Svaki dan borba za opstanak
Posle mnogo muka i svakodnevnog napornog pešačenja po vejavici, smetovma, kiši i blatu, ali i velikim vrućinama, đak pešak iz zabitog zaseoka Đonlije na Goliji Stefan Pendić (14) sa vrlo dobrim uspehom završio je sedmi razred osnovne škole "Stefan Nemanja" u Šaronjama na drugoj strani ove planine.
Do završetka osnovne škole, koje će biti i kraj Stefanovog pešačenja, ovom hrabrom mališanu i stipendisti našeg čitaoca O. V. iz Sidneja, ostala je još godina dana. Potom ga čekaju nova i još veća iskušenja.
- Borio se naš Stefan hrabro, u školu je išao i kad smo mu, zbog oluje ili velikog snega, savetovali da ne ide. Izborio se sa vejavicama i smetovima, izostao je samo nekoliko puta i, hvala bogu, rezultat nije izostao.
S obzirom na preteške uslove u kojima živi i uči, njegov vrlo-dobar uspeh ravan je odličnom - rekla nam je Stefanova majka Rada Pendić.
I to, nakon što smo joj uručili donaciju od 100 švajcarskih franaka, koju je Stefanu i njegovoj porodici poslao naš čitalac Ranko Perović iz Ciriha. Mada je Ranko želeo da Stefan kupi patike i nešto od odeće, donacija će biti utrošena za preče stvari, a u ovom trenutku za porodicu Pendić važniji su brašno, ulje, šećer i druge najosnovnije životne namirnice.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- Nemamo nikakva primanja, jer još nema ni otkupa šumskih plodova. Razmišljamo da svi porodično odemo u Ivanjicu ili Arilje i tamo radimo na berbi malina.
Pošto smo jedina porodica u Đonlijama, nemamo kome da ostavimo kuću, kravu, tele i kokoške i to nam je najveći problem - priča Stefanova majka Rada.
Moli nas da prenesemo neizmernu zahvalnost Ranku iz Ciriha, ali i svim drugim dobrotvorima, a posebno O. V. iz Sidneja, koji su poslednjih godina pomagali njenom sinu i porodici.
Radost zbog uspešno završenog sedmog razreda i đačkog raspusta, koji će uglavnom provesti radno (bar neće pešačiti), Stefanu je delimično pokvario peh, tri dana pred završetak škole.
Tokom trčanja za loptom u školskom dvorištu ispao mu je mobilni telefon koji je potom jedan đak nesrećno zgazio i polomio mu displej.
Za popravku je potrebno više od 100 evra, što je za porodicu Pendić pravo bogatstvo. Sad Stefan više nema mogućnost da prati vesti i vremensku prognozu, da se dopisuje sa drugovima i ponešto nauči i preko interneta.
- Plakao je danima. Jedva smo ga smirili. Telefon su mu prošle godine kupili čitaoci "Vesti", imao je i internet, koji mu je mnogo značio, posebno kad je u nevolji i kad od kuće treba da zatraži pomoć.
Nadamo se da ćemo se do septembra, kad Stefan ponovo kreće u školu i na duga pešačenja, nekako snaći. Više nemamo obraza da od čitalaca "Vesti" tražimo novi telefon, jer jednom su nam već pomogli. Ipak, ako neko ima neki višak, mnogo bi nam značio - naglašava Rada.
Njena porodica jedina je ostala na ovom delu Golije. Rada i njen suprug Vladan, osim Stefana, imaju i starijeg sina Srđana koji je gluvonem. Niko ne radi i nikakvih prihoda nemaju. Žive u staroj kući, a prehranjuju ih jedna krava i nekoliko kokošaka. Leti zarade po koji dinar berući šumske plodove.
Nepoznanica od koje strepe
Vladan i Rada Pendić uveliko brinu "šta će sa Stefanom" kada iduće godine završi osnovnu školu.
- Šta god da upiše, moraće u Novi Pazar koji je od Đonlija udaljen tridesetak kilometara. Da pešači do grada je neizvodljivo, da mu plaćamo sobu i boravak u Novom Pazaru nećemo moći. Nadamo se da će ga naš dobrotvor iz Sidneja stipendirati i u srednjoj ili da će se možda pojaviti još neki stipendista. U dilemi smo i da li da upisuje neki zanat ili gimnaziju ili neku sličnu školu, što podrazumeva i studiranje. Sa zanatom bi brže došao do posla, a sa gimnazijom do više znanja. Pustićemo ga da sam odluči, a mi ćemo se boriti da ga ipak do kraja iškolujemo - priča Stefanov otac Vladan.