Naš život je borba neprestana
Da nikada nije sama i da joj pomoć dobrih ljudi uvek stigne u pravom trenutku uverila se Mihrija Murić (35), samohrana majka iz sela Stup kod Rožaja, i ovih dana kad su joj uručene nove donacije čitalaca "Vesti" iz Australije, Kanade i Švedske.
Nije bilo lako doći do Mihrije i njenih sinova Ernesa (15) i Enesa (13) jer je kaljavi put do vrha planine Belege i sela Stup gotovo neprohodan.
Iako nam je na raspolaganju bilo i terensko vozilo humanitarca Hida Muratovića, nije se moglo baš do kuće, pa su Mihrija i njeni sinovi deo donacije morali da prenesu i na leđima.
- Nije mi nikakav problem da džak brašna nosim kilometrima, a kamoli nekoliko stotina metara. Navikla sam se na muku. Dešavalo se da usred zime, po mrazu i vejavici, brašno na leđima nosim čak od graničnog prelaza Dračenovac do mog sela Stup, koje je na 1.700 metara nadmorske visine. Pošalje Hido iz Novog Pazara autobusom, a ja napravim po nekoliko tura i sva srećna što smo brašno i druge namirnice dobili. Sad je malo lakše jer su Ernes i Enes ojačali, pa mogu da mi pomognu - priča Mihrija.
Ovog puta pomoć ovoj hrabroj majci i njenim sinovima poslali su dobrotvorka Dušanka Ašić iz Toronta (10.000 dinara), Dijana iz Melburna (100 australijskih dolara) i Aleksandra iz Švedske (100 evra).
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Od humanitarca Hida Muratovića i dobrih ljudi koji prate njegove akcije Mihrija je dobila brašno, odeću i obuću u vrednosti još 60 evra.
Dečaci su se posebno obradovali novim čizmama i jaknama koje će im mnogo značiti tokom pešačenja do škole.
- Da nam nije pomoći čitalaca "Vesti" i Hida Muratovića, teško da bi preživeli u ovoj pustinji. Dobri ljudi pomagali su mi godinama da, osim o deci, brinem i o znatno starijem i teško bolesnom suprugu Abdulahu, koji je preminuo početkom oktobra ove godine. Kupovali su nam lekove i pelene za Abdulaha, slali namirnice, odeću, obuću, novac za struju. Kupili su nam kravu, kozu i motornu testeru. Malo nam je lakše, ali naš život je i dalje jedna velika borba za golo preživljavanje i opstanak - naglašava Mihrija. Moli nas da se do neba zahvalimo Dušanki, Dijani i Aleksandri, da im poželimo srećne predstojeće praznike i svu sreću ovoga sveta.
- Pošto smo od Hida dobili brašno, namirnice, čizme i jakne, dobijeni novac ćemo iskoristiti da starijem Ernesu, koji u Rožajama pohađa prvi razred Srednje tehničke škole, platim kiriju za sobicu koju sam mu iznajmila. Biće mu i za autobusku kartu do Rožaja, za burek i pokoju kiflu. Mlađi Enes je učenik sedmog razreda osnovne škole u Baću. Dugo pešači, mahom sam, jer druge dece nema. Najbliži komšija nam je na udaljenosti kilometar i po, a "gosti" su nam često srne, divlje svinje, lisice i vukovi - objašnjava nam svoj život na planini Mihrija Murić.
Odličan drvoseča
Mihrija je u celom kraju poznata kao dobar drvoseča. Motornom testerom, kupljenom od naših čitalaca, sama i bez straha obara i najveće bukve. Ponekad dnevno spremi i po 10 kubika ogrevnog drveta.
- Ništa mi nije strano i nikakvog posla se ne libim. Da sam u gradu, bilo bi za mene mnogo posla. Ovde, na planini nema šta da se radi, niti ima šanse da se nešto ozbiljnije zaradi. Možda se neka prilika ukaže na proleće. Do tada, ostaje nam da se nadamo pomoći dobrih ljudi - ističe Mihrija.
