Nema više pešačenja do škole
Kada se protekle nedelje u "Vestima" pojavila priča o 16-godišnjoj Anđeli Stanić iz zabitog sela Cvrnje na Rogozni koja sa ocem Manojlom i majkom Ljiljom privremeno stanuje u potkrovlju ambulante u selu Lukare, često gladuje i do škole u Novom Pazaru pešači i po 15 kilometara, srca naših zemljaka zakucala su brže.
Stoga ne čudi što je nekoliko naših čitalaca iz Nemačke, Danske, Švedske, Austrije i drugih zemalja zvalo našu Redakciju i raspitivalo se kako da pomogne ovoj siromašnoj devojčici, odličnom đaku Srednje tehničke škole.
Neki su Anđeli pomoć poslali istoga dana, neki su je lično obišli, a neki će, ako je suditi obećanjima, to učiniti narednih dana.
Čim su saznali za Anđeline nevolje i dileme: da li kupiti burek za doručak, pa potom satima pešačiti do udaljenog sela ili novac sačuvati za autobusku kartu, u njen skromni i privremeni dom u Lukarima pohitali su novopazarski dobrotvori i pratioci mnogih naših humanitarnih akcija Hido Muratović i bračni par Mirsad i Naida Rebronja.
Pošto Anđela i njeni roditelji u kući nisu imali ni dinara, niti najneophodnije namirnice, Hido Muratović im je poneo "prvu pomoć" u prehrambenim proizvodima, mnogo odeće i 100 evra.
Od Mirsada i Naide Rebronje, poznatih novopazarskih proizvođača obuće, devojčica i njeni roditelji dobili su "za početak", više pari obuće i 100 evra.
Naš čitalac Mirko iz Berlina želeo je da lično čuje Anđelu, čim su završili razgovor u poštu u Lukarima stiglo je njegovih 200 evra.
Reporteru "Vesti" prethodno je rekao da ga je ganula priča o Anđeli, jer je i sam dok je bio dečak dugo pešačio do škole. Vrednu donaciju poslao je i Edvin Pepić iz Austrije.
On je Anđeli uplatio 150 evra sa molbom da odmah kupi višemesečnu kartu za autobus što je ona i učinila, pa je pešačenje sada prošlost. Još 50 evra stiglo joj je od Novopazarca Damira Đekića.
Baš nam se ne da...
Na molbu više dobrih ljudi iz ovog kraja, a u želji da pomogne ovoj siromašnoj porodici, rukovodstvo novopazarskog JKP Čistoća angažovalo je nedavno Anđelinog oca Manojla da radi na iznošenju smeća u Novom Pazaru. Na žalost, već trećeg dana kontejner je nezgodno zakačio Manojla i polomio mu ruku koja je trenutno u gipsu, pa mu sledi višemesečna rehabilitacija što će biti dodatni problem za porodicu...
- Baš nam se ne da... Računali smo da će i Manojlo zaraditi po koji dinar, a evo ispade ni od toga ništa, samo nova glavobolja - žali se Anđelina majka Ljilja.
- Sad imam i za autobus i za doručak i više nemam dilemu da li kupiti burek ili novac čuvati za autobusku kartu. I moji roditelji su dobili najneophodnije namirnice, pa me kući uvek čeka ručak. Imam pristojnu odeću i obuću, nadam se i mobilnom telefonu koji mi je potreban na časovima engleskog i informatike koju učim. Kupiću i deo knjiga i školskog pribora koji su mi nedostajali - priča Anđela i moli nas da prenesemo zahvalnost do neba svima koji su joj pomogli i koji su je zvali, a potom dodaje:
- Još ne znamo da li ćemo ostati u potkrovlju ambulante u Lukarima ili ćemo morati da se vratimo u naše zabito selo Cvrnje. Posećivali su nas i neki ljudi iz opštine i doneli nam paket sa hranom, mnogo bi nam značilo kada bi dobili bar na privremeno korišćenje neku sobicu u Novom Pazaru ili okolini. U svakom slučaju, zahvaljujući najviše "Vestima", naš život se znatno poboljšao, hvala vam dobri, ljudi ma gde da ste! Uz najbolje želje svim dobročiniteljima koji su imali sluha i za njene muke, Anđela poručuje i obećava da će biti još bolji đak.
A svi plemeniti čitaoci koji žele da pomognu Anđeli, mogu stupiti u kontakt sa njenom porodicom putem telefona na broj: 00381 64 017 05 18 i dogovoriti se oko načina slanja pomoći.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
