Dobri ljudi menjaju zlu sudbinu
Ovih dana radost je ponovo, po ko zna koji put, zakucala na vrata tri poznate porodice u Raškoj oblasti i na severu Crne Gore. Opet su se radovali stari znanci i štićenici mnogih naših čitalaca: siromašni i bolesni ratnik sa Košara Miloš Jovanović iz sela Troštice kod Novog Pazara kome je stiglo 120 evra od anonimnog donatora iz Ofenbaha, Mihrija Murić, samohrana majka iz zabitog Stupa kod Rožaja, koju je obradovao Srećko Teofilović iz Salcburga, i odlični đak pešak iz Vučinića kod Novog Pazara Nikola Matković, kojem je redovna dobrotvorka Rajka Tarlać iz Sidneja uputila 150 AUD.
Marina Jovanović, sestra Miloša Jovanovića, hrabrog ratnika sa Košara, došla je u Novi Pazar da umesto svog brata od novinara "Vesti" i humanitarca Hida Muratovića, koji joj je obezbedio i najpotrebnije namirnice, preuzme donaciju od 120 evra. Miloša punih 17 godina, prema njenim rečima, uprkos teškoj bolesti, niko u Novom Pazaru, a ni u državi Srbiji nije hteo ni pogleda, a kamoli da mu pomogne.
- Od kraja novembra, kada smo se uselili u novu kuću, koju su nam najvećim delom sagradili čitaoci "Vesti" i koju još nismo potpuno završili (nije priključena struja), niko nam se nije javljao, niti smo dobili bilo kakav prilog. Nismo se ni ljutili jer su nam dobri ljudi već pomogli da preživimo u našoj sirotinji i bedi, obukli nas i obuli, kupili Milošu lekove i sagradili nam krov nad glavom. Naš život iz korena se promenio, još će se menjati nabolje kad se u kuću konačno svi uselimo - kaže Marina.
Diploma inženjera kao san
Nikolu Matkovića, đaka pešaka iz podgolijskog sela Vučinići, sada učenika Srednje tehničke škole u Novom Pazaru, obradovao je dar iz Australije. Nikolu smo našli na času informatike, koju najviše voli i zbog koje je upisao ovu školu.
Dečak je puka sirotinja. S ocem Slavomirom i majkom Jevrosimom živi u trošnom kućerku sa zemljanim podom. Satima pešači do škole i ređa samo petice.
- Hvala baka Rajki, mnogo me je obradovala, platiću autobusku kartu za deo puta do škole, kupiću patike, a roditelje ću obradovati najneophodnijim namirnicama. Mojoj dobrotvorki i svima koji su mi poslednjih godina slali pomoć odužiću se dobrim ocenama i primernim vladanjem. Želim da postanem pre svega dobar čovek, a potom i dobar inženjer informatike - poručuje Nikola.
Ona ističe da se posle teksta u "Vestima" širom sveta čulo za Miloševu muku.
- Moj brat je hrabro branio Srbiju tamo gde je bilo najteže i gde se ginulo, a kad se vratio sa Košara, teško je oboleo. Jedno vreme nije imao ni zdravstvenu knjižicu, niti je mogao da se leči. Majka Rosa je operisala karcinom dojke, nismo imali ni za hleb, a kamoli za negu i lečenje. Na sreću, sada je sve mnogo bolje. Miloš već spava u novoj kući, kad uključimo struju, svi ćemo biti zajedno. Nadamo se da će Miloševi ratni drugovi doći da završe još neke sitnice na instalaciji, očekujemo da će i vojska održati obećanje i popraviti nam put do sela - priča Marina Jovanović.
Zahvalila se beskrajno dobrom čoveku koji je poslao donaciju.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- Neka ga Bog čuva i sreća prati, u kući nismo imali ni dinara, prilog ćemo potrošiti za kupovinu najpotrebnijih lekova za Miloša i za majku Rosu - ističe Marina.
Po donaciju je u Novi Pazar došla i Mihrija Murić, samohrana majka Ernesa i Enesa Murića iz zabitog sela Stup u opštini Rožaje, sakrivenog u planinskim vrletima na granici Srbije i Crne Gore.
- Hvala mu do neba, neka je živ, zdrav i srećan. Prikupljamo novac za još jednu kravu, pa nam je svaki evro zlata vredan. Želja nam je da jednog dana imamo dve krave i bar pet koza i da živimo od proizvodnje sira - veli hrabra i uporna Mihrija i zahvaljuje svima koji su koji poslednjih godina pomogli.
