Na udaru sudbine i severca
Staniša Milošević iz Vranja je samohrani otac troje dece. Već 42 godine živi teškim životom i ne žali se. Smatra da je mučeništvo dar od Boga i da će poštenim i smernim ponašanjem umilostiviti Svevišnjeg da pogleda njegovu porodicu. Njihove želje su skromne: da imaju svakog dana hleba, da se obuku, da im bude toplo, da žive i raduju se svakom novom svitanju.
Reporteri "Vesti" otišli su na periferiju Vranja, gde u tesnom zemljanom sokaku žive Miloševići. Kuća je vremešna, sagrađena početkom 70-ih godina prošlog veka. Na njoj se vidi materijal kojim je Stanišin pokojni otac Tomislav gradio, zarađujući kao rudar: betonski blok, nepečene i pečene cigle. Stolarija propala, duva severac kroz kuću. Tu je i kupatilo koje se raspada i sobica gde se tavanica nakrivila i preti da se uruši.
POZIV DONATORIMA
Ukoliko želite da pomognete porodici Milošević, možete ih kontaktirati putem telefona: +38165/5357124. Takođe, na raspolaganju je i redakcija "Vesti".
Dočekuju nas Staniša i deca. Miloš je učenik trećeg razreda Srednje šumarske škole u Surdulici. Na nogama mu gumeni opanci. Nema ništa drugo da obuje. Jedine patike koje ima čuva za odlazak u školu. Kašlje neprestano, pa je nekoliko dana izostajao s časova. Uskoro se vraća u Surdulicu, gde živi u internatu. Džeparac nema. Za njega je to pusti san, ali se ne buni. Nema ni mobilni telefon, kao ni njegove sestre.
- Kad nema za njih, šta će meni? Ali, nije to važno. Kad dopusti Bog, imaćemo - sležući ramenima kaže skromni Miloš.
Uz staru sudoperu zatičemo najmlađu Nataliju, učenicu šestog razreda osnovne škole, s promrzlim i pomodrelim ručicama dok pere sudove. Ona je trenutno zadužena za poslove u kući.
Njena starija sestra Sandra, učenica prvog razreda Srednje hemijske škole u Vranju, uči pored šporeta. Kasnije joj se pridružuje i Natalija. Bez obzira na sve životne poteškoće, škola je na prvom mestu i svi su dobri đaci.
- Kad bih imala onu najeftiniju mašinu za pranje suđa, da me ruke ne bole od studi - jada se mala Natalija čije kestenjaste okice isijavaju nekom božanstvenom energijom.
Sestra Sandra dodaje da im nedostaje mnogo toga.
- Kupatilo nam propada, ali najbitnije nam je da imamo da se pristojno obučemo, da kupimo obuću jer nam promrzoše noge, da imamo svaki dan toplo jelo u tanjiru - požalila se Sandra.
Staniša ih gleda sitnim, žmirkavim očima i pazi da ne pokaže osećanja, slabost... On ne radi nigde. Šumski je radnik, pa kako kaže, kad ga pozovu, od aprila do oktobra, uputi se na planine i u šume. Tamo ga čekaju seča, izvlačenje i utovar ogrevnog drveta za dnevnicu, za hleb deci.
S tugom govori da je njega i decu napustila supruga i majka pre 11 godina, kada je Natalija imala samo 12 meseci.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- Ne želimo da pričamo o njoj. Ako se nije setila da pita za nas punih 11 godina i ne znamo gde se nalazi, onda to nije majka i ne treba nam. Mi smo nju otpisali - kažu uglas Miloš, Sandra i Natalija.
Brine ih neizvesnost, šta će biti sutra, a o daljoj budućnosti i ne razmišljaju. Muke ih pritisle, ali ih osmeh ne napušta.
- Nismo ništa Gospodu zgrešili, valjda će biti bolje - kažu deca.
Bakina smrt uzdrmala decu
Na zidu kuće još uvek sveža umrlica.
- Umrla je moja majka početkom novembra prošle godine. Deca su bila vezana za nju. Imala je i neku crkavicu od penzije, pa im je pružala koliko god je mogla. Umrla je jadnica, a ja još ne mogu da podmirim troškove oko sahrane i podušja - kaže Staniša.
Rastajemo se u nadi da će naći svoje mesto pod suncem, pa i ovim januarskim zubatim.
- Što mora biće, borićemo se svakog dana da nam, makar, malo bude bolje. Ne gubimo nadu, deca su puna života, a ona su meni sve, velika radost i nada da će imati srećniji život od mog - kaže Staniša na rastanku.
Prozeblo sunce, skriva se iza niskim crepova i nanosi stud. Uzdišu Miloševići, uzdišemo mi, nadamo se i jedni i drugi boljitku.
Rupe na krovu i duši
U jednoj sobi je dotrajali patos, a u ostalima beton. Plafoni su od trske koja je propala. Kad padne kiša, curi na sve strane. Tada se unose kante i mole se pred ikonom Bogorodice da stane kiša. Rupe su svuda i miriše na memlu. Deca održavaju čistoću koliko mogu. U sobi gde je šporet svi spavaju. Samo Sandra ode u drugu hladnu prostoriju jer je pretesno. Tamo i uči kad se nagomila gradivo.
