Obradovao se nenadanim poklonom
Siromašnom đaku pešaku iz zabitog zaseoka Đonlije, na Goliji, 13-godišnjem Stefanu Pendiću, koji svakodnevno do škole "Sveti Sava" u udaljenim Šaronjama prepešači po 15 kilometara, stigla je još jedna donacija iz daleke Australije.
Ovog puta, upornog i hrabrog dečaka sa opustele planine, koji do škole, mahom kroz šumu, pešači sam, jer u selu više nema nijednog deteta, obradovala je naša čitateljka Morana iz Sidneja koja mu je, uz pismo podrške, poslala i 100 australijskih dolara. Svojom, kako ističe, skromnom donacijom, naša čitateljka želela je da pomogne Stefanu i njegovoj siromašnoj porodici da lakše prebrode obično surovu planinsku zimu.
- Baš nam se okrenulo na radost. Osim stipendije koju nam redovno šalje dobrotvor O. V. iz Sidneja i posebne donacije koju smo nedavno dobili za popravku Stefanovih zuba, u kratkom periodu stiglo nam je, od dobrotvorke Morane, još za nas velikih 100 dolara, koje ćemo potrošiti čim uskoro siđemo u Novi Pazar, uglavnom za Stefanovu toplu odeću i obuću - priča mališanova majka Rada i moli nas da Morani iz Sidneja prenesemo najlepše želje i veliku zahvalnost.
Da nije dobrih ljudi, poput O. V, Morane i drugih, a najviše ih je iz daleke Australije, ne zna kako bi opstali u Đonlijama i na Goliji i da li bi Stefan uopšte išao u školu.
Bojazan od nevremena
Prema Stefanovim rečima, zimi tokom pešačenja povremeno ima bliske susrete sa divljim svinjama, vukovima i drugim zverima, ali se ničega ne plaši jer uvek ima po jednog vernog "izviđača". Do prošle godine je to bio pas Žućko, a sada je to lovački ker Džoni.
- Više se bojim grmljavine, snežnih nanosa ili prevelikog mraza. Uvek strahujem da me sneg ne zatrpa i da se ne smrznem u smetovima. Kad je veliko nevreme, do škole me obično prati tata Vladan, dok sam ja na časovima on čeka u seoskoj prodavnici, a kad se završi škola zajedno krećemo kući, često stignemo po mraku. Mnogo mi znači mobilni telefon koji su mi kupili čitaoci "Vesti". Moji roditelji sada uvek znaju gde sam i ako je potrebno kreću mi u susret. Nevolja je jedino što na planini nema svuda signala - iskreno će Stefan.
- Nemamo nikakvih prihoda, za opštinu i državu odavno ne postojimo. Suprug Vladan ne radi, stariji sin Srđan je gluvonem. Dobri ljudi nam pomažu da opstanemo i školujemo Stefana, hvala im do neba, neka im Bog da sve najbolje - poručuje Rada, a Stefan dodaje:
- Prilikom poslednjeg "boravka" u Novom Pazaru video sam jednu lepu nepromočivu jaknu koju tada nismo mogli da kupimo. Možda sada bude moja. Dobro sam se pripremio za snegove i mrazeve, ali još jedna topla jakna puno će mi značiti, jer često pešačim po kiši i vejavici. Biću i dalje dobar đak i kad budem završio osnovnu školu, želja mi je da upišem gimnaziju u Novom Pazaru, a za dalje ćemo videti. Od škole ne odustajem.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Ova jesen ide naruku Stefanu i svim đacima pešacima na Goliji, Rogozni, Pešteru, Kopaoniku...
- Vreme je nikad bolje jer nema ni kiše, ni snega, putevi nisu kaljavi, pa je pešačenje mnogo lakše nego prošlog oktobra i novembra - kaže Stefan, a njegov tata dodaje:
- Svi bismo bili srećni kad bi ovako vreme potrajalo i do Nove godine. Za Stefana i sve nas ovo je veliki dobitak. Obično sam ide u školu i ne izostaje sa časova, a i ne brinemo. Molimo se Bogu da bude tako, a za svaki slučaj spremamo se i za najgore mećave - naglašava mališanov otac Vladan.
