Anđelinoj sreći nema kraja
Naši čitaoci s raznih meridijana, od Amerike do Australije, a i dobri ljudi iz Novog Pazara i okoline, maksimalno su podržali 16-godišnju Anđelu Stanić iz zabitog sela Cvrnje na Rogozni.
Ona je sve do polovine februara pešačila od sela Lukare u podnožju planine (gde se njena porodica privremeno smestila u potkrovlju lokalne ambulante) do Srednje tehničke škole u Novom Pazaru, gde je učenica prvog razreda informatike.
Podsećanja radi, Anđela je zbog toga često morala da bira između dugog pešačenja ili doručka jer njeni siromašni roditelji Manojlo i Ljilja nisu mogli da joj obezbede jedno od ta dva.
Sada je sve to prošlost.
- Kupila sam autobusku kartu do kraja školske godine, imam za doručak, Mirsad Rebronja i Hido Muratović doneli su mi mnogo nove obuće i odeće, moji roditelji su dobili neophodne namirnice, dobila sam i mobilni telefon, vredan 150 evra, koji su mi kupili bratstvo i prijatelji manastira Đurđevi stupovi i koji mi mnogo znači u kontaktima sa roditeljima, ali i u učenju informatike jer kompjuter još nemam - pričala nam je Anđela dok je u našem novopazarskom Dopisništvu, zajedno sa ocem Manojlom, preuzimala najnovije donacije čitalaca "Vesti".
Od porodice Stević iz Minhena Anđeli je stiglo 540 evra, od Tihomira i Marka Stojanovića iz Bajerna 100 evra, Branko i Damjanka Đurđević iz Sidneja poslali su joj 300 australijskih dolara, Slobodan - Bob Nedeljković, takođe iz Sidneja, još 100 dolara, a jedna dobra baka iz Perta 50 dolara. Od S. L. iz Švajcarske, koji joj drugi put šalje pomoć, stiglo je još 50 evra, od Šemsa iz Danske 100 evra, a od anonimnog donatora iz Švedske i njegove porodice još 1.000 kruna (oko 100 evra).
- Naš život se promenio za 180 stepeni, nisam ni slutila da će nas, nakon samo jedne priče u "Vestima", podržati ovoliko dobrih ljudi. Mojoj sreći nema kraja! Sad sita idem u školu, više ne pešačim, osmeh se vratio na moje i lica mojih roditelja koji su mislili da smo u bezizlaznoj situaciji i da nam nema spasa. Divim se svim mojim dobrotvorima, volela bih da ih sve zagrlim i poljubim. Nisam ni sanjala da po svetu ima toliko dobrih i humanih ljudi. Ne znam da li ću im se ikada odužiti i da li je to uopšte moguće, želim samo da im poručim da su me usrećili i učinili jedno dobro delo. Na meni je da budem dobar đak i da ih nikada i nipošto ne razočaram - priča ova bistra i prepametna devojčica.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Ističe da je njena porodica, uz sve što je kupila, od donacija sakupila oko 1.400 evra.
- Čuvamo novac "za život" jer ni tata, ni mama ne rade. Tata je nedavno dobio privremeni posao u novopazarskoj Gradskoj čistoći, radio je na iznošenju smeća, ali je imao peh da mu već petog dana kontejner polomi ruku. Čeka ga još jedna operacija i duga rehabilitacija. U Cvrnje nam, sem leti dok sam na raspustu, nema povratka, a ni života jer je selo danima odsečeno od sveta kad sneg naveje ili bujice odnesu puteve - žali se Anđela, a njen tata Manojlo Stanić dodaje:
- Zbog Anđele i njenog školovanja sišli smo sa planine u neizvesnost. Trenutno smo podstanari u zgradi ambulante u Lukarima podno Rogozne gde nemamo vodu i kupatilo, a pošto prostor nije naš, ne smemo ništa ni da renoviramo. Srećni smo što nas nisu izbacili. Do kraja školske godine imaćemo krov nad glavom, a za kasnije ćemo videti.
Cilj trajno zbrinjavanje
Direktor, profesori i učenici Srednje tehničke škole, takođe, žele da pomognu Anđeli i njenoj porodici. U toku je prikupljanje pomoći, a njihova ideja je da Anđeli i njenim roditeljima iznajme neki stan u gradu.
- Hvala im! Za sada nam je najsigurnije u Lukarima. Od čega bismo plaćali stan kad potrošimo donacije? Bratstvo manastira Đurđevi stupovi predložilo nam je da u mestu Mitrova Reka u Deževskoj dolini, uz asfaltni put, kupimo stariju kuću i sedam ari placa za šta je potrebno 6.000 evra. To su velike pare i za sada samo pusta želja i jedna od ideja za naše trajnije zbrinjavanje. Videćemo koliko će nam pomoći stići pošto su još mnogi su zvali i interesovali se da nam pomognu, pa ćemo odlučiti šta da činimo. Sve ćemo uraditi za našu Anđelu. Želimo da jednoga dana završi fakultet, ima svoju platu i pomaže drugima u nevolji - naglašava Manojlo Stanić.
Stipendija
Anđela bi najviše volela kad bi se pojavio neko ko bi joj stipendijom ili na neki sličan način pomogao da zavši srednju školu. Već je bilo nekoliko poziva i takvih predloga, a u narednom periodu znaće da li će, pored svega što je dobila, dobiti i stipendiju.
Dirljivo pismo iz Bajerna
Koliko je Anđelina sudbina dirnula zemljake, možda se to najbolje razume iz pisma našeg čitaoca Tihomira Stojanovića iz Bajerna, koji je ovoj devojčici uputio dar od 100 evra.
"Ruke mi drhte dok ovo pišem, jer sve što ti preživljavaš i borbu kroz život vodiš sa svojih 16 godina doživeo sam i ja. Neću dugo da pišem jer sam kao samohrani otac mnogo toga preživeo. Idemo sad ka veseloj strani.
Čika Tihomir sa sinom Markom šalje ti 100 evra da ti malo radosti donese, ali veruj mi da ćemo ponovo pomoći. Molimo sve ljude koji mogu da pomognu jer se u tebi možda rađa doktor, profesor ili nešto drugo veliko.
Mnogo pozdrava od Tihija i Marka, tebi i tvojim roditeljima."
