Za petrolejku, baterije i sveće
Ništa se od oktobra prošle godine, od naše poslednje posete zaseoku Janturine na Pešteru, "zaturenom" na granici Srbije i Crne Gore, nije promenilo u životu Darka (46) i Svetlane (38) Jelić i njihovih šestoro mališana: Mića (15), Miloša (13), Marka (10), Marjana (7), Marije (2) i Marijane (2). Za ovu siromašnu i mučeničku porodicu vreme kao da je stalo.
Još su u totalnom bespuću, bez vode, bez svetla, a samo po deci, starijoj za pola godine i za jedan razred, vidi se da život ne stoji i ipak ide dalje. Ovog puta u Janturine smo se zaputili da bi Jelićima, prinuđenim da žive kao u srednjem veku, uručili donacije čitalaca "Vesti". Dobrotvor Milenko Šipka iz Oberordorfa poslao im je 50 franaka, a isto toliko dolara iz Amerike, sa Floride, stiglo im je od Ksenije Milanović.
- Mada je zime bila relativno blaga, jedva smo je pregurali. Za godinu dana nijednom niko iz naše kuće nije bio u Sjenici, retko ko nas posećuje jer smo Bogu iza leđa. Nemamo struju, nemamo ni televizor, pa i ne znamo šta se događa u našoj opštini, Srbiji i svetu. Da nije tranzistora, bili bismo potpuno odsečeni od sveta - žali se glava porodice Darko Jelić.
Naglašava da njegova porodica ne gladuje jer ima stoke, ali da u svemu drugom oskudeva.
I dalje ista priča
U opštini Sjenica kažu da za elektrifikaciju porodice Jelić nemaju para, da je to posao EPS-a i da su spremni da svojom mehanizacijom pomognu kopanje ležišta za električne stubove. U EPS-u, opet druga priča, a to je da se kuća porodice Jelić nalazi samoj granici Srbije i Crne Gore i da navodno zbog toga ne mogu da reše ovaj problem. Porodica Jelić redovno glasa u selu Crvsko (opština Sjenica) i plaća porez Republici Srbiji.
- Sve bismo lako izdržali samo da svetla imamo. Duša me zaboli kad vidim kako moji sinovi Mićo, Miloš, Marko i Marjan pišu domaće zadatke uz svetlo petrolejke ili sveće. Posle napornog pešačenja do škole u udaljenom selu Crvsko, smrznuti i iscrpljeni, uče naprežući se da po mraku vide svesku i slova. Oni još ne znaju šta je televizor i crtani film, žalost jedna, eto, to smo doživeli od naše opštine Sjenica i države Srbije - jada se Darko.
Uprkos svim obećanjima i intervenciji premijerke Ane Brnabić, zasad nema naznaka da će njena porodica uskoro dobiti svetlo.
Po vodu konjima do bunara
- U kući nemamo vodu. Leti je nemamo ni ispred kuće (na konjima je donosimo u buradima sa udaljenih bunara), pa sam prinuđena da veš, posuđe i sve ostalo perem na minus 30 stepeni. Da imamo struju, nekako bismo kupili veš mašinu, život bi mi bio upola lakši - kaže Svetlana Jelić.
- Mi nismo puka sirotinja i ne gladujemo, ali nemamo ni mogućnosti da nešto zaradimo i sami dovedemo struju. Ovde živimo, odnosno preživljavamo, od danas do sutra, nadajući se da će biti bolje. Godine prolaze, deca odrastaju, a nama sve gore. Zato nam je svaka pomoć dragocena. Donacije koje smo dobili odmah smo potrošiti u prodavnici u Crvskom i Barama, snabdeli smo se gasom-petrolejom (za lampe), baterijama (za baterijske lampe i tranzistor) i svećama. Kupili smo deci po majicu i pokoji slatkiš. Hvala do neba dobrim ljudima koji nas nisu zaboravili, koji se povremeno sete naših muka i pošalju nam pomoć. Želimo im dobro zdravlje, dug život i svaku sreću u životu. Na nama je da se borimo, da se ne predajemo i da čekamo bolje dane, nadajući se da će ipak doći. I da hoćemo, mi nemamo kud da odemo, a za decu, kad porastu i ako ovde ostane sve ovamo mučno i jadno, videćemo - poručuje Svetlana Jelić, koja u mraku, nemaštini i muci odgaja "četiri vojnika" i dve slatke devojčice.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
