Zalog za lakše sutra
Kakav je osećaj kada neko živi u mraku zbog isključene električne energije proistekle od 13.000 dinara duga, koji je narastao na 54.000 dinara (oko 500 evra), najbolje zna Milan Radojičić, invalid bez obe noge iz Gornjeg Milanovca.
Ovaj nesrećni čovek prikovan za invalidska kolica, svetlost dana ugleda samo onda kada mu neko od malo preostalih prijatelja izvede iz stana. Mrak je svuda i svakome mrak, ali, kaže za "Vesti" Milan Radojičić, mrak u kojem on živi je još tamniji, još crnji.
- Nekada, kada sam bio zdrav i dobar radnik kuća mi je bila puna komšija, rođaka, prijatelja sa kojima sam delio sve, dobro i zlo. Međutim, od kada mi se dogodila ta nesreća, kada sam zbog banalne povrede izgubio obe noge i od kada sam u kolicima vrata stana su mi stalno otvorena, ali malo je onih koji ulaze kroz ta vrata, da me obiđu i da mi bar na nekoliko minuta posvete pažnju. Od svih prijatelja, komšija i rođaka uz mene su ostala samo dvojica drugara, koji mi ponekad pomažu da izađem iz stana i da me izvedu na sunce. Tek kada mi se dogodila nesreća koja me je prikovala za invalidska kolica, shvatio sam da su mnoga od tih brojnih prijateljstava bila lažna i zato mi se ovaj moj mrak u kojem živim čini još crnjim. No, da se živi mora, pa makar i uz svetlost sveća i svetlost ulične rasvete koja mi kroz prozor ulazi u stan - objašnjava Milan Radojičić.
Čeka na svetlo kao ozebao Sunce
- Ukoliko budem uspeo da isplatim dug za struju, uz televizor će mi dani nekako biti lakši. Gledao bih bar šta se dešava u zemlji i svetu, a ovako, uz svetlost sveće, ne znam da li mi je mi je noć duža od dana. Ponavljam, život kojim živim zaista ne bih poželeo ni najgorem neprijatelju. Takvu sudbinu niko ne zaslužuje. Nadam se da će i meni jednog dana da "svane", pa koliko poživim - kaže Milan Radojičić, koji živi od male invalidske penzije.
Ipak, i dalje mu nikako nije jasno kako su njemu, invalidu, električari Elektrodistibucije isključili struju i odneli strujomer zbog duga od 13.000 dinara, ali ne i novokomponovanim tajkunima koji za potrošenu struju duguju milione.
Ovih dana, međutim, Milanu se vraća vera u ljude i sve je ubeđeniji da će uskoro isplatiti dug i da će mu ponovo biti priključena struja i to zahvaljujući čitaocima "Vesti".
- Pre nekoliko dana primio sam 250 dolara od Ane iz Kanbere u Australiji, a sada mi je stigla i pošiljka od Ljubice Vukomanović iz Beča koja mi je poslala 100 evra. Eto, već sam na pola puta da rešim problem sa strujom, da više ne živim kao pustinjak bez struje i od zore do mraka. U ovakvim situacijama teško je pronaći prave reči zahvalnosti tim dobrim dušama, koje moju muku doživljavaju kao svoju. Ali, gore, na nebu, sigurno ima neki poseban lenjir kojim se meri svako dobro koje u životu činimo i kod onoga ko drži taj lenjir nema protekcije. Svakom prema onome kako je zaslužio, a Ani i Ljubici će sigurno zbog mnogih dobrih dela život proteći u zdravlju i blagostanju što i zaslužuju - reči su Milana Radojičića, invalida koji i dalje leže i budi se uz svetlost sveća.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Ekipa "Vesti" u potpunosti se slaže sa razmišljanjem invalida Milana.
I te kako svesni činjenice da je zahvaljujući humanosti mnogih naših čitalaca iz celog sveta, među njima Ane i Ljubice Vukomanović, pomoć bolesnima, siromašnima, ostavljenima, starima i nemoćnima u proteklih dve i po decenije pomogla da reše svoje životne probleme ili da im život učine podnošljivijim.
