Ratni veterani iz Ribara kod Šapca: Nevoljama nikad kraja
Životna priča braće Marić, ratnika koji više nisu sposobni za život, mada moraju da brinu i o bolesnoj majci i detetu jednog od njih, izazivala je veliku pažnju naših čitalaca.
Marići su zahvaljujući novčanoj podršci naših humanih zemljaka uspeli da reše mnoge muke, o čemu smo pisali, međutim, njihovim nevoljama nije kraj.
- Pre svega hvala do nebesa, svim plemenitim čitaocima "Vesti" koji su nam prethodno pomogli, jer smo zahvlaljujući njihovoj dobroj volji i srcu vratili dugove, a Nenad je kćerki Mariji poslao alimentaciju. Do pre koji mesec nismo ni verovali da je tako nešto moguće. Mislili smo da se čuda ne dešavaju i da smo zaboravljeni od svih, ali uz božju pomoć i pomoć "Vesti", vidimo da još ima dosta dobrih ljudi koji znaju šta je teška ljudska sudbina i patnja kad se nema - priča Predrag Marić.
Njegov brat blizanac Nenad proteklih dana bio je mahom angažovan oko dogovora sa radnicima za završetak septičke jame, zato što se stara izlila.
Problem i ogrev
Marići imaju problem i kako obezbediti novac za predstojeću zimu. Leto je po pravilu deo godine kad se nabavlja jeftinije drvo za ogrev, ali prodavce ne zanima tuđa muka, već samo novac.
- Prošlu zimu smo se više smrzavali, nego ogrejali, ali na sreću nije ni bila hladna zima. Ni brat ni ja se ne usuđujemo da vidimo prognozu za ovu godinu. Biće kako biti mora - pričaju Nenad i Predrag.
- Zahvaljujući donacijama iz Amerike i Nemačke, isplatili smo sve radnike i sav materijal, stavili cevi i zatrpali kanal. Kupili smo i materijal za tri metra ograde s prednje i 12 metara ograde sa zadnje strane kuće, jer od pasa lutalica nismo mogli da živimo. Za nas i nekako, ali se plašimo kad majka izađe, zato što jedva hoda, a ti kučići su sve agresivniji. Sve to je završeno, ali naše muke nisu gotove. Problem nam predstavljaju lekovi koje gotovo punu šaku pijemo svaki dan, ali i pregledi koje moramo da obavimo privatno - iskreno će Marići.
Oboleli od hronične senzomotorne poluneurologopatije - bolesti koja napada nervni sistem i izaziva nekontrolisana trzanja mišića na telu, braća Marić nisu sposobna za rad, a brinu i o 71- godišnjoj majci Dosti.
Samo za lekove mesečno treba da izdvoje oko 30.000 dinara, a primaju tek oko 18.000 dinara socijalne pomoći. Dok su imali snage radili su i zarađivali. Od tog novca su i kupili kuću u Ribarima, jer su izbegli iz Glamoča.
Nemaju staž za penziju
Braća Marić trenutno žive od ljudi dobre volje, koji znaju šta je neimanje i žele da pomognu. Rešenje bi možda bilo da dobiju penziju, ali nemaju ni dana radnog staža zbog rada na crno, zato ukoliko neko od naših humanih čitalaca želi da pomogne Marićima, može stupiti sa njima u kontakt putem telefona na broj: 00381 64 226 24 58 i dogovoriti se oko načina slanja i dostave pomoći. Njihova adresa je: Nemanjina 128, selo Ribari, 15310 Šabac. Naravno, na usluzi je kao i uvek Redakcija "Vesti".
Međutim, kuća u kojoj su, propada, a oni nisu u mogućnosti da je obnove. Pre nekoliko godina su rešili, u to vreme akutni problem, loših vrata i prozora, ali u međuvremenu je otišao i krov, pa kad je kiša jednako kaplje i unutra, kao napolju.
- To nam je, što nam je. Iz ove kože se ne može. Trenutno nam je najvažnije da imamo za lekove, lečenje i preglede, zato se i dalje nadamo da će nam neko pomoći. Ni za ovo nismo verovali da će biti, pa se, eto, obistinilo - kažu na kraju braća Marić.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
