15 i 17 godina starosti. Kada smo mu javili na telefon: 00387 65 934459 da će mu zemljak Damjanac poslati posredstvom Beoeksporta iz sidnejskog Liverpula 300 AUD ili oko 500 KM, odgovorio je kao iz topa: "Izvukao sam glavni zgoditak na lotou, a eto nisam čak ni uplatio listić... Nije zbog para, već zbog toga što dar stiže od Mostarca... Bežao sam od jedne nevolje, a sad me potopila Sava... Čudni su putevi Gospodnji ", vedrog duha kaže Vuković.

I novo ognjište poplavljeno: Porodica Vuković

 

Zahvaljujemo se Miodragu Damjancu koji je na kraju akcije bio i srećan ali i nesrećan što iznos nije bio veći, uz poruku da će "ono što činimo za sebe nestati zajedno sa nama, a ono što činimo za druge - ostati doveka". I zapamtite, "ne daje onaj koji ima, nego onaj koji želi".

Dva puta pod vodom Uručenje: Ivan Vlajić u "Vestima" Na mejl donatora iz Sidneja stiglo je i pisamce zahvale: "Poštovani Miodraže, ovim putem bih želeo da vam se zahvalim za novčanu pomoć. Puno vam hvala, svaki dinar mi znači za sređivanje kuće i kupovinu namirnica. Pozdrav, Ivan Vlajić, Smederevska Palanka..." Da podsetimo, Ivan automehaničar bez posla, bio je primoran da se sa suprugom, majkom, bakom, sestrom Milicom, zetom i njihovom bebom Anđelijom smesti u potkrovlje kuće. Voda je u donjem delu njihove kuće ostavila pustoš. I to drugi put - za poslednjih 15 godina. "Prvi put nas je bujica uništila 1999. i sada ponovo", kaže ovaj 31-godišnjak koji je u "Vestima" preuzeo 300 AUD.