Nisu ostavljeni na cedilu
Nove nevolje u kojima se našla porodica Slobodana Bandovića iz sela Gradac kod Sjenice i samohrana majka Mihrija Murić iz Stupa kod Rožaja, već su odjeknule među našim humanim čitaocima. Kao i mnogo puta ranije, dobri ljudi iz dijaspore odmah su reagovali. Neki su već poslali pomoć, neki su zvali i najavili svoje donacije, a Novopazarac na radu u Nemačkoj, koji želi da ostane anoniman, lično je posetio porodicu Bandović, uručio 100 evra, garderobu, obuću i slatkiše za mališane. Još 50 evra Bandovićima je stiglo od Zorana Dokmanovića iz okoline Beča u Austriji.
- Zaprepašćen sam teškom situacijom koja je snašla Slobodana, njegovu suprugu Stanku i njihove sinove Stefana (8), Radišu (6) i Petra (3). Sa njima u istoj kući živi i Slobodanova majka Marija. Uslovi u kojima žive su najblaže rečeno - užasni. Radujem se što sam ih posetio, ali sam i tužan zbog svega što sam video. Njihov kućerak svakog trenutka može da se sruši, a da njihova nevolja bude još veća, mali Radiša teško govori, ima probleme i sa sluhom, a nedavno je i operisan, jer je rođen sa anomalijom na mošnicama. Kad se vratim u Nemačku pokušaću da animiram još nekoliko mojih prijatelja da im pomognemo - kaže ovaj dobrotvor i naglašava:
- Žalosno je sve ovo što se događa Bandovićima, ali i još mnogim porodicama u novopazarskom kraju i celoj Srbiji. Ne znam zašto opština Sjenica i država Srbija na sve ovo ćute i ne reaguju. Stalno kukaju kako se Srbija prazni i kako je natalitet loš, a tamo gde ima dece, ona neće da pomognu.
Bandovići su bili i više nego prijatno obradovani posetom i darovima.
- Hvala ovom dobrom čoveku, prevalio je dug put da bi nam pomogao i ohrabrio nas. Neka ga Bog čuva i sreća neka prati njegovu porodicu. Hvala i drugom dobrotvoru Zoranu iz Austrije. Radiša je operisan i uspešno se oporavlja, ali problemi sa govorom i sluhom ostaju. Krajem maja ponovo odlazimo u Beograd na skener i magnetnu rezonancu. Tek posle ovih analiza i na osnovu snimaka, lekari će odlučiti šta dalje da se radi. Najnovije donacije čuvaćemo za put u Beograd i boravak u prestonici - kaže Slobodan.
Džak na leđa, pa u planinu
Kad napadaju veliki snegovi ili kiše raskaljaju seoske puteve do Stupa se ne može ni terenskim vozilom. Mihrija je tada prinuđena da od graničnog prelaza Dračenovac (između Srbije i Crne Gore) džak brašna kilometrima uzbrdo nosi na leđima.
- Ništa mi to nije teško, samo kad mogu da kupim brašno. Dešava se da odnesem jedan džak, pa se pešice ponovo vratim do asfalta i natovarim drugi. U poslednje vreme brašno nam često svojim terenskim vozilom donese humanitarac Hido Muratović i tako mi olakša život. Obično se potrudim da pre prvih snegova bar to nabavim za celu zimu, ali i to bude teško, jer je za veće zalihe potrebno više novca - iskreno će Mihrija.
Njegova porodica, podsećanja radi, živi u udžerici sklepanoj od betonskih blokova, blata, pleha i najlona i nemaju nikakva primanja. Preživljavaju kad Slobodana neko angažuje da kopa, tovari ugalj ili cepa drva... Nažalost, ni ovih poslova nema stalno, pa je prinuđen da se zimi, kad je najteže zaraditi dinar, pozajmljuje da bi deci kupio hleb. Zbog nemaštine i stalne borbe za preživljavanje, mali Radiša nije na vreme vođen lekaru, pa će njegovo lečenje biti otežano, ipak roditelji se nadaju da će progovoriti i da će vremenom biti kao i druga deca. Na sličnim mukama godinama je i Mihrija Murić iz planinskog sela Stup u opštini Rožaje. Ona je duže od decenije sama brinula o teško bolesnom suprugu Abdulahu, koji je preminuo prošlog leta, kao i sinovima Ernesu i Enesu. Veliku pomoć pružali su joj čitaoci "Vesti" i to uvek kada bi ostala bez dinara i brašna u kući. Hrabra Mihrija, sada samohrana majka jednog srednjoškolca i jednog osnovca, i dalje bije tešku bitku za golo preživljavanje i ne predaje se. Radi sve, pa i najteže poslove da bi starijem Ernesu (16) platila sobicu u Rožajama i autobus mlađem Enesu (14) do škole u Baću.
Kuća samo san
Porodici Bandović sada je najvažnije da pomogne malom Radiši koga čeka duže lečenje. Mada žive u uslovima nedostojnim čoveka, kuća im je sada u drugom planu.
- Ako se ukaže prilika, ako se pojave donatori, pokušaćemo bar da im renoviramo ovo što sada nazivaju kućom. Jedna soba sa kupatilom rešila bi sve njihove probleme - ističe humanitarac iz Novog Pazara Hido Muratović.
Jedan je od najboljih drvoseča i kosača u kraju, ali ni za nju često mesecima nema posla, pa je primorana (samo kad je situacija baš alarmantna) da zatraži pomoć. Na Mihrijin vapaj koji smo objavili pre desetak dana odmah su reagovali Ana iz Kanbere u Australiji, koja je poslala 200 dolara, i Nuradin Škrijelj iz Švajcarske, koji je poslao 50 franaka.
- Prvo ću da se snabdem brašnom, uljem, šećerom i drugim najneophodnijim namirnicama. Napraviću male zalihe bar za mesec-dva, a ostatak ću utrošiti za knjige, odeću, put do škole i doručak sinovima za vreme školskog odmora. Hvala svima koji me razumeju i pomažu. Bez pomoći dobrih ljudi, a naročito čitalaca "Vesti" ne bismo opstali u ovoj pustinji. Svim našim dobrotvorima dugujemo zahvalnost do kraja života. Stalno se molimo za njih, njihovu sreću i zdravlje - ističe Mihrija.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
